Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Spiritizam i životinjski magnetizam – svet duhova bez Boga i Biblije

 

Spiritzizam, mesmerizam i životinjski magnetizam

Šta je to u stvari životinjski magnetizam – mesmerizam  i kako je postao popularan kao terapija lečenja. Spiritizam i okultizam

 

 

Drugo poglavlje

PUT JE PRIPREMLJEN

 

Mesmerizam i životinjski magnetizam - svet bez Boga i BiblijeU proučavanju maglovitih horizonata istorije javljaju se definitivno jasni principi i ciklusi. Istorija se ponavlja. Čak i jeresi iz davnih vremena se ponovo jave u narednom razdoblju sa novim uzbudljivim rečima i intelektualnom intrigantnošću, čime se efikasno kamufliraju iste stare sotonske prevare.

Vek koji je prethodio Francuskoj revoluciji bio je prepun formalizovane religije. Velike i raskošne katedrale bile su uobičajene u svakom gradu i selu u Evropi. Veliki broj sveštenika i članova crkvene hijerarhije su uživali počast i podršku unutar vladajuće strukture. Upravo su u ovom sistemu, i to sa velikom, ali licemernom pobožnošću, papske snage poklale na hiljade religioznih ljudi. Lična pobožnost nije bila prisutna medju vladajućim klerom. Umesto toga su nemoral, izopačenost i lopovluk dominirali u životima ovih “Božjih ljudi”. Običan čovek bi osećao sve manje poštovanja za crkvu i njene vodje, ali su ga strah i neznanje često držali u pokornosti degenerisanom crkvenom sistemu.

Biblija je uklonjena iz opšte upotrebe i zaključana, uz tvrdnje da je previše sveta da bi ga gledao ili proučavao običan čovek na ulici. Ovaj koncept je bio u skladu sa društvenom strukturom tih vremena, u kojem su mase radnih ljudi bile prezrene i iskorišćavane od strane privilegovane nekolicine koji su sačinjavali religijsku hijerarhiju. Nadahnjujući uticaj Biblije je bio izgubljen, kako bi se ispunilo ono što je prorečeno u njemu Biblija je bila praktično potpuno uništena. Na primer, u Francuskoj je Biblija i javno osudjena.

“Svet je po prvi put čuo jednu grupu ljudi, rodjenih i obrazovanih u civilizaciji, koji prisvajaju pravo da vladaju nad jednim od najboljih evropskih naroda, kako ujedinjeno podižu glas u poricanju najuzvišenije istine koju može primiti ljudska duša, i kako se jednodušno odriču verovanja u Božanstvo i njegovog poštovanja”.

“Francuska stoji po strani u svetskoj istoriji kao jedina država koja je, dekretom svoje Zakonodavne skupštine, objavila da Bog ne postoji i čiji su svi stanovnici prestonice, kao i velika većina u drugim mestima, kako muškarci tako i žene, igrali i pevali, s radošću prihvatajući ovu objavu”.

U ovaj vakuum se uvukla i “Intelektualna revolucija”.

“Za Dekarta je fizički univerzum bio nalik ogromnoj mašini koju je osmislio vrhovni matematičar. ‘Zakoni prirode su identični zakonima mehanike’, govorio je. ‘Možete staviti matematički poredak univerzuma umesto Boga svaki put kada upotrebim ovaj drugi termin’ ”.

“S napretkom filozofije prirode, teologija je uklonjena sa svog ponosnog položaja kao ‘Kraljica nauka’. Velika šizma, obnova učenja i protestantska reformacija su sve imale tendenciju da oslabe jedinstvo i autoritet srednjovekovne crkve…  Zaključno sa 18. vekom, religiozni žar je ustupio svoj duh toleranciji i ravnodušnosti… Neki skeptici su se usudili da odbace svako verovanje u Beskonačnu silu i da poreknu da su teolozi ikada bili čuvari božanskih istina koje mogu da dovedu ljude do spasenja… Novo učenje je omogućilo čoveku da sebe vidi kao nezavisnog. To je pružilo potporu njegovom ponosu, dok su njegova religiozna verovanja donosila rodove u poniznosti… Medjutim, racionalisti su došli do toga da dovedu u pitanje ovo gledište. “Možda je”, kako su govorili, “čovekova svrha da kontroliše sopstvenu sudbinu, umesto da se bespomoćno klanja volji nedokučivog Providjenja…”

Oni su radije hteli da Boga zamišljaju kao udaljeno i bezlično božanstvo, Prauzrok ili Praprincip, ili kao idealnog ustavnog monarha koji nikada nije prekršio zakone koje je uspostavio za vladavinu nad carstvom prirode”.

Sa prvim stidom zbog ove novootkrivene naučne misli došla je i nada da će čovek moći da reši mnoge od nedoumica u svetu intenzivnijim istraživanjem “prirodnog zakona”. Izgledalo je kao da ima manje potrebe za natprirodnim ili za “silom izvan nas samih”. I uopšte, za Bogom je bilo veoma malo potrebe. Pošto je u njihovoj misli on prethodno bio povezan sa ugnjetavanjem, nazadnošću i zaglupljenošću sveštenstva, “racionalnom čoveku” je bilo drago što se oslobodio Boga. On je sada mogao da napreduje bez Boga, koristeći sopstvena sredstva i resurse kako bi svet oko sebe učinio boljim.

Elektricitet i magnetizam i njihova tajanstvena nedodirljivost su intrigirale naučnike ovog doba. Ranije su stvari u prirodi bile ograničene na “materijalne” – ono što se moglo videti ili dodirnuti. Ali sada se za energiju, jednom vidjenu kao odvojenu od supstancijalne materije, mislilo da je sama “suština” materijalnih stvari. Struja i magnet su se mogli osetiti, i njihovo dejstvo je moglo da se proučava, ali nisu mogli da se vide.

Čovek je pomerao “granice” nauke. Oživljene su spekulacije o nebeskim telima u vezi sa elektricitetom i magnetizmom. Drevno interesovanje za proučavanje neba i njegovog uticaja na ljudski život je još jednom postalo opšte popularno. To je bila nepoznata teritorija. Elektricitet je sada trebalo da dâ odgovore na pitanja i oslobodi moć koju crkve Božje pre toga nikada nisu mogle da pruže.

Upravo smo, u ovoj retrospektivi, bili svedoci istorijskog ciklusa u nastanku, koji se ponavlja samo u različitom vidu u raznim narednim razdobljima. Najpre dolazi do slabljenja religije, a zatim do razvoja materijalizma podstaknutog napretkom nauke. Na napredak u nauci se gleda kao na rešenje za sve društvene i materijalne probleme, odnosno kao na odgovor koji će staviti tačku na sva pitanja. Medjutim, u ovom logičkom procesu postoji greška. Materijalizam i nauka, bez obzira na to koliko su pompezni i uticajni, nikada ne mogu da ispune potrebe koje ima čovekova unutrašnja duhovna priroda. Velika pitanja se i dalje postavljaju: “Odakle smo došli i šta će se dogoditi sa nama kada budemo umrli?”

Pred kraj 18. i početkom 19. veka, čovek je još jednom krenuo u potragu za duhovnim odgovorima. Sveštenstvo tog vremena je valjalo Božje ime po blatu dok je materijalistički i racionalan čovek poricao Njegovo postojanje. I ovde se ignoriše jedna važna činjenica: u svemiru postoje samo dve sile – Bog i Sotona. Nažalost, ako se eliminiše Božje postojanje, onda će samim tim i duhovna pitanja dobijati sotonske odgovore.

Tokom istog ovog perioda, u Evropi i Americi je došlo do čudesne obnove spiritizma (komunikacije sa demonima), koji se pojavio u mnogim vidovima. Sa postojećim interesovanjem za magnetizam i astronomiju, Sotona je mogao da iskoristi ove metode da prevari čovečanstvo. Njemu nikada nije ponestalo novih načina za zabludu i glupavi čovek apsolutno prihvata čak i njegove “zabašurene” stare krivotvorine.

“Franc Anton Mesmer iz Švabije došao je u Beč da studira medicinu kod fon Švitena i de Hema (van Swieten, de Haem). Njegov diplomski rad pod naslovom ‘Uticaj planeta na lečenje bolesti’ (1766) zastupao je teoriju da Sunce i Mesec deluju na žive organizme posredstvom fine tečnosti poznate kao životinjski magnetizam, koji je po svom dejstvu analogan osobinama minerala magnetita koji ima magnetska svojstva. Mesmer je tako sebe otkrio kao odocnelog medicinskog astrologa i rodjenog mistika. Tvrdio je da može tako da namagnetiše drveće da svaki list doprinese isceljenju svakog ko bi mu se približio”.

Mesmer je postao poznat po svom hramu posvećenom bogu isceljenja. Pacijenti iz svih delova Evrope su ulazili u njegove prostorije ispunjene tamjanom i nežnom muzikom, željno očekujući “isceljenje”. Mesmer je ranije odbacio svoje bivše ideje o bezličnom magnetizmu u korist nečeg mnogo “prirodnijeg”. On je sa svojim “saradnicima” sada zamenio magnetit i kalemove. Oni su sami sada bili magneti!

“Pacijenti bi seli oko magnetnog ‘bekea’ (kade) i čekali. Većina su bile žene, i za njih je bila odredjena naročita grupa mladića lepog izgleda. Ovi asistenti magnetizeri bi polako i svečano pristupali, i svaki bi odabrao ženu i fiksirao je pogledom u oči. Niko ne bi ništa govorio, već bi odnekud dopirali nežni zvuci harmonike, dok bi skriveni operski glas ublažavao vazduh težak od tamjana. Mladi Apoloni bi držali ženska kolena, mazili razna mesta i lagano masirali njihove dojke. Žene bi zatvarale oči i osećale kako talasi magnetizma prolaze kroz njih. U odsudnom trenutku bi se glavni magnetizer, Mesmer lično, pojavljivao na sceni. Odenut u lila suknju, uzvišenog držanja i veličanstvenog hoda, on je pristupao medju svoje pacijente, obavljajući ‘prolaze’ i čineći čuda.”

Ali da ne bismo pomislili da je on bio nekakav “alternativni lekar”, treba da obratimo pažnju na to da je francuska vlada Antonu Mesmeru ponudila penziju i krst reda svetog Mišela, ako bi hteo da otkrije svoju tajnu. On je već zaradjivao basnoslovne sume novca i odbio je ponudu. Možda mu ne bi bilo loše da ju je prihvatio, budući da je kasnije njegov rad izučavala grupa slavnih naučnika 18. veka, uključujući Bendžamina Frenklina i Lavoazjea, koji nisu prihvatili duhovne koncepte i posledice ove tehnike. Oni su celu stvar objasnili kao podvalu zasnovanu na “izmišljotinama”.

Ideju “životinjskog magnetizma” je isprva ismevao Džejms Brejd (James Braid, 1795-1861), hirurg iz Fajfšira iz Škotske, “ali je ubrzo postao ubedjen, nakon eksperimenata, da može doći do pravog samoizazvanog sna koji bi došao kao posledica fiksiranja pogleda u neki svetao i neživ predmet”. Pod uticajem doktora Brejda, životinjski magnetizam je stekao naučni kredibilitet.

Sotoni uopšte nije bilo bitno kakva se “etiketa” lepi na suštinu stvari. Sve što je on hteo je da ovu zamku od tehnike koriste ljudi kako bi uništili svoju dušu.

I u Nemačkoj je došlo do uticaja subjektivnih mističkih oblika terapije. U istoriji nalazimo da su Napoleonovi ratovi toliko intelektualno i moralno iscrpli Evropu, da je bila utabana staza za svakojaku spekulaciju. Evropom nije harao samo životinjski magnetizam – mesmerizam, već i odička sila (prema iskustvu medijuma (onoga preko koga deluje demon), sve supstance zrače sveprisutnom silom), homeopatija, frenologija i simpatetička medicina, uključujući i “terapiju dodirom” i “terapiju milovanjem”.

U potpunoj suprotnosti sa ovim, neki biblijski religiozni ljudi Novog sveta su se zainteresovali za zdravlje i prirodan način života. Koledž Oberlin, istaknuta religiozna institucija u državi Ohajo, u velikoj meri je prešla na biljnu ishranu. Nisu se pili pića na bazi kofeina i teina, a zastupljeno je bilo i vežbanje na otvorenom. Koledži Vilijams i Hadson, kao i Lejn Seminari su pratili sve veće interesovanje za zdravlje. Neke crkve stale su čvrsto protiv “droge” u standardnoj medicinskoj praksi. Umesto arsenika, žive, puštanja krvi i drugih štetnih postupaka, ovi religiozni ljudi su zastupali radikalno odvajanje od medicinske “ortodoksije” tog vremena i držali su se terapija koje su se u cilju očuvanja zdravlja sastojale iz fizičke aktivnosti, ishrane, boravka na suncu i obične vode. Ovi religiozni ljudi su se takodje čvrsto zauzeli protiv spiritističkih metoda.

“Videli smo kako većina ljudi propada pod uticajem filozofije frenologije i životinjskog magnetizma i kako odlazi u ateiste. Ako um krene da trči ovim putem, gotovo da je sigurno da će izgubiti ravnotežu i da će početi da ga kontroliše demon.”

Poreklo takve metodologije ne podleže nikakvoj diskusiji.

“Oni idu po opasnoj Sotoninoj teritoriji i izazivaju ga da ih on kontroliše. Ovaj moćni uništitelj ih gleda kao svoj zakonit plen, sprovodeći svoju silu nad njima i to protiv njihove volje. Kada sami žele da se kontrolišu, nisu u stanju. Oni su predali svoj um Sotoni, a on neće da pusti ono što tvrdi da je njegovo, već ih drži u zatočeništvu. Nikakva sila ne može da izbavi dušu u klopci, osim Božje sile u odgovoru na usrdne molitve Njegovih vernih sledbenika.”

Zašto se onda spiritizam ukorenio u svetu sredinom 19. veka? I zašto smo svedoci toga da u naše duše ponovo upada i širi se spiritističko učenje putem holističkog isceljivanja i nju ejdž pokreta?

. . .

Odlomak iz knjige Mistična medicina, autor Dr Voren Piters

Ostavite komentar

Ostavite komentar