Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Nauka

ПРОФ. ДР ЈОВАН Љ. ЈАЊИЋ, ОД УЧИТЕЉА ДО ДОКТОРА НАУКА – Веселинка Стојковић

Веселинка Стојковић

ДР ЈОВАН Љ. ЈАЊИЋ – ДОКТОР ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА

У ОБЛАСТИ ФИЛОЛОГИЈЕ

УЧИТЕЉ,  ПРОФЕСОР,  ДИРЕКТОР ШКОЛЕ,

ПРОСВЕТНИ САВЕТНИК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

 

проф. др Јован Љ. ЈањићПрофесор др Јован Љ. Јањић рођен је 2. јуна 1934. године у Ратају, селу недалеко од Врања, од оца Љубомира Јањића – из фамилије Биђанових, која је огранак рода Сирминци, и мајке Зорке Димитријевић – рођене у Лесковцу, одакле је, после балканских ратова, пошто је остала без оца, досељена у Ристовац, где је провела детињство и године до удаје.

Професор др Јован Љ. Јањић одрастао је у типичној српској патријархалној задрузи у којој се знало коме је где место и које су му обавезе, учећи се од малена раду и одговорности и усвајајући здраве моралне погледе на живот.

Четири разреда основне школе завршио је у свом родном Ратају 1946. године, први и други у време бугарске окупације, а трећи и четврти у ослобођеној земљи. По препоруци, и на инсистирање свогa учитеља Симе Јањића, родитељи га уписују у Гимназију у Врању. Ниже разреде гимназије завршио је 1949. године као одличан ученик, ослобођен полагања мале матуре.

Време свога детињства, основне школе и ниже гимназије, професор др Јован Љ. Јањић памти као време велике материјалне оскудице. Био је рат, бугарска окупација – време зла и невоља сваке врсте: отац и стричеви у интернацији у Бугарској, честе партизанске диверзије и одмазде Бугара. Гледао је како Бугари пале село и како му кућа гори. Непосредно, пак, послератно време карактерисало је лечење ратних рана и – ригорозни откуп, и отимање, пољопривредних производа од сељака, што је погађало и његову породицу. Од сељака се одузимало и захтевало и више него што су производили и имали.

У таквој ситуацији, због недостатка материјалних услова, професор др Јован Љ. Јањић не може да настави школовње у гимназији, па се, да би што пре дошао до посла и средстава за живот, уписује у Учитељску школу у Врању, која је управо била отворена.

Вредно учи и све разреде завршава са одличним успехом. Најбољи је ученик у својој генерацији. Дипломирао је, ослобођен усменог дипломског испита, 1953. године.

Школовање професора др Јована Љ. Јањића у Учитељској школи било је такође праћено великим тешкоћама и оскудицом: лоши услови становања, недовољно хране и одеће, недостатак књига и школског прибора. Због промене друштвеног уређења и идеологије, не могу да се користе стари, предратни уџбеници, учи се из бележака или из уџбеника преведених са руског језика. Тек се појављује по који нови уџбеник – за педагогију, методику српског језика, за рачун. Књиге за школску лектиру биле су реткост, и срећа само појединих ученика, углавном из породица у којима се неко и раније школовао.

С јесени, у години дипломирања, професор др Јован Љ. Јањић добија прво запослење у Основној школи у селу Стрешак (Врањска Пољаница). У овој школи, која је имала у четири разреда само двадесетак ученика, стиче прво наставно и педагошко искуство и започиње дуг и одговоран пут просветног радника – учитеља, професора, директора школе, просветног саветника за српски језик – који ће трајати пуних четрдесет година.

Већ наредне године, после једногодишњег учитељског рада у Стрешку, професор др Јован Љ. Јањић одлази на одслужење војног рока, у Школу резервних артиљеријских официра у Задру, коју завршава са високим оценама 1955. године. Добија, управо због тога, и понуду, коју не прихвата, да настави школовање у Војној академији и да буде активни официр. Касније, током многих војних вежби, унапређиван је у више чинове – све до артиљеријског капетана прве класе.

Школске 1955/56. године, професор др Јован Љ. Јањић учитељ је у дворазредном одељењу Основне школе у Лепеници (Владичин Хан), а од 1956. до 1961. године ради у Основној школи у Ратају, у свом родном месту, где, у недостатку стручних наставника, предаје српски језик у тек отвореним вишим разредима.

Породица др Јована Љ. Јањића
Породица др Јована Љ. Јањића

У ово време, професор др Јован Љ. Јањић полаже стручни учитељски испит и уписује се на Филозофски факултет у Скопљу, као ванредни студент, на групи Историја књижевности народа Југославије. Факултет завршава у редовном року, 1961. године. Тих година оснива и породицу са Стојанком Јовић, тек свршеном учитељицом, из Црног Луга (Врање), ћерком Јелице и Димитрија Јовића, угледног домаћина, познатог као Палиџа. Године 1959. добијају сина Зорана, који данас живи и ради у Нишу. Лекар је, специјалиста и магистар гинекологије и акушерства. Др Зоран Јањић ожењен је Оливером Тричковић, доктором стоматолошких наука и професором универзитета у Нишу. Имају кћер Милу, докторанта стоматологије. Мила Јањић је четврти лекар у породици др Јована Јањића.

Поткрај 1960. године, после вишегодишњег колебања, професор др Јован Љ. Јањић се учлањује, на посебан предлог и уз карактеристике које је доставила Школа резервних артиљеријских официра, у Савез комуниста Југославије. До колебања да се учлани, а касније и напуштања Савеза комуниста, долазило је што је увиђао да то није организација каквом је видео, да у њој нису увек људи високих моралних квалитета, да је у њој често каријериста, али и додворника, и високо, идеализовано мишљење о Савезу комуниста с временом се истопило.

Године 1961, професор др Јован Љ. Јањић се премешта у Владичин Хан, где са породицом живи до 1969. Ту, у Владичином Хану, његова супруга добија запослење у Основној школи „Бранко Радичевић“ – у којој ће радити наредних десет година, а професор Јањић у Гимназији, чије је оснивање те године било започето. Заправо, професор др Јован  Љ. Јањић добија овде задатак да, као први професор књижевности и директор школе, ради на њеном формирању и осамостаљивању, јер је школа отпочела да ради као Одељење Врањске гимназије. Уз свесрдну помоћ општинских власти и ђачких родитеља, успева да оформи стручни наставички колектив, да обезбеди, за оно време, изузетно добру наставну базу, да организује наставу и уопште васпитни рад у школи, да разграна везе школе са средином – што није избегло оку републичких просветних власти, што је високо оцењено, и што је довело до осамостаљивања школе 1964. године. Време је показало да су јој постављени чврсти темељи. Гимназија у Владичином Хану и данас постоји и има углед добре школе.

У Владичином Хану добијају кћер Марину која данас живи и ради у Врању. Лекар је, такође, као и брат, специјалиста гинекологије и акушерства и магистар дерматологије и венерологије. Аутор је двадесетак објављених радова из области своје уже струке и историје медицине.

Због остварених резултата у васпитно-образовном раду, и стеченог широког и разноврсног школског искуства, на конкурсу новооснованог Међуопштинског завода за унапређивање васпитања и образовања у Врању, професор др Јован Љ. Јањић изабран је за просветног саветника за српски језик и књижевност. Овај посао професор Јован Љ. Јањић преузима 1. фебруара 1967. године и њиме ће се бавити све до пензионисања 1994.

Породицу пресељава у Врање 1969. године, у своју кућу подигнуту тих година.

Професор др Јован Љ. Јањић нове дужности се  прихвата озбиљно, као, уосталом, и свих послова дотад, сада можда и одговорније. Ново радно место схвата у смислу основног значења речи саветник – као активност не само на опсервацији наставног процеса и контроле примене прописаних наставних планова и програма у основним и средњим школама, већ и као рад на унапређивању наставног и васпитног процеса, на стручном усавршавању наставника, на развијању језичке и књижевне креативности ученика, као рад на унапређивању целокупне организације и уопште живота школе. Поље активности професора др Јована Љ. Јањића су основне и средње школе на српском, бугарском и албанском језику на подручју целог Пчињског округа. На овим пословима, професор др Јован Љ. Јањић сарађује са непосредним проводиоцима планова и програма у области језика и књижевности, прати рад више од 200 професора и наставника српског језика и књижевности, међу којима ужива углед и поштовање правог саветника, стручног и посве заинтересованог за све стране одговорног и тешког посла предавача српског језика и књижевности, и углед и поштовање доброг саговорника и племенитог човека.

Да би успешно обављао овако сложене послове, какве подразумева радно место саветника за српски језик и књижевност, професор др Јован Љ. Јањић настоји да прати све новине у школству код нас, па и у свету, посебно у струци, у области језичке и књижевне и методичке науке, и књижевног и уопште културног стваралаштва, и ради на личном стручном усавршавању и подизању своје стручне и школске спреме. У том циљу, завршава једногодишњу специјализацију на Филолошком факултету у Београду, и обрадом и одбраном методичке теме 14. октобра 1974. године – пред Комисијом: др Радмила Пешић, др Владан Недић и др Радмило Димитријевић – стиче звање специјалиста првог степена за наставу српског језика и књижевности.

Др Мате Суић, декан Филозофског факултета у Загребу, уручује проф. Јањићу диплому о завршеном магистеријуму, 1979.
Др Мате Суић, декан Филозофског факултета у Загребу, уручује проф. Јањићу диплому о завршеном магистеријуму, 1979.

Даље постдипломско усавршавање професор др Јован Љ. Јањић наставља на Филозофском факултету у Загребу, где је уписао магистарске студије. Ту је слушао предавања професорâ у свету чувене Загребачке славистичке школе: Чубелића, Шкреба, Солара, Флакера, Жмегача, Прањића и других. Одбраном магистарског рада 5. фебруара 1979. године, стекао је академски  ступањ – магистар из подручја књижевности с особитим обзиром на усмену народну књижевност. На овом истом факултету, професор др Јован Љ. Јањић одбранио је 2. јула 1981. године и докторску тезу  (о интерферентним односима писане и усмене књижевности са тематиком НОБ-а) и промовисан је за доктора хуманистичких наука с подручја филологије.

Нешто касније, односно 27. маја 1983. године, пред Комисијом Просветног савета Србије, сада доктор хуманистичких наука у области филологије, професор др Јован Љ. Јањић брани рад Пословички облици као књижевнотеоријски проблем и њихово место у настави језика и књижевности, под менторством професора Филолошког факултета у Београду др Милорада Дешића, због чега, као и због изванредних резултата које је остварио на пословима унапређивања васпитно-образовног рада, Просветни савет Србије професору др Јовану Љ. Јањићу додељује звање педагошки саветник.

Због реформе – укидања педагошке службе, под претњом да ће добити отказ у служби, две године пред пензионисање, полаже испите за школског надзорника пред Комисијом Министарства правде Републике Србије. Послове школског надзорника обављао је невољно.

Проф. Јањић на научном скупу у Берану, Македонија, 1978.
Проф. Јањић на научном скупу у Берану, Македонија, 1978.

Рад професора др Јована Љ. Јањића запажен је и у стручним круговима у Републици. Постаје члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Републике Србије, Удружења фолклориста Србије, Редакције Школског часа – часописа за методику наставе српског језика и књижевности, што ће остати за све време излажења овог часописа, и када буде пензионисан. Члан је Редакције Венчеве школске библиотеке, за коју приређује више књига. У Редакцијском колегијуму је и дечјег листа на бугарском језику – Другарче у Нишу и Срећних дана у Врању. Просветни савет Србије професора др Јована Љ. Јањића именује за члана Комисије за наставне планове и програме за српски језик и књижевност, а Завод за уџбенике и наставна средства Србије позива професора Јањића више пута да рецензира уџбенике и приручнике за српски језик и књижевност.

Посебну активност професор др Јован Љ. Јањић испољава као члан Републичког актива просветних саветника за српски језик, у коме ужива велики углед.

Професор др Јован Љ. Јањић веома живо сарађује у стручним и методичким часописима који излазе на просторима Југославије. Нарочито је плодна његова сарадња у Школском часу у коме је до сада објавио двадесетак прилога, посебно о примени диференцијалне граматике у настави српског језика на дијалекатским подручјима. Оцењено је, приликом обележавања јубилеја овог часописа, да његови прилози о овој проблематици имају посебан значај за наставу српског језика. Учествује на научним скуповима у земљи и иностранству са рефератима на српском, македонском и руском језику, у којима саопштава резултате својих проучавања књижевно-теоријске и методичке проблематике наставе српског језика.

У то време појављују се и прве књиге професора др Јована Љ. Јањића.

Запажен је и богат рецензентски, уреднички и лекторски рад професора др Јована Љ. Јањића.

Библиографија др Јована Љ. Јањића данас броји тридесетак посебних књига и око 150 књижевнотеоријских и методичко-наставних студија, приказа, рецензија и других прилога.

Професор др Јован Љ. Јањић остварује богату сарадњу са установама културе и медијима у Врању и врањском крају, али и ван овог подручја. Током више од четири деценије живота и рада у Врању, професор др Јован Љ. Јањић сарађује прилозима из своје струке са Народном библиотеком „Бора Станковић“, Књижевном заједницом „Бора Станковић“, Народним музејем, Учитељским факултетом, Радио и Телевизијом Врање и, посебно, од како је у пензији, са Народним универзитетом, у коме је и уредник Библиотеке Завичај и завичајни писци.

Стојанка и Јован Јањић у свом дому данас
Стојанка и Јован Јањић у свом дому данас

Од 1994. године, по пензионисању, професор др Јован Љ. Јањић се окреће проучавању завичајне проблематике из области језика и књижевности, историје школа и народног живота, о чему је објавио десетак књига, и активно и даље учествује у културном и јавном животу своје средине. Човек попут професора Јањића, од најранијих дана ученог да ради, уосталом, и не може без стварања, а као дугогодишњи школски и посленик културе уопште, не може и да не прати школска, научна и уметничка и друга дешавања у граду и широј средини.

Запажен је професоров рад и у Удружењу потомака ратника 1912–1918, чији је и члан Управног одбора. Удружење се бави и издаваштвом, што је озбиљан и одговоран посао. Професор др Јован Љ. Јањић приређивао је, лекторисао и промовисао књиге са тематиком из балканских и Првог светског рата.

Најбољи летњи одмор је на тераси, међу цвећем, и у башти која цвета целе године.
Најбољи летњи одмор је на тераси, међу цвећем, и у башти пред кућом која цвета целе године.

За резултате остварене у унапређивању наставе српског језика и књижевности, проф. др Јован Љ. Јањић добио је Седмосептембарско признање града Врања године 1977.

Проф. др Јован Љ. Јањић није добио награда и признања колико је заслужио за послове наставе српског језика и књижевности у својој средини, за целокупан рад у свом дугом ангажовању у школству у свом округу и култури уопште. Такви их људи, посвећени послу, и успешни, ваљда, и не добијају, или не сви. Али је много и признања и захвалница добијао и добија од својих сарадника и својих ученика нарочито. Један од његових ученика, и потписника више признања и захвалница своме наставнику – професору др Јовану Љ. Јањићу, данас и сарадника, јесте и потписник ових редова.

А ми смо се, његови ученици, радовали часовима српског језика.

Напомена:

Биографија проф. др Јована Љ. Јањића објављена је у књизи др Марине Ј. Јањић, БИБЛИОГРАФИЈА радова др Јована Љ. Јањића и избор текстова о његовом стваралаштву“, Народни универзитет, Врање, 2008, 99–107. Сада је са малом допуном.

24. фебруар 2013.

Врање