Društvo

Pismo iz dijaspore premijeru Ivici Daćiću oko Kosova i odluke vlade Srbije

 

Otvoreno pismo iz dijaspore premijeru Ivici Dačiću i srpskoj vladi

Zašto i kako se dijaspora i premijer Ivica Dačić ne razumeju i ne slažu. Pismo iz dijaspore premijeru oko dogovora u Briselu, EU i Kosova

 

Pismo iz dijaspore premijeru Ivici Daćiću oko Kosova i odluke vlade SrbijeOtvoreno pismo iz dijaspore. Premijer Ivica Dačić nam zamera što mu držimo predavanje.

Mi zameramo Dačiću što misli da je trgovac a ne zna osnovna pravila pregovaranja, jer želi Kosovo da proda ispod svake tržišne vrednosti!

Možda je to zato jer nema ni dan radnog staža i nikada nije pregovarao sa svojim, nego uvek nekako sa tudjim novcem, životima i dobrima.

Pod plaštom zaštite Srba, ljudskih prava i njihove bezbednosti na Kosovu, premijer Ivica Dačić, sve zajedno, djuture, prodaje bud zašto.

Hajmo redom da vidimo šta je sve na prodaju, i sa procenama vrednosti koje su sada raspoložive. EU birokrate sigurno imaju bolje procene od srpske vlade.

1. Tržišna vrednost rudnih bogatstva na Kosovu je procenjena na oko 1000 milijardi dolara.

2. Manastiri – neprocenjive vrednosti i po UNESCU-u a za nas i od duhovno neprocenjive vrednosti.

3. Zemlja – hektari plodne zemlje na kojoj se sve to nalazi.

4. Naši ljudi, Srbi, Romi i ostale nacionalnosti – život nema cenu.

Ljudi su na poslednjem mestu jer je to vednost naših života birokratama u EU, inaće nas ne bi onako besomučno bombardovali osiromašenim uranijumom.  Bombardovanje, za koje nam se nikada nisu izvinuli, za početak i neke buduće dobrosusedske odnose, kao što su se i Tadić i Nikolić izvinili našim susedima.

Privatna svojina je svetinja u EU. To se ne otudjuje.

EU je pre svega trgovinska organizacija.

EU birokrate su došle poslom u Srbiju da zaključe ugovor o Kosovu.  Da ono što su nam silom oteli i „čuvaju “ umesto nas od 1999, mi lepo njima prepišemo u vlasništvo.

Sa druge strane ljudi u Srbiji su razumljivo, izmrcvareni toliko, da ljudi sada veruju da će nas EU birokrate ostaviti na miru ako pritisak prestane i mi potpišemo.

Jasno je da je svima i u zemlji i van zemlje previše pritisaka, mučenja koje traje decenijama.

Dijaspora radi šta može, šaljući novac, bez kamate, bespovratno. Pomažući u vraćanju duga preko svoje rodbine i prijatelja.

Srbi u Srbiji to ne vide ili ne žele da vide .

Nebitno je, svako od nas napolju voli nekog u Srbiji i tako i treba.

Hvala nam ne treba i ne mora da se kaže.

I vi u Srbiji i mi van nje, svi se mi slažemo da treba da se pomaknemo, treba da nastavimo normalno da živimo.

Ali:

EU nije turistička destinacija i mesto za dobro druženje.

EU je pre svega birokratska i trgovinska organizacija.

Dobar trgovac nikada ne pristaje na lošu ponudu.

I dok god se druga strana vraća na pregovore, znači da ima još mesta i prostora za pregovore.

Mi imamo bogatstva na Kosovu sa kojima imamo još hiljade kilometara prostora da trgujemo.

EU birokrate nas posećuju ovih dana intenzivno. Dok god to rade, i posećuju nas ima mesta za pregovore!

Ne treba ništa da potpisujemo. Nisu ostvarili cilj, što je jedino što se računa i biće boljih ponuda.

Ovo što su sada postigli premije Ivica Dačić i društvo, može samo lično njima da bude dobra ponuda, kojom mogu da hrane svoju sujetu,  ali za nas nije dovoljno dobra, ni za naše pradedove, ni dedove ni roditelje ni buduće generacije.

Zato Ivica Dačić treba da pusti „bolje trgovce i pregovarače“ da pregovaraju.

I zato dijspora drži predavanje.

Za kraj poruka Naoma Čomskog samo za Ivicu Dačića da ne pokušava da manipuliše dijasporom kao što to radi ljudima u Srbiji preko medijskog mraka.

„Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

.

Strategije manipulacije narodom putem medija

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

 

Mirjana Bohlin

6 komentara

  • Da odmah na startu saopštim: nisam advokat niti simpaziter aktuelne vlasti, niti bilo koje do sada. Samo sagledavam, koliko mi inteligencija i obrazovanje dozvoljavaju, situaciju i okolnosti u kojima egzistiram sa svojom porodicom.

    Ko čini (potpisanu) srpsku dijasporu – da li je ovo pismo stav pojedinca, grupe ili neke šire organizacije koja ima pravo da reprezentuje važan i širok pojam kakav je dijaspora?

  • I ćutanje je odgovor. Znači pojedinac iznosi svoje mišljenje, a predstavlja se kao dijaspora. Tipično.

  • Odgovor Gospodinu Aleksandru u svoje ime kao nekoga iz dijaspore a na pitanja o ovom tekstu. Gospodja Mirjana, je pismo pisala u ime ljudi iz svog okruzenja a ne u ime svih ljudi iz dijaspore i to se moze primetiti u konceptu teksta a ja iako ne poznajem gospodju Mirjanu bih mogao potpisati ovo pismo jer je napisano trezvene glave, bez viska emocija pozivajuci se samo na razum i cinjenice. A mislim da je malo previse ocekivati od jednog pojedinca ili manje grupe da objedini nase ljude raasute po celom svetu i da ih anketira u vezi nekih pitanja te da u ime svih pise pismo.

  • Pitanje sam postavio jer je tekst „otvoreno pismo“ iz dijaspore, što može da bude i stav pojedinca, ali i grupe istomišljenika, koji su najčešće povezani ili teritorijalno, ili poslovno, a u poslednje vreme i preko društvenih mreža. Priznaćete, ima razlike u tome da li je to stav pojedinca ili grupe.

    Reagujem jer mislim da pristup temi (aktuelnom problemu), uvažavajući trezvenost i razum (možda malo manje emocije jer su uvek prisutne),nije adekvatan i da autor i njegovo okruženje nemaju pravi pristup. Iz toga proizilazi više kvalifikacija, koje pretpostavljam da bi se odnosile na bilo koga ko je učestvovao u potpisivanju briselskog sporazuma, što je ovom prilikom bio Ivica Dačić. Ponavljam da mi nije namera da branim aktuelnu ili bilo koju vlast.

    Ne smatram da se u ovom slučaju radi o trgovini na način kako ste pomenuli u tekstu. Da bi nešto prodali morate na prvom mestu to i da posedujete. Srbija je isterana sa teritorije Kosova pre 14 godina gde je pobedjena vojno i demografski. Sa Srbijom tzv. medjunarodna zajednica može da radi šta hoće i niko je ne može zaustaviti, jer u odnosima malih i slabih sa velikim i bogatim nema prava ni pravde. Sve se rešava u korist velikih, a jedino je pitanje da li će to biti dobrovoljno, koruptivno (preko domaćih političara), ili silom.

    Mi ne možemo da se „cenkamo“ sa EU i Amerikom oko Kosova. Njihova je dobra volja što nas uopšte nešto i pitaju povodom problematičnog severa Kosova, jer najmanji je problem pregaziti silom taj isti sever i završiti posao. Ništa se nije dešavalo ni prilikom proterivanja srba iz ostalih delova bivše Jugoslavije ili prilikom intervencije NATO. Medjutim, Kosovo je odavno postalo poligon za unutrašnjo-političke egzibicije aktuelnih srpskih političara, za nekontrolisano pribavljanje i trošenje para iz budžeta Srbije, za kriminal na štetu države kroz utaju poreza ili carine,ili kriminalnu trgovinu drogom, oružjem i ljudima.

    Zato mislim da je potrebno pribaviti mnogo više informacija da bi se dala ocena aktuelnih dešavanja. Vaš pristup je „mnogo zapadni“ ili „mnogo kapitalistički“ i verovatno ste davno otišli sa Balkana. Ovde može da se veruje samo onome u čemu ste lično i neposredno učestvovali, ili je informacija dobijena od onoga u koga imate poverenja. Sve ostale informacije su u skladu sa položajem Srbije u rangiranju slobode medija ili stepenu korupcije.

  • Slazem se sa Aleksandrom da je potreban razum i trezvenost ali to je bio i razlog zasto mi se dopao ovaj tekst – stav, jer je bio baziran na trezvenom razmisljanju i analizi.
    Vas stav mi izgleda opasno defetisticki ali mislim da je glavni problem sto je stanje vecine naroda takvo – bar urbanog dela. A zasto je to opasno? Setimo se one stare „slomljeno telo ce da podigne zdrav duh a sta ce da podigne slomljen duh“ ili one “ nije problem sedam puta pasti ako osam puta ustanete“ a plasim se da je veliki deo naroda odustao od ustajanja, jer ….svako ima svoje razloge.
    Sad da li smo neki od nas u Srbiji ili van nje moze opet da se analizira ali za to bi morali da idemo pojedinacno jer osim u nekom grubom banalisanju nema jedinstvene price, cak ni ljudi u Srbiji a kamoli raseljenika. Sad raseljenicima mozemo prilaziti sa dva suprotna aspekta, oni su kukavice koje su pobegle te dijametralno suprotnog oni su hrabri jer nisu pristali na „klanjanje“ ali ni jedan aspekt ne bi bio 100% tacan ni u jednom jedinom slucaju jer ipak smo mi kompleksna bica koja su bivala u kompleksnim situacijama i pod kompleksnim okolnostima donoslili kompleksne odluke. Ovo kad bi prikazali matematicki videli bi koliko varijacija postoji tako da trpanje u isti kos nije bas najsrecnije resenje.
    Posedovanje je imaginarna osobina u kojoj se sve strane slazu da postuju imaginarno vlasnistvo tj dogovor o posedovanju. Imaginarno je jednostavno sto je zemlja i sve na njoj postojala pre nas a verovatno ce postojati i posle nas pa kako onda ona moze biti nasa? Pre ce biti da smo mi njeni ali – odosmo u filozofske vode, da s evratimo da politiku koja je zasnovana na ekonomiji i koja postoji zbog ekonomije. Srbija rekoste da je pobedjena vojnicki – to nije tacno toliko da ni jedan vojni strucnjak u americi to nece tvrditi osim za potrebe politike i umirivanja javnosti a sto mozete naci u mnogobrojim visoko strucnim radovima pisanim na tu temu od strane americkih strucnjaka. Pobedjeni smo demografski – pa ni sa tim se ne bih slozio, za to bi trebalo da drugi narod ne nacija dodje na taj teren (razlika izmedju naroda, na- rod, biti deo necega rodjenjem dokazuje se genski ili pomocu DNK te nacije (koja ni kao ideja nije postojala pre 350 godina) a koja je politicko opredeljenje-organizovanje grupe na-ti-ja) a posto je dokazano pomocu DNK da je isti narod jer i kosovari islamske veroispovesti imaju vecinsko nase gene, ne mozemo govoriti o demografskom porazu. Ako vec moramo imati poraz to bi mogao biti poraz; pravoslavne religije, kulturoloski ili vec nesto tako, sto nikako ne moze biti smatrano katastrofalnim pa cak ni teskim i nepopravljivim. To je samo jedna od rupa na putu civilizacije koja vec preko 10 000 godina traje na ovim nasim prostorima.
    Sledece sto bih podsetio je primer nemacke cije su se granice posle 2 sv rata pomerile u korist Poljske i sto je prizno ceo svet ali ne i nemacka vlada koja nikada nije stampala kartu u kojoj taj deo nije bi nemacka i sa kojim je trgovala u pregovorima za rusenje Berlinskog zida i ujedinjenja nemacke. Ovim primerom sam hteo pokazati kolika je moc priznavanja jer ukidanjem tog prava se ukidaju automatski sva prava vladajuce klase.
    Drugi primer na koji bih podsetio je primer Severne Koreje koja je u mnogo nepovoljnijem polozaju od nas jer nema poljoprivredno proizvodne kapacitete da prehrani sopstveno stanovnistvo bez uvoza a opet se uspesno opire zapadnim silama. O kako se tamo zivi i njihovom velikom vodji ne bih jer je to isuvise rabljena tema u dnevnoj politici ali bih podsetio na nasu Jugu i njenog velikog vodju te stariji se secaju kako je tada govoreno da se zivi lose o cemu se naveliko pisalo a sada znamo …. malo bolje ili da nije uvek sve onako kako nam mediji govore da jeste.
    Istovremeno podsetio bih manje poznatog Titovog odricanja posle 2 sv. rata kad je ponudjeno da u Nemackoj bude i Jugoslavenska sigurnosna zona, unistavanja Srbskog intelektualnog tela zamenom danasnjim kvazi intelektualcima kojima je dijapazon od loseg do goreg sa casnim izuzetcima koji zbog toga bivaju stalno prozivani, maltretirani itd (od otvoreno izdajnickog lobija „zapada“ koji ponistava sve domace od privrede, kulture, tradicije….do kvazi patriota tipa Seselj koji prikazuje Srbe kao nekulturne nasilnike zeljne krvi i nasilja sto je dijametralno suprotno Srbskoj tradiciji i kulturi.
    Ako Srbija nema nista drugo ima istinu kojom moze da alarmira svet koji je pravedan ali zaveden pogresnim ili iskrivljenim informacijama. zato uporna glasna ne propaganda vec Istina na koju se treba stalno pozivati ce dati rezultate – mozda ne onako brzo kako bi mi to zeleli ali ce dati.
    Snaga naroda je neizmerna i to znaju svi politicari na zapadu te zbog toga i pokusavaju da dezinformisu lokalne Srbe da je kapitulacija jedino resenje, sto je cista laz.
    pred kraj napisaste kako je njihova dobra volja povodom problematinog severa Kosova – samom analizom te recenice potvrdjujete ono sto sam vec rekao, oni su dobri pa pokazuju dobru volju nama koji to ne zasluzujemo i pravimo problematicno severno Kosovo. Problem nije u njima oni se bore za svoje interese, problem je u nama. Mi kolektivno ne ucimo nista a jos manje delujemo, mi smo se bili odrekli svojih teritorija, svog naroda, svog zakona, svoje drzave… mi smo pljunuli na sebe i svoje pretke pa se pitamo sto to i oni irade? Ne zaboravimo da je oponasanje preko tri cetvrtine sveg ponasanja pa ako mi pokazujemo nedovoljno samo-postovanja oni nas imitiraju odnosno ni oni nas ne postuju. Da ne sirim jer shvatili smo poentu, svako od nas mora da radi na sebi, da povrati samopostovanje…. a onda cemo tako da podignemo postovanje i cele drzave jer ipak Srbija – to smo mi a ne tamo neka imaginarna tvorevina nezavisna od nas.
    O vasem zavrsnom pasusu ne bih posebno jer on se opet tako lepo uklapa u ideju samorazaranja koja davno posejana medju nas a mi je tako uspesno gajimo.
    I za kraj ovog mog osvrta na vas tekst da vam se zahvalim sto se trudite. To je znak da zelite i mozete bolje zato samo napred, sa vise vere u sebe za dobitak svih.

    jer ako pogledamo

    jer cemu imamo zakone ako ih ne koristimo a sa druge strane ako idete pregovarati sa jacima onda ucite od najboljih i koristite njihove primere umesto da se klanjate i pokajnicki povlacite

  • Nema defetizma u mojim stavovima, realne su i surove činjenice da ne postoji način za bilo kakav oblik borbe koji bi u nekom primerenom vremenskom periodu dao rezultate. Sve ostalo je ideologija i pozivanje na istoriju, geografiju, svest i savest, tradiciju, odnosno na sve ono što nema realne efekte u realnom vremenu.

    Kažete da nismo vojno pobedjeni – činjenica jeste da su se mučili jer nisu u početku smeli da budu toliko drastični, ali na Kosovu nema srpske vojske i to je jedina surova realnost. Mogu američki i drugi generali da analiziraju našu vojnu taktiku, ali to od rata na ovamo ništa ne menja. Ne menja ništa ni rezolucija 1244 jer će je tumačiti i sprovoditi pobednik, na način kako mu to odgovara.

    Ne slažete se ni sa činjenicom da smo demografski pobedjeni. Kako onda tumačite odnos srpskog i ostalog, ne srpskog stanovništva na Kosovu koje se izjašnjava za odvajanje? To je jedina relevantna činjenica, ostalo je teorija, istorija i ideologija.

    Koji su onda to naši aduti u pregovorima osim pozicije da možemo da utičemo da Kosovo ne bude priznato u UN? Kosovo može da čeka, a da li mi možemo sa privredom koja je na nivou 65% privrede iz 1989. godine, sa toliko nezaposlenih i mladih i starih, penzionera čija se primanja finansiraju iz deficita budžeta i sa još mnogo loših pokazatelja, bez jasne perspektive u bolju budućnost.

    Svi vi koji činite srpsku dijasporu otišli ste (opravdano) jer ni tad nije bilo jasne perspektive. Ali se ne vraćate jer se situacija nije promenila na bolje, već je još lošija. Pozivale su vas prethodne političke garniture, ali to je bilo po principu pošaljite novac, a vi i ne morate da dolazite. Zato u ime bilo kakve budućnosti treba napraviti radikalne rezove, pa i sa Kosovom onoliko realno koliko nam ovakav besprizoran položaj dozvoljava. Inače ćemo nestati kao država, ili „preteknuti“ beznačajni, poniženi i napušteni, lamentirajući nad lošom sudbinom, hrabrom prošlošću, tradicionalnim prijateljima, itd. itd.

Ostavite komentar