Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

.

Gradjansko pravo na tišinu i mir

Zdrava životna sredina podrazumeva i gradjansko pravo na poštovanje tišine, zaštitu od uznemiravanja, galame i buke

.

O pravu na tišinu

(Deo prvi)

 

O pravu na tišinu - Moje gradjansko pravo je tišina i mirSmatramo da je ovo pravo koje je inherentno svakom ljudskom bicu. Ono je izvedeno iz prava na zdravu zivotnu sredinu (videti: Art. 37. Of European Charther of of Human Rights[i], Cl. 74. Ustava Republike Srbije[ii]), koja su kodifikovana relevantnim medjunarodnim ugovorima i pravnim aktom koji je na vrhu piramide domaceg pravnog poretka.

Ovo se pravo ogleda u pravu da se ne bude uznemiravan aktivnoscu drugih ljudskih bica ukoliko to ne zelimo. Rec je o pravu da pojedinac bude ostavljen na miru sam sa sobom ili sa drugima koji postuju tisinu. Tisina prevashodno figurira kao odlika pasivnog stanja, onog u kome se odmaramo usnuli, drugim recima – stanja odsustva aktivnosti, ali isto tako i kao stanje u kome je interakcija sa drugim ljudskim bicima iskljucena ili svedena na zeljeni nivo.

Pasivnost postoji samo spolja, dok iznutra nase bice nikada ne miruje. Ono osciluje u snu i stanju zamisljenosti drugim ritmom, obradjuje i arhivira culne utiske u mozdane zapise putem kreiranja novih nervnih sinapsi. Stoga je stanje bez sna opasno jer postajemo preplavljeni utiscima koje ne mozemo da obradimo, gubimo orijentaciju u stvarnom svetu koji pocinje da se utapa u nase unutrasnje bice, a granice izmedju dva pola iste egzistencije nestaju.

Savremeno drustvo nagoni na aktivnost koja je freneticna kada je uporedimo sa predmodernim vremenom koje je prethodilo izumu novih komunikacionih kanala (mobilni telefon, e-mail, TV, zatim i billboard oglasavanje). Stoga, ostajemo zapitani da li je zivot ponovo “kreativniji od prava” koje za njim “kaska” u pokusaju da obebzbedi prava za individue.

Larma, galama i sveprisutna buka je esencijalni sastojak onoga sto cini t.zv. modernost savremenog (prevashodno urbanog) zivota, na koji smo se svikli i koji retko osporavamo, odnosno, opazamo kao remecenje naseg unutrasnjeg iskonskog ritma. Buka potice od napora da se dopre do nas i do nase sposobnosti da percipiramo svet koji nas okruzuje, do ljudske paznje, koja ima svoje limite, kao i drugi ljudski potencijali.

Vreme koje imamo da zapazamo, primamo, apsorbujemo i obradjujemo informacije je smanjeno i biva razdrobljeno u sve sitnije jedinice koje putuju ka nasim culima visestrukim putanjama i slivaju se ka individualnom CNS, koji freneticno nastoji da razluci bitno od manje bitnog i omoguci nam da uspesno plivamo savremenom rekom zivota. Drugim recima, zahtevi tehnologije koja neprekidno napreduje i transformise nacin na koji poimamo svet nije podjednako i paralelno pracen razvojem nasih sposobnosti za apsorpciju i obradu informacija ciji broj progresivno raste u jednici vremena.

Industrija marketinga i PR je tu da omoguci onima cije postojanje zavisi od nase paznje da nam saopste svoje poruke sto cesce i na sto vise razlicitih nacina kako bi dopustili da budemo ubedjeni u superioran kvalitet odredjenog proizvoda koji treba kupiti, odnosno kako bi se opredelili za politickog kandidata koji bas nama odgovara… Kolicina buke i galame srazmerno raste sa konkurencijom, ponudom na trizstu roba, usluga, ideja, ljudi i zivotnih stilova…  Razradjuju se setovi “skrivenih ubedjivaca” koji deluju na subliminalnom nivou, pogadjajuci nase slojeve nesvesnog skrivenim znacenjima (setite se kako ste neobjasnjivo posegnuli za nekim proizvodom na polici supermarket, za koji dobro znate da vam nije potreban niti da imate bilo kakvu dobrobit / korist od toga sto cete popiti upravo to pice koje se reklamira ne kao pice kojim se zadovoljava zedj kao osnovna ljudska potreba, vec kao proces konzumiranja koji sam po sebi simbolizuje zivotni stil, u kome je potrosac deo zajednice koja deli pozitivne vrednosti poput – mladosti, vitalnosti, blagostanja i nadasve sveprozimajuce radosti…)

Kada je rec o izlozenosti marketinskim i PR porukama koje su unapred osmisljene imamo pravo izbora koje mozemo da u znatnoj meri sprovedemo sami tako sto cemo da iskljucimo elektronske proteze kojima smo okruzeni (kada ste poslednji put iskljucili mobilni telefon ili ga ostavili kod kuce bez potonje nelagode nalik osecaju da se setate nagi i usamljeni.. ?).

Stepen pervertiranosti modernog zivota eskalira u pritisku na pojedinca da “bude dostupan”, “uvek prisutan”, “ukljucen” ili “on-line”. Oni koji nisu u stanju da se ovako ponasaju gube kompetitivnost na trzistu rada, dok samo stanje “ukljucenosti” implicira izlozenost masivnoj komunikaciji i podloznost ogromnom broju poruka. Savremeni menadzeri su posebno na udaru jer se od njih ocekuje vrhunska sposobnost prijema, selekcije, apsorpcije i obrade relevantnih informacija na osnovu kojih treba da donesu adekvatne odluke, koje potom bivaju verifikovane kao dobre ili lose na trzistu. “Multitasking” vestine se pojavljuju sve ucestalije i kao odrednica regrutacionih oglasa kao podrazumevajuca osobina menadzera. Posto je “burn out” sindrom vrlo blizu onih koji uskacu bez razmisljanja u ovu reku bez povratka neiskusni i puni entuzijazma sve je vise saveta kako izbeci “pregorevanje” koji uglavnom idu na stvaranje sposobnosti da razlucimo ono sto nam je stvarno bitno od onog manje bitnog i od nebitnog sto u terminologiji e-mail komunikacije biva oznaceno kao “junk e-mail” ili “spam” (nezeljene, nepozvane poruke).

Dakle, sistem zastite postoji kada je u pitanju ostvarenje prava na tisinu u svetu savremenih elektronskih komunikacija u kome obitavamo kao moderni kiborzi cije postojanje je prakticno zanemarljivo ukoliko nemamo kapacitet da ih koristimo.

Ono podrazumeva (kao i puno puta u proslosti ljudskog roda) osvescivanje sopstvenih potreba, upoznavanje sebe i svog bivstvovanje kroz rad i ljubav i potonje donosenje odluka o tome kojim izvorima informacija zelimo da budemo izlozeni.

Preostaje pitanje zastite od buke. Mislim na onu “pravu buku” koja podrazumeva oscilaciju vazdusnih talasa odredjene frekvencije. Rec je o problemu koji je star koliko i industrijska revolucija i narocito se odnosi na vreme od pocetka primene masine sa unutrasnjim sagorevanjem, kao osnove brzo rastuce civilizacije koja se pokrece sagorevanjem fosilnih goriva i uporno traje do danasnjih dana…

Vise o tome uskoro… J

 

 

Danijel Pantic

09. 02. 2013.


[i] Official Journal of the European Communities C 364/17, 18.12.2000

[ii] Od 08.11.2006.

. . .

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: