Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Krpelj i Lajmska bolest (Lyme Borreliosis) – ubod zaraženog krpelja

Ubod zaraženog krpelja prenosi bakteriju Borrelia burgdorferi koja izaziva opasnu sistemsku infekciju poznatu kao Lajmska bolest ili Evropska Borelioza

Komšinicu mi je ujeo zaraženi krpelj i dobila je reakciju na koži – veliki otok, simptom Lajmske bolesti. Medjutim, njen stav je bio „proći će to, šta da idem kod lekara“. Druga komšinica slično rezonuje „ma to je krpelj, ništa bitno, otekne pa posle nekog vremena prodje“. Treća komšinica, inače doktorka, ubedjuje ih da je to simptom opasne infektivne bolesti i da se njene posledice osete tek kasnije, ali prva komšinice odmahuju glavom u stilu „šta doktorka zna“. Druga komšinica je podržava.

Šta je Lajmska bolest ili Evropska Borelioza i ubod zaraženog krpelja

Za te moje dve komšinice sveznalice, inače starije žene, od kojih čovek očekuje znanje i mudrost, spremio sam tekst iz jedne sjajne knjige profesora dr Ivanka Bojića „Evropska borelioza (Lajmska bolest)“ koja govori o tome šta je to Lajmska bolest koja se dobija od uboda zaraženog krpelja.

Istina je da je mali broj krpelja nosilac infekcije, ali ko dobije simptome Lajmske bolesti mora hitno da reaguje. To je vrlo složena i ozbiljna bolest koja se sporo razvija, ne uoči se odmah a teško se i dugo leči.

Zaraženi krpelj i bakterija Borrelia burgdorfei su izazivač Lajmske bolesti 

Krpelji su male bube paraziti koji se nalaze u travi, po niskom rastinju i retko po drveću. Tvrdi se da se krpelji u prirodi nalaze samo do visine od 70 cm i pronalaze se u travi, ispod lišća žbunja.

Kače se na životinje i ljude, ubadaju se u kožu ralicom koju imaju, prave mali tunel u tkivu kože i sisaju krv žrtve. Ubod krpelja nije bolan, pa se retko i primeti.

Zato se posle boravka u prirodi ili valjanja u travi treba vizuelno pregledati i ako uočite krpelja treba ga pravilno skinuti. Objašnjenje kako se vadi krpelj je dato u prethodnom tekstu – kako se skida krpelj. Kada se napiju dovoljne količine krvi, krpelji sami otpadnu sa kože žrtve, uglavnom nakon 24 sata.

Inače, krpelji nisu insekti, već pripadaju klasi artropoda i dele se u dve grupe, sa tvrdim i mekim telom. Par postotaka zaraženih krpelja iz roda Ixodesa, familije Ixodidae, u sebi nose spirohete, bakterije Borrelia burgdorferi koje izazivaju kod čoveka Lajmsku bolest.

Kod nas krpelj Ixodes Ricinus prenosi Lajmsku bolest – Lyme Borreliosis. Lajmska bolest je sistemsko oboljenje i infekcija unutrašnjih organa koja dovodi do hroničnih i teških upala organa i tkiva. Lajmska bolest se može ispoljiti na mestu uboda već posle par dana ili posle nekoliko nedelja, a ozbiljni simptomi nekada tek kasnije, par godina ili čitavu deceniju i duže posle nastanka infekcije ubodom.

Najveći broj slučajeva Lajmske bolesti se javlja u periodu jun – avgust, iako od aprila do novembra traje sezona.

Učestalost bolesti u Evropi je oko 1% ali ima oblasti u kojima ide i preko 20%. U Beogradu mesta poznata po krpeljima su Košutnjak, Avala, Zvezdara, Jajinci.

Lajmska bolest – Lyme Borreliosis najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove, srce ali i svaki drugi organ. Klinički se može manifestovati od blagih oblika pa sve do teških stanja sa mogućim invaliditetom, čak i sa smrtnim ishodom. Postoje tri faze razvoja bolesti, zavisno od širenja bakterije po organima tela. Prva faza traje par nedelja i ako se ne leči ili se neadekvatno leči prelazi u drugu fazu, koja zahteva uporno lečenje. Treća faza izaziva ozbiljne zdravstvene poremećaje.

Kada bolest udje u hroničan oblik, potrebno je strpljenje pacijenata i lekara jer bolest zna dugo da traje. Ako se bolest u ranoj fazi ne leči adekvatno lokalna infekcija postaje sistemska i najčešće se ispoljava kao limfocitni meningitis, meningoradikulitis, artritis i hronični atrofični akrodermatitis. Uz to ako se bolest razvije i udje u hroničnu fazu, u velikom broju slučajeva Lajmska bolest recidivira – vraća se nakon lečenja i terapija.

Specifičnosti Lajmske bolesti – zašto je tako opasna

Simptomi Lajmske bolesti znaju dugo da ostanu skriveni. Čak i savremena dijagnostika često ne uspeva da u serumu pacijenata utvrdi postojanje spirohete. Bakterije zaslužne za pojavu Lajmske bolesti imaju izraženu imunološku mimikriju, to jest teško su vidljive za imuni sistem a i za odbrambene mehanizme. Uvlače se postepeno u teško dostupna tkiva do kojih lekovi sa teškoćama stižu.

Antibiotici kojima se leči Lajmska bolest deluju na bakterije samo u jednom trenutku mesečnog ciklusa njihovog života, zbog čega se lekovi dugo uzimaju. Zbog toga treba odmah reagovati kada se vidi primetna promena na koži usled ujeda krpelja.

Ujed zaraženog krpelja dovodi do pojave dermatitisa na mestu uboda, otoka i jakog crvenila u široj regiji uboda. To se može uočiti nakon jednog dana do mesec dana na mestu ujeda. Širina crvenila od preko 5 cm predstavlja skoro siguran simptom Lajmske bolesti!

Od tog mesta bakterije se šire po organizmu ulazeći u neke druge organe, i često se to manifestuje mahom slabijim bolovima u organima koje zaposedaju, groznicom i infekcijama. Problem je što sve to deluje benigno i nema jakih simptoma da bi znali sa čim imamo posla.

Tek kasnije počnu stvarni problemi i ozbiljne upale, ali opet, svako će dobiti posebne infekcije, neko će dobiti upalu mozga, neko upalu zglobova, artritis, ili probleme sa srcem, facijalne grčeve, promene na mozgu, i tako redom.

Nije svaki krpelj zaražen, i kada se izvadi na njegovom mestu možda ostane malo crvenilo i tek mali otok, pa posle dan dva nestane. Medjutim, ako se javi jača reakcija na ubod krpelja posle nekoliko dana ili čak i posle mesec dana, ako se to mesto upali u krugu od 10-15 cm, treba odmah otići kod lekara na terapiju antibioticima za Lajmsku bolest.

Veoma retko se desi da posle uboda zaraženog krpelja ne bude reakcije na koži, i da čovek bude inficiran a da se to i ne primeti.

Zbog toga je Lajmska bolest misteriozna i opasna, jer nema jasnu kliničku sliku razvoja, teško se uspostavlja dijagnoza ako nema sumnje na ubod krpelja, i zapravo se preventivno lečenje zasniva na pretpostavci ujeda krpelja. No, pogledom na postojeću reakciju na koži od uboda, ta pretpostavka je vrlo utemeljena.

Sweden bitter oglas 900px

Lajmska bolest ili Evropska borelioza je rasprostranjena širom sveta, iako je tek 1977 godine prepoznata kao takva i definisan uzročnik bolesti – krpelj. Dobila je ime po američkom gradu Lajmu (Lyme) u kojoj je vladala epidemija artritisa koji je bio povezan sa ubodima krpelja i Lajmskom bolešću. Artritis je nastajao kod ljudi koji su imali ubode krpelja i dobijali Lajmsku bolest, i tek tada je dokazana nesumnjiva veza i pronadjen krpelj kao uzrok, iako su evropski naučnici još ranije utvrdili povezanost nervnih oboljenja i ujeda krpelja. 

Ipak, prvi je Lajmsku bolest opisao nemački naučnik Alfred Buchwold još 1883 godine. Nakon toga je niz evropskih naučnika uočavao odredjene obrasce kod bolesti ali ne i celinu i uzrok, jer napomenuli smo da je bolest i danas delimično „nevidljiva“.

Medjutim tek je 1981 godine američki naučnik Willy Burgdorfer tačno utvrdio i pronašao šta je pravi uzročnik bolesti i kako se ona širi – bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi.

Lajmska bolest je mahom spora bolest koja se polako širi na unutrašnje organe i ne daje uvek jasnu kliničku sliku. Zbog toga skoro 100 godina naučnici nisu uspevali da prepoznaju i definišu Lajmsku bolest, jer je njena manifestacija bila drugačija od pacijenta do pacijenta i nekada je pokazivala simptome tek godinama posle uboda zaraženog krpelja.  

Da pojednostavimo prikaz prosečnom čitaocu šta se dešava. Ubode vas zaraženi krpelj i inficira vas. Vi ne odreagujete na to. Bolest počinje polako da se razvija u telu. Vi ništa ne primećujete. Nakon godinu dve dobijate meningitis. Leče vas. Uspevaju da vas izleče. Prolazi neko vreme i vi dobijate jak artritis koji postaje hroničan. Leče vas od artritisa, ali se bolest stalno vraća jer se ne uočava da je u stvari Lajmska bolest. U trećoj fazi nastupaju ozbiljne neurološke bolesti.

Lečenje Lajmske bolesti

Suština cele priče je da je Lajmska bolest jedno podmuklo stanje i infekcija koja je skrivena, ne prepoznaje se lako ako je u odmakloj fazi. Zapravo, često se leče simptomi bolesti – artritis, meningitis, dermatitis, a da se uročnik infekcije ne detektuje. Tek detaljnim pregledom i dijagnostikom sa ELISA testom, kada se potvrdi postojanje bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi u tkivima, počinje lečenje koje je dugo.

Zanimljivo je da u prvih mesec dana od uboda krpelja dijagnostika ne može da utvrdi postojanje bakterije i infekcije, tako da je davanje antibiotika bazirano na manifestaciji crvenila uboda.

Zato je najbitnije, ponavljamo, da ako se primeti upala na koži posle uboda zaraženog krpelja otići odmah kod lekara na terapiju antibioticima. Terapija antibioticima je neophodna i obavezna kura i preventiva ako vas je ujeo zaraženi krpelj da ne bi dobili Lajmsku bolest i nosili godinama posledice iste.

Podaci dobijeni istraživanjem govore da adekvatna terapija antibiotikom započeta do pet dana posle infekcije – uboda zaraženog krpelja, dovodi do potpune eliminacije uzročnika bakterije Borrelia burgdorferi. Zato je jako bitno brzo reagovati i početi terapiju. Ali treba znati da minimum lečenja obolelih od Lajmske bolesti u ranoj fazi treba da bude 6 (šest) nedelja, a u fazi klinički ispoljene slike bolesti 12 do 16 nedelja! To je brdo antibiotika koje treba da primite, ali ih morate primiti! 

I takodje, postoji razlika izmedju antibiotika koji deluju na Lajmsku bolest. Ne deluje svaka vrsta antibiotika podjednako uspešno. Na primer, kod nas se Doksiciklin prevashodno daje u ranoj fazi bolesti i uspešno deluje. Medjutim, tu su i ostali antibiotici: tetraciklini, penicilini, cefalosporini, i tako redom, neki deluju uspešnije a neki ne. Posebno treba voditi računa o trudnicama i ljudima koji imaju neke ozbiljnije bolesti i terapije.

Po nekim preporukama koje je profesor Dr Ivanko Bojić dao iz svog iskustva i znanja, stoji teza da je bolje imati kombinovanu terapiju sa dva antibiotika i pulsnim dozama. Kombinovana terapija sa dva antibiotika maksimizira potencijal leka da u potpunosti ukloni bakteriju u telu. Jer, ovu bolest leče antibiotici a ne naš imuni sistem.

Sve je to složeno pitanje, pa je potrebno obratiti se lekaru a ne samostalno davati sebi antibiotike. Eritromicin, na primer, nije pouzdan antibiotik za Lajmsku bolest iako na internetu ima čak i preporuka lekara da se koristi.

U svakom slučaju veće i dugotrajne doze antibiotika su pokazale veću efikasnost u lečenju Lajmske bolesti nego kratka upotreba antibiotika. Razlog tome su bakterije koje se uspešno skrivaju u raznim organima i do kojih se teško dopire, te njihov dug ciklus života i deobe, periodi kada lek deluje na njih, zbog čega treba biti uporan u terapiji.

Znam da će ovo izazvati negodovanje svih onih koji su protivnici velike upotrebe antibiotika, ali ova bolest nije za šalu i alternativni pristupu lečenju, jer može da vam ostane za ceo život sa hroničnim problemima.

Zato odmah kod lekara po terapiju čim vas ubode zaraženi krpelj.

 Zlatko Šćepanović 

Korišćena literatura: Evropska borelioza (Lajmska bolest) i druge bolesti čiji se uzročnici prenose ubodom krpelja – Prof.dr Ivanko Bojić 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: