Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE UVAC

Beloglavi supovi u azilu (volijera)

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) Živka, photo Vladimir Mijailović

Evo nas u još jednoj FOTO PRIČI SA BALKANA, priči o Specijalnom Rezervatu Prirode Uvac i njenim „stanovnicima“. Ovaj put bili smo u poseti azilu za beloglave supove na lokaciji Rastoka, ispod kamene brane HE Uvac koja formira Uvačko jezero.

 

Rezervat Uvac je rezervat prirode I kategorije koji se nalazi na području jugozapadne Srbije. Zahvata površinu od 7.453 hektara i obuhvata delove teritorija opština Nova Varoš i Sjenica. Pod zaštitom je države od 1971. godine kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.

 

Azil za supove u slici i reči.

Fotografije i tekst: Vladimir Mijailović

 

Specijalni Rezervat Prirode Uvac, photo Vladimir Mijailović

Nakon desetak kilometara vožnje od Nove Varoši, vozeći preko sela Komarani, stižemo do jednog od ulaza u rezervat Uvac na lokalitetu Rastoka…
Dobrodošli!

Rezervat Uvac, vidikovac Rastoka, photo Vladimir Mijailović

Odmah tu iznad panoa sa dobrodošlicom je vrlo lep i uredjen vidikovac sa koga ćemo malo baciti pogled na okolinu.

Rezervat Uvac, vidikovac Rastoka, photo Vladimir Mijailović

Pogled na Uvačko jezero sa vidikovca u Rastokama…

 

Rezervat Uvac, vidikovac Rastoka, photo Vladimir Mijailović

Jezero Uvac je nastalo podizanjem brane uzvodno od Zlatarskog jezera, izmedju sela Akmačići sa desne i Bukovika sa leve strane.

Rezervat Uvac, vidikovac Rastoka, photo Vladimir Mijailović

Naš cilj je upravo tu ispod brane gde se voda iz jezera usmerava na turbine hidroelektrane „Uvac“ instalisane snage 36 MW. Ali naše interesovanje nije struja i svi ti silni kilovati već azil za beloglave supove koji se nalazi tu dole u blizini brane…

Beloglavi sup (Gyps fulvus) u azilu (volijera), photo  Vladimir Mijailović

Silazimo dole i za tren evo nas kod ovih lepotana u azilu… ručak je na stolu.
Čemu služi ovaj azil? Neke od ovih ptica su ovde na oporavku, neke su uhvaćene da bi bile obeležene i vraćene u prirodu, a neke će zauvek ostati tu… Svaka od ovih ptica ima neku svoju priču.

 

Čuvarska služba SRP Uvac, photo Vladimir Mijailović

Sa nama je Mića iz čuvarske službe Rezervata „Uvac“ bez kojih se ovde ne može ući. Izuzetan čovek, ljubitelj prirode i ovih moćnih kraljeva neba…

Čuvarska služba SRP Uvac, photo Vladimir Mijailović

 

.

 

 

 

 

 

 

 

 

Specijalni rezervat prirode Uvac je stavljen pod zaštitu, prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, najveća ptica koja živi u Srbiji.

Beloglavi sup (Gyps fulvus) u azilu (volijera), photo  Vladimir Mijailović

Beloglavi sup (Gyps fulvus) je vrsta lešinara iz reda dnevnih grabljivica. Visine od 95-110 cm, ima raspon krila od 230-265 cm. Njegova uloga u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini “prirodnu reciklažu”. To je razlog više da ga čuvamo i sačuvamo…

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) Živka, photo Vladimir Mijailović

Kada je pre dve godine ovaj beloglavi sup pronadjen, kao mlada ptica, u kanjonu Trešnjice, sa slomljenim krilom, dali su mu ime Živko. Ali kada je Živko porastao, postao je prelepa Živka. Nakon oporavka Živka je vraćena u kanjon Trešnjice, ali se u prvi mah nije snašla u divljini i za hranu je sletela pravo u dvorište osnovne škole u Gornjoj Trešnjici gde su je deca hranila sendvičima… Vraćena je u azil na obuku za život u prirodi, gde posetioce često kroz žicu od kaveza hvata za pertle. :)

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) u azilu (volijera), photo  Vladimir Mijailović

Ponekad na hranu u kavez ulete i ptice sa slobode. Na tavanici kaveza postoji otvor kroz koji uskaču, ali je povratak nemoguć (supolovka) :)

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) u azilu (volijera), photo  Vladimir Mijailović

Kada same ulete u „supolovku“ ove ptice budu prstenovane, markirane i kao takve vraćene nazad u prirodu. Ali ima i onih koje nisu te sreće…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) u azilu (volijera), photo  Vladimir Mijailović

Za ovoga nesretnika nam je rečeno da je imao susret sa surim orlom koji mu je pokidao tetive na krilima tako da će ostatak života morati da provede u pešačenju po kavezu.

 Poznato je da se beloglavi supovi hrane lešinama, ali je manje poznato da mogu da pojedu i zaraženu crkotinu i da se zaraza kasnije ne pojavljuje u izmetu. Zaključak je jasan…

Beloglavi sup (Gyps fulvus), photo Vladimir Mijailović

Ali ni ovi slobodnjaci ni bi mogli dugo da uživaju u njihovom kraljevskom letu bez pomoći čoveka… stotinama godina pratili su stada preživara i čekali da neko od njih ugine i postane deo njihove gozbe… Danas je situacija potpuno drugačija, stada su nestala… Prate oni i dalje, ali sada čuvare Specijalnog Rezervata Prirode Uvac koji im iznose hranu na hranilišta namenjena za njih, pokušavajući da uravnoteže ono što je već odavno poremećeno.

 

O autoru

„Vladimir Mijailović je iskreni ljubitelj prirode i o tome svedoče njegovi brojni radovi. Uspešan je u poslu kojim se bavi ali kako sam kaže njegovo najveće interesovanje predstavljaju putovanja i nova, nedovoljno istražena mesta. Voli kada poseti malo istražene pećine, klisure, kanjone, uživa u plovidbi na rekama i planinarenju. Prava stvar je naravno, kako i sam kaže, kada u avanturu krene sa prijateljima.

Odličan je poznavalac naših krajeva i pravi sagovornik. Uvek je spreman da pomogne i učestvuje u organizaciji putovanja. Pravi je čovek za to. Njegov doprinos razvoju eko-turizma u Srbiji je veliki, upravo iz razloga što voli da otkrije i poseti manje istražena i popularisana mesta koja imaju veliki eko-turistički potencijal. I pored svega što uspešno radi Vladimir je pre svega skroman i prijatan, spreman da pomogne, posavetuje i sarađuje sa pravim ljubiteljima prirode.“

http://www.facebook.com/vladimir.mijailovic

http://www.facebook.com/groups/art.travel.photography/

http://www.shutterstock.com/g/Vladimir+Mijailovic?rid=1906883

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: