Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Otvoreno pismo iz dijaspore premijeru Ivici Dačiću i srpskoj vladi

Zašto i kako se dijaspora i premijer Ivica Dačić ne razumeju i ne slažu. Pismo iz dijaspore premijeru oko dogovora u Briselu, EU i Kosova

 

Pismo iz dijaspore premijeru Ivici Daćiću oko Kosova i odluke vlade SrbijeOtvoreno pismo iz dijaspore. Premijer Ivica Dačić nam zamera što mu držimo predavanje.

Mi zameramo Dačiću što misli da je trgovac a ne zna osnovna pravila pregovaranja, jer želi Kosovo da proda ispod svake tržišne vrednosti!

Možda je to zato jer nema ni dan radnog staža i nikada nije pregovarao sa svojim, nego uvek nekako sa tudjim novcem, životima i dobrima.

Pod plaštom zaštite Srba, ljudskih prava i njihove bezbednosti na Kosovu, premijer Ivica Dačić, sve zajedno, djuture, prodaje bud zašto.

Hajmo redom da vidimo šta je sve na prodaju, i sa procenama vrednosti koje su sada raspoložive. EU birokrate sigurno imaju bolje procene od srpske vlade.

1. Tržišna vrednost rudnih bogatstva na Kosovu je procenjena na oko 1000 milijardi dolara.

2. Manastiri – neprocenjive vrednosti i po UNESCU-u a za nas i od duhovno neprocenjive vrednosti.

3. Zemlja – hektari plodne zemlje na kojoj se sve to nalazi.

4. Naši ljudi, Srbi, Romi i ostale nacionalnosti – život nema cenu.

Ljudi su na poslednjem mestu jer je to vednost naših života birokratama u EU, inaće nas ne bi onako besomučno bombardovali osiromašenim uranijumom.  Bombardovanje, za koje nam se nikada nisu izvinuli, za početak i neke buduće dobrosusedske odnose, kao što su se i Tadić i Nikolić izvinili našim susedima.

Privatna svojina je svetinja u EU. To se ne otudjuje.

EU je pre svega trgovinska organizacija.

EU birokrate su došle poslom u Srbiju da zaključe ugovor o Kosovu.  Da ono što su nam silom oteli i „čuvaju “ umesto nas od 1999, mi lepo njima prepišemo u vlasništvo.

Sa druge strane ljudi u Srbiji su razumljivo, izmrcvareni toliko, da ljudi sada veruju da će nas EU birokrate ostaviti na miru ako pritisak prestane i mi potpišemo.

Jasno je da je svima i u zemlji i van zemlje previše pritisaka, mučenja koje traje decenijama.

Dijaspora radi šta može, šaljući novac, bez kamate, bespovratno. Pomažući u vraćanju duga preko svoje rodbine i prijatelja.

Srbi u Srbiji to ne vide ili ne žele da vide .

Nebitno je, svako od nas napolju voli nekog u Srbiji i tako i treba.

Hvala nam ne treba i ne mora da se kaže.

I vi u Srbiji i mi van nje, svi se mi slažemo da treba da se pomaknemo, treba da nastavimo normalno da živimo.

Ali:

EU nije turistička destinacija i mesto za dobro druženje.

EU je pre svega birokratska i trgovinska organizacija.

Dobar trgovac nikada ne pristaje na lošu ponudu.

I dok god se druga strana vraća na pregovore, znači da ima još mesta i prostora za pregovore.

Mi imamo bogatstva na Kosovu sa kojima imamo još hiljade kilometara prostora da trgujemo.

EU birokrate nas posećuju ovih dana intenzivno. Dok god to rade, i posećuju nas ima mesta za pregovore!

Ne treba ništa da potpisujemo. Nisu ostvarili cilj, što je jedino što se računa i biće boljih ponuda.

Ovo što su sada postigli premije Ivica Dačić i društvo, može samo lično njima da bude dobra ponuda, kojom mogu da hrane svoju sujetu,  ali za nas nije dovoljno dobra, ni za naše pradedove, ni dedove ni roditelje ni buduće generacije.

Zato Ivica Dačić treba da pusti „bolje trgovce i pregovarače“ da pregovaraju.

I zato dijspora drži predavanje.

Za kraj poruka Naoma Čomskog samo za Ivicu Dačića da ne pokušava da manipuliše dijasporom kao što to radi ljudima u Srbiji preko medijskog mraka.

„Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

.

Strategije manipulacije narodom putem medija

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

 

Mirjana Bohlin

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: