Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Fotografija Preporuka Travel

Park prirode Mokra Gora – Foto priče sa Balkana

Park prirode Mokra Gora

Od klisura do Ivera … park Prirode Mokra Gora

Beli Rzav, Park prirode Mokra Gora photo Vladimir Mijailovic
Park Prirode Mokra Gora je dolina u zapadnoj Srbiji, smeštena između planina Tare i Zlatibora. Na nju se nadovezuje Šarganski prevoj, koji prema severu čini prirodnu sponu sa Zborištem, najvišim vrhom Tare, a prema jugu sa Zlatiborom. Park prirode Mokra Gora obuhvata površinu od 10.813 hektara. U ovoj Foto priči sa Balkana prikazaću vam samo deo tog prostranstva, jer za sve bi trebalo dosta više i vremena i fotografija…
Pa, da krenemo polako u slici i reči. Za početak ćemo obići neka manje poznata mesta, ili su bar meni bila manje poznata…
 

Fotografije i tekst: Vladimir Mijailović

Ogradjenica, Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Na oko 500 metara od centra Mokre Gore prema Kotromanu uočavamo interesantan stenoviti masiv… To je brdo Ogradjenica, naša prva stanica.
Ogradjenica je na 865mnv, sa vrlo interesantnim stenama koje kao da su izrasle iz brda, ili se brdo svalilo sa njih…
Ogradjenica, photo Vladimir Mijailovic
Popećemo se do jednog interesantnog vidikovca na Ogradjenici… Podseća me na neku terasu na brdu.
Ogradjenica, photo Vladimir Mijailovic
A na „terasi“, impresivni krst visine 5 metara, dve klupe i usamljeno drvo… odlična kompozicija, a pogled prelep…
Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Sa leve strane, pogled niz Ogradjenicu prema Mokroj Gori…

 

 

Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Takodje sa leve strane od vidikovca je reka Kamešina i medjunarodni put E-761 za Višegrad i dalje… a pored njega nova „Ćirina pruga“ obnovljena posle 36 godina. Od pre dve godine, osim od Kremana do Mokre Gore, Ćirom se može i dalje do Višegrada. Ovu turističku rutu već su prozvali „Od Tarabića do Andrića“.
Gledam u „Ćirinu prugu“, a kroz glavu mi prolaze priče od Tarabića do Andrića… do danas.

 

 

   Od Tarabića do Andrića… do danas.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Sa desne strane od vidikovca na Ogradjenici pruža se pogled na susedno Tusto brdo (1158mnv) sa njegovim impozantnim stenama. Ispod njega je Suvi potok… Duboko usečena klisura Suvog potoka stešnjena između Tustog brda i Ograđenice.

 

 

Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Za Suvi potok kažu da nastaje topljenjem snega sa Tare, a da leti presuši… Valjda se zato i zove tako.

  Suvi potok…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Posebna vrednost ovog dela Park prirode Mokra Gora je Alpski različak koji raste na krečnjačkom grebenu Ograđenice obraslom šikarama jasena i crnog graba. Pominje se u Crvenoj knjizi flore Srbije kao krajnje ugrožena vrsta (CR), u neposrednoj opasnosti od iščezavanja u Srbiji i u Crnoj Gori. Areal ove vrste obuhvata nekoliko lokaliteta u Španiji, na Alpima i na Balkanskom poluostrvu gde se javlja sporadično u Hercegovini, Crnoj Gori i zapadnoj Srbiji. U Srbiji je za sada sa sigurnošću evidentiran jedino na Ograđenici iznad sela Mokra Gora.
Napustamo Ogradjenicu i klisuru Suvog potoka…  idemo dalje u susednu klisuru Belog Rzava…
Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Od Ogradjenice smo nastavili glavnim putem u pravcu Višegrada i nakon 2km, u naselju Kotroman pred samom granicom sa BiH, skrenuli desno u klisuru Belog Rzava…
Prvi impresivan prizor na koji nailazimo je brdo Gradina (830m), koje se izdiže iznad Belog Rzava i zaseoka Milovanovići.
Granica Srbije i BiH na ovom delu ide upravo vrhom Gradine.
Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Preko puta je opet Tusto brdo, ali sada delom okrenutim prema Belom Rzavu…
Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Jednu od mnogih klisura i kanjona Belog Rzava prave upravo Gradina i Tusto brdo…

 

 

Beli Rzav, photo Vladimir Mijailovic
Idući dalje klisurom nailazimo na jednu ustavu. Posle strašne bujice koja se dogodila 2006.godine, i koja je odnela deo puta, most i napravila veliku štetu, napravljen je niz ustava koje služe da se spreči poplavni talas.

 

Beli Rzav, photo Vladimir Mijailovic
Ovo se često sreće na strmim koritima planinskih reka, koja su puna drobine (odronjenih komada okolnih stena). Kada reka periodično nabuja, sav taj materijal nosi sa sobom i taloži ga na ravnijem terenu, bliže ušću i naselju. Tamo to predstavlja veliki problem, jer menja konfiguraciju terena, i plavi okolinu. Kaskade usporavaju tok na kritičnim mestima i zaustavljaju krupan nanos.

 

 Kad podivlja reka…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O reci… 

Beli Rzav, photo Vladimir Mijailovic
Beli Rzav je reka koja izvire u selu Zaovine, na zapadnim padinama Tare, i nakon 23km toka u Donjem Vardištu (BiH) se uliva u Crni Rzav.
Beli Rzav, photo Vladimir Mijailovic
Karakteristika ove reke je boja podloge — korito reke čini kamenje bele boje. Zahvaljujući takvom koritu čak i tokom leta i najviših temperatura, Beli Rzav je izuzetno hladna reka.
Beli Rzav, photo Vladimir Mijailovic
Prateteći tok reke prolazimo mnogobrojne mokrogorske zaseoke… Jedan od nih je i Kršanja u kojem sam mojom greškom ispustio da fotografišem crkvu Svetog Vaznesenja iz XVII veka, ali me to neće sprečiti da u produžetku napišem (prepišem) nešto o njoj…
Mokra Gora jedno selo a tri planine, jedno selo a dve crkve, jedna u Kršanju, a druga u centru Mokre Gore. Prvu su Turci tri puta spaljivali, mokrogorci je uporno dizali iz pepela. Po predanju crkva Svetog Vaznesenja sagrađena je pred kraj XVII veka, pre velike seobe Srba na veoma skrovitom mestu kraj reke Belog Rzava opkoljena sa obe strane visokim stenama. Posle tri spaljivanja crkve u Kršanju, narod ovog sela 1892. godine podiže crkvu od kamena koja i danas postoji, u njoj je vredan ikonostas iz 1849. godine a tu su i ikone slikane iste godine. Ikona Isusa Hrista velikog arhijereja na prestolu i ikona Bogorodice sa Hristom na prestolu.
Od 1876. godine Mokrogorci su nastojali da sagrade crkvu u Mokroj Gori. Priča se da su ikonu Svete Bogorodice donosili tri puta iz Kršanja u Mokru Goru i da se ona ponovo sama vraćala u Kršanje na zgarište, i tek 1945. Mokrogorci sagradiše crkvu i podigoše parohijski dom.
Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Završavamo misiju u klisuri Belog Rzava, vraćamo se nazad… sledeća stanica je Iver, jedan od vrhova Tare.

 

 

 

…Moja planina dohvata zvezde
na njoj se prvo rađaju zore
preko nje meki oblaci jezde
i grom se prvo oglasi gore
Iznad Mokre Gore…

Mihailo Ćupović

 

 

 

 

Park prirode Mokra Gora, photo Vladimir Mijailovic
Kada se krene od Mokre Gore, tačnije od Drvengrada, do skijališta Iver na istoimenom vrhu Tare, pravo je uživanje u pogledu na prelepe pejzaže…
U pozadini vidimo još jedno od stenovitih brda Park prirode Mokra Gora, to je Krečnjačko brdo Vao (1219 m), okruženo zaseocima Timotijevići, Podstenje, Turudići i Milekići, predstavlja oazu divljine omeđenu usečenim i teško prohodnim dolinama potoka Grubiševac i Suvodol. Strmi odseci ovog krečnjačkog brda prošarani su brojnim jamama i pećinama od kojih su najpoznatije Hajdučka i Crvena pećina.
Iver, photo Vladimir Mijailovic
Stižemo do raskrsnice… Putokazi, obeležija, markacije… Park prirode Mokra Gora je u tom smislu za svaku pohvalu… Do skijališta Iver imamo još oko 2km.
Filmsko selo, Iver, photo Vladimir Mijailovic
Tu na raskrsnici je i filmsko selo… Ovde je sniman film “ Zavet “ Emira Kusturice.
Iver, photo Vladimir Mijailovic
Stižemo na Iver… fotkam katune neposredno ispod skijališta. Sa severne strane padine je još uvek veliki sneg…
Iver, photo Vladimir Mijailovic
Na skijalištu su početkom preprošle sezone prosečene nove skijaške staze. Nalaze se sa druge strane brda u odnosu na dosadašnju glavnu stazu i imaju zajednički vrh. Staze su dužine svaka cca 500 metara, spadaju u kategoriju crvenih staza po težini. Fali samo malo snega… 🙂
Mirno je… sezona je prošla. Još jedan snimak i krećemo polako nazad…
Drvengrad, photo Vladimir Mijailovic
Evo i njega… Drvengrad, etno selo u gradskom obličju i strukturi. Osnovano je i izgrađeno na brdu Mećavnik po zamisli filmskog reditelja Emira Kusturice za potrebe snimanja filma „Život je čudo“.
Drvengrad, photo Vladimir Mijailovic
To nam je i poslednja stanica šetnje Park Priroda Mokra Gora, pa ću i završiti ovu priču sa Balkana fotografijom Drvengrada i citatom Emira Kusturice…
„Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.“

 

 

 

„Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.“

Emir Kusturica

 

 

 

 

 

 

O autoru

„Vladimir Mijailović je iskreni ljubitelj prirode i o tome svedoče njegovi brojni radovi. Uspešan je u poslu kojim se bavi ali kako sam kaže njegovo najveće interesovanje predstavljaju putovanja i nova, nedovoljno istražena mesta. Voli kada poseti malo istražene pećine, klisure, kanjone, uživa u plovidbi na rekama i planinarenju. Prava stvar je naravno, kako i sam kaže, kada u avanturu krene sa prijateljima.

Odličan je poznavalac naših krajeva i pravi sagovornik. Uvek je spreman da pomogne i učestvuje u organizaciji putovanja. Pravi je čovek za to. Njegov doprinos razvoju eko-turizma u Srbiji je veliki, upravo iz razloga što voli da otkrije i poseti manje istražena i popularisana mesta koja imaju veliki eko-turistički potencijal. I pored svega što uspešno radi Vladimir je pre svega skroman i prijatan, spreman da pomogne, posavetuje i sarađuje sa pravim ljubiteljima prirode.“

http://www.facebook.com/vladimir.mijailovic

http://www.facebook.com/groups/art.travel.photography/

http://www.shutterstock.com/g/Vladimir+Mijailovic?rid=1906883

2 komentara

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280