Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Čovek

Mostovi kao večiti simbol – Ivo Andrić

Mostovi kao večiti simbol – Ivo Andrić

Andrićev lutajući motiv – mostovi

 

Most na Drini Mostovi kao večiti simbol – Ivo Andrić Kada pogledamo opus književnog rada našeg nobelovca Iva Andrića uočićemo jedan stalan motiv, nešto što ga stalno inspiriše i čemu se uvek vraća. To su mostovi. Mostovi kao sila, mostovi kao neraskidiva veza, veza između generacija i vremena. Trajna veza koja živi u svesti mnogih naroda, koja ih povezuje i čini jedinstvenim. Upravo to je i bio Andrićev cilj – da takvom simbolikom pokaže da su svi narodi isti, svi su jedno. Versku ravnopravnost i toleranciju pokazao je u svojim najpoznatijim delima, i to najviše u onima u kojima obrađuje simboliku mostova – u romanu Na Drini ćuprija (slika: most na Drini) i u pripoveci Most na Žepi. U tim njegovim delima raskol između vera ne postoji, svi su povezani pomoću navedenog simbola – mostova.

Andrić je svoja shvatanja mostova prikazao u kraćem proznom tekstu pod naslovom Mostovi. Tu nam daje skup misli o ovom veoma bitnom simbolu tako da možemo bliže da se upoznamo sa težnjama Andrića koje je imao kad je koristio baš ovaj simbol. Tako o značenju mostova kaže:

„Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.“

Kao što vidimo, Andrić daje veliki značaj mostovima. Oni su za njega nešto sveto, nešto što znači generacijama, povezuje ljudske potrebe i time povezuje i ljude. Te veze koje se ostvare postaju neraskidive. Neraskidive su upravo zbog toga što je takav način povezivanja stalan. Druge građevine ne povezuju, one stoje samostalno. Mostovi ne mogu tako. Njima je neophodna ta druga obala kako bi ispunili svrhu svog postojanja. Mostovi uvek služe za dobro, nikad za zlo. U tome je njihova posebnost i značaj.

Andrić dalje o mostovima veli:

„Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“

Mostovi su simbol ljudske pobede nad silama prirode. Prepreke koje priroda postavlja pred čoveka jesu teške, ali ih ljudi pomoću mostova prevazilaze i uspevaju u svojoj nameri da istraju, zajedno sa mostom. Čovek izgradnjom mosta prevazilazi veliku silu i povezuje se sa drugom obalom. Tako čovek dobija i na moralu, i na snazi, i na verovanju u sebe. Više nije pojedinac koji je slab prema silama prirode, dobija jačinu i želju za daljim napretkom.

Simbol mostova vezan je za simboliku ljudskih želja i težnji da se povežu, da se ne dele, jer zajedno mogu sve. Ukoliko se odvoje, prepreke će ih ponovo srušiti i biće pobeđeni. Samo zajedno, spojeni, poput mostova, mogu da uspeju:

„Tako, svuda u svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove, kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.“

Na kraju, mostovi nam ostaju kao simbol cilja i večite potrage za smislom života. Taj smisao je u tome da ljudi ostanu povezani zauvek. Tek na toj drugoj strani čovek može da nađe mir i sreću. Dok ne dođe do one strane, dok se ne poveže na taj način, čovek je sam i njegov život nema smisao. Nada leži na toj „drugoj strani“:

„Sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečje igračke, bledi simboli. A SVA JE NAŠA NADA S ONE STRANE.“

Povezivanje ljudskih srca, večita ljudska želja za pronalaženjem srodne duše, nekoga ko nas voli i razume, prevazilaženje različitosti zarad spajanja dve duše u jednu – u tome je najveća svrha mostova kao simbola. Dok taj simbol živi, živeće i povezanost među ljudima.

Mostovi – Ivo Andric

httpv://www.youtube.com/watch?v=kwJCbQGuXfQ

Brankica Živković, profesor srpskog jezika i književnosti-master

4 komentara

Ostavite komentar