Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Vernik i verujem u Boga ali me ne zanima Crkva

Može li neko biti istinski vernik da veruje samo u Gospoda Boga i Bibliju ali ne i da postoji Crkva kao vodič na zemlji koju su uspostavili apostoli za naše spasenje

 

 

Verujem u Boga i vernik sam ali mi ne treba Crkva pravoslavni manastir GračanicaŠta ako Vam kažem da je Isus je došao da ukine religiju?

Ali, zašto je onda potpuno propovedao stadu praveći Petra svojom stenom?

Zašto ih je poslao, dvojicu po dvojicu da pokažu celom svetu da je istina ono što je rekao?

Razumem, neki ljudi su slepi, a neki imaju vizije, a možda i legalistima treba revizija.

Ali to nije razlog da se odbaci Crkva.

Čoveče, to je nerazumna odluka!

Nije Crkva ta koja je počinjala sve ratove, to su zli ljudi u Crkvi koji pokušavaju da ostvare svoje ciljeve. Koristeći veru kao prikrivanje, Crkvu kao štit, oni se bore do smrti da bi dobili ono što su naumili. Oni ne pomažu neprijatelje, oni ne vole svoje bližnje, a sigurno se ne ponašaju kao Gospod i Spasitelj. Da, hramovi su veliki i ukrašeni i to samo znači da su blizu naših srca.

Ali, u crkvenoj kuhinji (kućici pored hrama) naći ćete supu, hleb i ljubav i beskućniku će to značiti kao ruci rukavica. Crkva, vaša “religija” je pionir dobrotvornih delatnosti. Retka je ona koja ne hrani siromašne! Čuli ste za svetitelje Crkve Hristove? Oni su živeli sa siromašnima, oni su ih hranili, voleli previše, čak i umirali za njih. Crkva nije zadatak ili posao na ovom svetu, niti je hramovna fasada ili mirišljavi tamjan u vašem hramu. Ona nije muzej ili eksponat svetiteljskih tela(moštiju). Crkva je bolnica za grešnike, a ne kuća za pokretne lutke!

Crkva je: ljudi i Bog, ovde na zemlji, voleti Boga, voleti Hrista, voleti istinsku vrednost u ljudima.To su ljudi koji vjeruju u Boga i pokušavaju uz napor da se povežu sa Njim, da bi Bog bio sa njima, da bi se među njima širila ljubav i poštovanje. Božija ljubav je okean, a Crkva je brod koji spasava mornara koji samovoljno pluta. Isus voli sve ljude i žene i decu. I grešnike, to smo ja i ti. Ali Hristos se ne smeje, jer ne koristimo razum. Jer ne možemo držati ni nekoliko jednostavnih pravila. Ne raduje se, već plače reke suza, jer smo tako bezdušni, tako neverni!

I da, neki ljudi su Ga kroz istoriju zvali pogrdnim imenima, ali neki kažu i da je Jagnje Božije. Mesija. Spasitelj. Gospod moj i Bog moj!

Ima jedna vitalna stvar da pomenem: da su Isus i Crkva u istom spektru.

Crkva i Isus rade ruku pod ruku. Crkva je tu da nas izleči od infekcije koja se zove greh.

Crkva je klinika, ali nam Isus isceljuje vezu sa Bogom.

Crkva je čovek koji žudi za Bogom, a Hristos je Bog koji ga uzima i popravlja njegovu neispravnu vezu, premoštava njegov razmak.

I nije bila milost da On pati na krstu. To je poklon! To je Božije prisustvo u nama!

On punu naše baterije, dajući nam snagu da se odupremo sotoninom laskanju.

Ali čoveče, ne mrzi Crkvu, ne preziri grešnike u Crkvi Božijoj i njeno sveštenstvo, ne govori floskulu “Ne verujem u Crkvu ali verujem u Boga”!

Hristos je rekao: ljubav, i mislio je bukvalno! Ne samo da volimo naše prijatelje – to je uvek lako, nego i neprijatelje da volimo. I to je ono što nas ljude čini uznemirenim.

Hristos je rekao “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”, On je to rekao dok je umirao!

Ako mu damo naša srca, ne možemo lagati više. Oprosti svima koji su te povredili, koji su osuđivali i koji su lagali, oprosti onima koji posrnu, jer u Crkvi i ne postoji drugi način nego oprostiti.

“Urađeno je”, Isus je rekao, ali to nije bila religija. Uradio je ono zbog čega je i došao, osnovao je Crkvu svoju. I ubio smrt umirući, i onima koji su u grobovima darovao život večni.

Mi smo tamo gde smo počeli, gde nas je stvorio da budemo.

Da budemo zajedno sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom. To je Crkva!

A Vaskrsenje je ključ!

Dragoljub Rikić, pravoslavni teolog

Izvor: https://izrailj.wordpress.com

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: