Holistička medicina i okultizam

Razne New Age tehnike isceljenja imaju isti izvor. Da li je popularna holistička medicina novi put lečenja ili nešto drugo?

 

Šta je Holistička medicina i šta su new age tehnike isceljenjaU današnje vreme mnogi ljudi postaju svesni odnosa koji postoji izmedju uma, tela i duha u cilju postizanja opšteg zdravlja. Kao religiozan čovek i lekar sa dugogodišnjom tradicionalnom, humanističkom, medicinskom i hirurškom praksom, postao sam svestan koncepta “celovitog čoveka”. Počeo sam da proučavam knjige koje su napisali dr Hans Selje (Selye), Nejtan Pritikin (Nathan Pritikin), dr O. Karl Simonton (O. Carl Simonton), Rene Dibo (René Dubos), Norman Kazins (Cousins) i Džejms Linč (James Lynch).

Čak sam se malo po prvi put “pozabavio” i knjigama religioznih autora kao što su Služba isceljenja (Ministry of Healing) i Medicinska služba (Medical Ministry). Primetio sam jednu zajedničku nit kod mnogih kolega lekara i širinu uma koji bi mogli da smanje napetost koju sam osećao u svom materijalističkom i tehnokratskom svetu hirurgije.

Možda je hirurški rad zaista sadržao u sebi više izazova od još jedne operacije bajpasa, koja bi, kao što sam znao iz iskustva, samo odložila smrt, ali ne bi učinila mnogo da se otkloni uzrok bolesti.

Zainteresovao sam se za popularni holistički zdravstveni pokret dok se širio SAD-om. Bilo mi je zadovoljstvo i osećao sam samopouzdanje kada sam video da je onima koji se bave “holističkim veštinama” stalo do čoveka kao celine, i osećao sam izvesnu prisnost sa njima. Frustracije iz moje naučne oblasti su ustuknule pred nadom u bolje i humanije metode u praksi. Davalo mi je veliki podstrek to što sam bio na granici “poznatog sveta” medicine. Oduševljavalo me je što sam postao medicinski jeretik i što sam postavljao izazov učmalom “medicinskom establišmentu”.

Bio sam u prijatnom neformalnom odnosu sa ovim ljudima. Grlili bismo i prihvatali jedni druge uz sve naše razlike. Ova otvorenost medju holističkim isceliteljima stajala je u istaknutom kontrastu sa veoma takmičarskom i formalnom atmosferom u tradicionalnoj medicini. Imali smo zajedničke ciljeve u oblastima života koje su se ticale ishrane i fizičke aktivnosti. Čak smo razgovarali i o duhovnim aspektima čoveka, što je strogo zabranjeno u standardnoj medicinskoj praksi.

Ostavi ta pitanja sveštenicima, a ti se okreni tehnologiji spasavanja života” – bilo je to nešto što se podrazumeva u savremenoj alopatskoj medicini (u kojoj se koriste lekovi koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva). Ali iz kog razloga? Mora da je u životu postojalo nešto bitnije od najnovijih tehničkih napredaka na veštačkim arterijama ili talasastim Dekronovim prostetičkim implantima. Šta je bilo sa “dušama” i “duhom” onih ljudi koji su primali te veštačke arterije? Ko se brinuo za njihove suze i rane? Ko se starao o osobi kao celini?

Jedne večeri su me pozvali da govorim na lokalnom holističkom zdravstvenom skupu koji se održao u prijatnoj i komfornoj kući nekoliko profesionalnih zdravstvenih radnika.

Ljudi su lepo prihvatali jedni druge i iskazivali puno ljubavi. Niko nikoga nije ignorisao i odmah sam doživeo olakšanje. Kada je skup počeo, jedan krupan čovek je blagim glasom započeo vežbu “centriranja”. Njegov melodičan glas nas je pozvao da ostavimo po strani svakodnevne užurbane aktivnosti i da se “koncentrišemo” na svoje neposredno okruženje i na lične potrebe drugih. Trebalo je da ispraznimo glavu od bilo kakvih negativnih misli i da se otvorimo za svaku ideju koja bi potekla kroz našu diskusiju. Tiho smo zatvorili oči, opustili se, i usredsredili pažnju jedni na druge i na “ritam života”. Zbog svog religioznog vaspitanja mislio sam da sada upravo dajemo “uvodnu molitvu”.

Spomenuta je “ujedinjena svest” u prilično neodreñenom kontekstu, za šta sam ja, u svojoj naivnosti, verovao da se misli na Boga. Zbog ove ideje sam se još više opustio u ovoj “porodici” medicinskih sestara, doktora i naučnih istraživača. Ovo sasvim sigurno nije bila nekakva sumanuta “hipi” grupa. To su bili “brižni” profesionalci kojima sam mogao da verujem. Te noći sam im govorio o biljnoj ishrani i njegovom uticaju na zdravlje. Tema je bila dobro prihvaćena i mnogi su izrazili interesovanje za činjenicu da je ono što sam naučio u svojoj crkvi obuhvatalo i učenje o zdravom životu. Iako su moje veze sa crkvom u tom trenutku bile prilično slabe, osećao sam se kao pravi misionar. Ovi ljudi su prihvatali sva verovanja, uključujući i hrišćanska, hinduistička, budistička, islamska, jevrejska i ateistička.

Potom je govorila kvalifikovana medicinska sestra koja je radila u bolnici na odeljenju za bolesti srca. Ona je ubedljivo organizovanim govorom i dobro osmišljenim zaključcima predstavila koncepciju “terapije dodirom”. Bez stvarnog dodirivanja pacijentovog tela, navodno se mogla nameštati njegova “električna aura”. Ovo nameštanje se vršilo spiralnim kretanjem ruku iznad trupa i udova. Podelili smo se u grupe po dvoje i vežbali ovu “urodjenu” sposobnost da osetimo “vibracije” energije za koje je ona govorila da “odevaju” telo. Nisam bio siguran da sam stvarno osećao ono što je ona opisivala ili što je moja partnerka s oduševljenjem osećala, ali možda mi je samo trebalo više prakse.

Mogao sam da osetim toplotu njene kože do moje. Toplotno zračenje sam mogao fiziološki da objasnim, ali ovo je trebalo da bude nešto drugačije. Možda je tu bilo “energije” koje nisam bio potpuno svestan.

Sestra je potom rekla doktoru da legne na pod dok je ona pokretala “zaglavljenu energiju” iz njegove karlične oblasti ka nogama. Doktor je mogao da posvedoči da stvarno oseća čudno, ali prijatno zujanje i toplotu u svojim donjim ekstremitetima. Ova izjava mi je bila veoma zanimljiva kao hirurgu za periferne krvne sudove. Razmišljao sam o ovoj novoj “energiji” i o tome kako bi mogla da se iskoristi da se spasu noge i prsti oboleli od gangrene, u slučajevima gde je nemoguće staviti bajpas i gde je amputacija (odsecanje) jedino tužno rešenje. Ovo je svakako zvučalo “prirodnije” i humanije od amputacije. Padali su mi na pamet svi oni jadni ljudi kojima sam žarko želeo da pomognem, a vrlo često nisam bio u mogućnosti. Možda je upravo ovo bila pomoć koju naučna otkrića nisu mogla da pruže.

Sestra je zatim krenula rukama preko lekarovih grudi istim kružnim pokretima. Iznenada je stala i na nenormalan način uzviknula: “Da li ti je toliko teško da završavaš poslove, a?” Prenuo sam se u stvarnost. Blaga svetla i ljubazni glasovi više nisu omamljivali moje misli. Šta sam to čuo? Je li ona to “pogadjala” njegove crte ličnosti iz ovih navodnih “vibracija”?

Iznenada mi je postala jasna situacija u kojoj sam se našao.

Iz ovog iskustva sam shvatio da moram da istražim poreklo i način funkcionisanja ovih pojava. Ovo nije bila samo neka prosta fiziološka tehnika koju je savremena medicina zaobišla. Umesto toga, izgleda da je to bilo sredstvo iz domena vezanog za okultizam.

Šta Biblija kaže o ovakvim fenomenima?

Bog nas u Bibliji informiše o postojanju duhovnih bića koje ne vidimo, a koja su u stanju da čine natprirodne stvari. Iako ateistima to izgleda neverovatno, Biblija govori o postojanju pobunjenih andjela (demona), koje predvodi pobunjeni andjeo pod imenom Sotona. Da nije možda on izvor ovih “dobrih tehnika”?

Pojavljenje bezdušnika biće po moći Sotoninoj, sa svakojakim čudesima, znacima i lažnim čudima, i sa svakim zlobnim zavodjenjem za one koji propadaju, jer ljubav istine ne primiše da bi se spasli.”

Ovo je taj veliki sukob. Sotona može da čini i činiće čuda. On koristi bilo koji metod da uhvati čoveka u zamku. Ja verujem da je medicinski pokret koji se zove “holističko zdravlje” deo kapitalnog Sotoninog plana da zarobi neoprezne, a dobronamerne ljude.

Mnogi ljudi su, kao i ja, pročitali delić religijskih spisa o zdravlju i imaju površno poznavanje Biblije, ali nikada nisu stvarno odvojili vremena da sistematski dešifruju šta Bog zaista pokušava da kaže ljudima o zdravom razumu, telu i duhu. Naoružani sa nekoliko odabranih citata “religijskih” pisaca i odeljaka iz Biblije koji navodno “dokazuju” validnost njihove “omiljene terapije” ili tehnike, dobronamerni lekari su se od sveg srca predali ovom pokretu.

Odakle potiče holistička medicina? Kuda nas ona vodi? Ova pitanja su me mučila i odlučio sam da nadjem odgovore na njih. Proučavanja su me odvela daleko nazad u istoriju.

. . .

Odlomak iz knjige Mistična medicina, autor Dr Voren Piters

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: