Ljubav na južnjački način – Vlasta Cenić

Kako se voli „po naški“ u poeziji za decu Vlaste Cenića

 

Vlasta Cenić je jedan od poznatih srpskih pisaca za decu. Rođen je 1957. godine u Topličkom Kočanu (selo kod Doljevca, između Niša i Leskovca). Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika i radi u Doljevcu od 1979. godine. Živi u rodnom Kočanu. Do sada je objavio sledeće knjige: Pesnikinja lasta, Štrapke, Kladenče, Volele se šušumige, Medenići, Bate će se ženi, Radnički voz u pet i deset, Pesme. Njegova pesnička zbirka Bate će se ženi obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekat njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta). U toj zbirci za decu (zašto ne i za odrasle?) Vlasta Cenić se vraća detinjstvu, podsećajući se mnogih lepih događaja i dragih ličnosti. On kroz pesme za decu i sam postaje dete koje u srcu nikada neće da odraste. Karakteristične su ljubavne pesme iz te zbirke ispevane na dijalektu, na zabavan i humorističan način. Njima ćemo se baviti na ovom mestu.

Pesma Bate će se ženi, po kojoj zbirka nosi naslov, humoristični je prikaz shvatanja ženidbe od strane jednog deteta:

Na odelo pazi, bira kvo mu liči.

Ogledalce nosi, svaki dan se briči.

Čim pomenu svadbu, odma udremeni.

Sve mi toj meriše:

Bate će se ženi!

Dete dalje naivno kaže:

Ja ću budnem dever sas peškir vezeni.

Jedva čekam kad će

BATE DA SE ŽENI!

U pesmi Ljubav Vlasta Cenić nam kroz prizmu deteta prikazuje ovo osećanje. Ljubav je ovde neukaljana, naivna, viđena očima jednog deteta:

Ima jedna vrtorepka,

Čim me sretne, ona trepka.

Ona će se ljubaviše,

Ne zna dzivu da obriše…

Po drugačke, dve poštarke,

Praća pisma, ljubi marke,

Piše svašta nepismena:

Oće da mi bude žena!

…

Vikam – neću, al` gu oću!

Poče da ne spijem noću…

Da l` sam stvarno tolko ubav?

Da l` toj mene vaća ljubav?

Vlasta Cenić u pesmi Reči dečijim srcem vidi ljubav između oca i majke:

Nikad ne ču tatka

Kako s majku šapka

Da gu voli mnogo,

Bez nju ne bi mogo…

…

Ništa cile-mile,

Ni srce, ni pile,

Ljubav ne kazuje,

Al` vidim gu, tu je:

…

Moju majku dragu

On nosi na kragnu

Na košuljče belo

Kad prođu kroz selo,

A ja u sredinu,

Osećam toplinu

Ljubav kroz nji sija!

Šće gi poezija!

U poeziji za decu Vlasta Cenić nije mogao da se ne dotakne večite inspiracije – ljubavi. Vlasta Cenić je ovo osećanje nama prikazao očima deteta, naivno i humoristički. Time je uspeo da nam svoju poeziju približi k srcu. Kroz te pesme se smejemo zajedno sa njim i uživamo u dijalektu koji nikako ne sme biti potcenjivan jer ne odgovara standardnom jeziku. Dijalekat je za svoje govornike veliko blago koje treba da se čuva. Vlasta Cenić se u svojim pesmama pokazao kao dobar čuvar narodnog jezika.

Prilog: rečnik manje poznatih reči i izraza (za one koji ne razumeju prizrensko-južnomoravski dijalekat): bira kvo mu liči–gleda šta mu odgovara, briči se–brija se, udremeni se–umudri se, meriše–miriše, dziva-slina, drugačke–drugarice, praća–šalje, gu oću–je hoću, ubav–lep, vaća–hvata, šapka–šapuće, vidim gu–vidim je, šće gi poezija–šta će im poezija.

Vlasta Cenić – Bate će se ženi

httpv://www.youtube.com/watch?v=zDH3GWlFE-g

Brankica Živković, profesor srpskog jezika i književnosti-master