Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Sveti Ćirilo i Metodije – Pohvalno slovo Ćirilu i Metodiju slovenskim prosvetiteljima

 

Ko su bili Sveti Ćirilo i Metodije – žitije i pohvalno slovo

Svetitelji i prosvetitelji Ćirilo i Metodije su svojim misionarskim radom na stvaranju pisma i duhovnosti zadužili mnoge slovenske narode

.

Pohvalno slovo Ćirilu i Metodiju

(Slovo napisano pre 885.  godine)

 

Slovo pohvalno svetim i preslavnim učiteljima slovenskoga naroda, koji su stvorili pismo njegovo i preveli Novi i Stari zakon na jezik njegov, blaženom Ćirilu i arhiepiskopu panonskom Metodiju.

Sveti Ćirilo i Metodije - Pohvalno slovo Ćirilu i Metodiju slovenskim prosvetiteljima

Pošto je Bog i spas naš Isus Hristos velikim i neizrečenim čovekoljubljem[1] uzljubio rod ljudski, ne mogući trpeti da stvorenje njegovo obuzeto bude đavoljim lukavstvom, dobrovoljno smirenje primi i ovaploti se od Svetoga duha i od prečiste i slavne Bogorodice i prisno deve Marije; „na zemlju se javi i s ljudima požive,“[2] sav u liku tela našega. Lik mu je bio telo,[3] da bi oni koji umiru u Adamu, u Hristu Isusu oživeli.[4] On je, prema apostolu, mir naš, koji oboje u jednome stvori te pregradu neprijateljstva razruši; i pošto je krstom uništio mržnju[5], prvi je bio od onih što se digoše iz mrtvih[6] koji sobom upravi ljudski rod prema besmrtnosti. Uznevši se na nebesa sede s desne strane veličanskog prestola, na visinama.[7] Zapovest dade poučenom rodu ljudskome, želeći, kad poslednja vremena nastanu, da dođe i da sudi živima i mrtvima i da da svakome prema delima njegovim kao pravedni sudija. Jer on neće smrt grešnikovu, nego preobraćanje[8] i pokajanje; ne napusti stvorenje svoje milostivi Bog, i ne zaboravi delo ruku svojih, nego i za te godine i ta vremena izabra muže i pokaza dela njihova i podvige ljudima, da bi, na njih se ugledajući, život beskonačni obreli. Po tome bejahu proroci i apostoli, mučenici i pravednici i učitelji. A to se zbilo i u ovaj vek naš: rečeno je da će slepi progledati, gluhi da će čuti knjišku reč[9] i da će svi na raznim jezicima o veličini Božijoj uzgovoriti.[10]

Bejaše u gradu Solunu muž neki po imenu Lav, čovek neporočan, pun istine, bogoštovalac, čist od svake zlobe,[11] koji ispunjavaše zapovesti Božije prema Jovu, življaše u krotkosti i strahu Božijem. I rodi sedam sinova kao i onaj, o kojem prorok govori: Blažen muž koji se Boga boji, koji veoma stremi zapovestima njegovim; silno će na zemlji biti seme njegovo i rod pravednika će se blagosloviti, i slava i bogatstvo biće u domu njegovome, i pravda njegova prebivaće u veke vekova.[12] Iz toga korena izdigoše se dva svetla, dva izdanka svetlozarna, koji bogomdani plod na sebi nošahu i koji neporočan život od mladosti imahu. Jer oni stvoriše sebi premudrost kao sestru, i njome ukrasiše dušu i um, i jedan drugog prestizahu mudrošću, cvatući stalno kao cvetci miomirisni.

Po rođenju je mlađi bio blaženi Konstantin, ali je on umom i vrlinama visoko leteo, kao orao na duhovnim krilima: bogozarnim sjajem uma prosvećen budući, postade sasud izabrani Svetome duhu,[13] te zračeći svima učenjem filosofskim, neiscrpna riznica posta. I kao izvor ispunjavajući svu vaseljenu, napoji žedne reči Božije, kao što reče sam Gospod Bog naš Isus Hristos: Onome koji veruje u mene, kao što knjige zbore, reke iz nutrine poteći će vodom živom,[14] to će reći darovi životvornoga duha. Jer on uskipte u njemu, izli se na usne njegove i svu vaseljenu slašću uzveseli, sejući reč svakome narodu prema razumu njegovu. Bejaše mu dat dar duhovni, kao apostolu,[15] da na raznim jezicima besedi.

Stariji pak brat njegov, preblaženi Metodije, iz mladih dana svetovna dostojanstva poče da prima. On mudrošću bejaše kao cvet miomirisni u cvetanju, i od svih vlastodržaca voljen bejaše. Jer je u govoru bio kao Solomon, iznosio je divne priče i pouke i pitanja iz dubine srca, i u službi je svakome mio bio, ali se i kao okriljen pojavljivao i u ratovanju strašan bio, kao Samson i Gedeon i Isus Navin. Zato i vojvodski čin steče, ali malo vreme bude u njemu. I razumevši mnogometežni ovaj svet, koji kao sen prolazi beskorisno, i pošto uz to gospodnju reč kao strelu u srce svoje primi, reče on: Kakva je korist čoveku, ako i sav svet stekne, a dušu svoju isprazni ili pogubi? I šta će čovek dati u zamenu za dušu svoju?[16]

I zamenivši zemaljsko za nebesko, i prolazno od sebe odgurnuvši i prezrevši, krenu u večno. Otišavši na Olimp, zamonaši se u crne rize, u očekivanju da primi belu i večnu odeždu anđeosku. I bejaše u poslušanju kod svih, pokoran i smeran u bdenju i molitvi, u nedostupnom traženju i službi, u osobitom pošćenju, u stalnoj treznosti, u očišćenju duhovnom, u plaču blagom, puštajući iz očiju izvor kao reku kojom izmivaše sve telo svoje; ne poznavaše telesnog odmora nikako, nego svake noći stajaše, od zalazećeg sunca do izlazećeg, ne pružajući sna očima svojim, niti kapcima drema, ni pokoja veđama svojim,[17] poučavajući se u psalmima i pojanjima i pesmama duhovnim.[18] Paštio se da dostigne življenje svetih otaca; jedne je prestigao u krotkosti i ćutanju, druge uveliko u postu i bdenju i molitvi i smirenju.

I tako poznat posta među svim ocima, podoban velikome Arseniju i Antoniju i Savi, živote svih njih sobom otelovljujući.[19] A milostivi Bog, videći ga gde u tolikom porivu prebiva, učini u srcima bratije tako da se ona, gledajući podvig njegov neobičan u služenju Bogu, među sobom divljaše i proslavljaše Boga koji odozgo blagodet daje svakome ko se trudi njega radi. Tako bi sve dok patrijarh, čuvši za podvig njegov, ne poče ga nagovarati da bude postavljen za mitropolita u nekom časnom mestu; i ne mogavši ga na to privoleti, postavi ga za igumana u manastiru koji se zvao Polihron, gde bejaše 70 otaca. I primivši se toga, prebivaše tu kao bestelesan uvek u molitvama, svakome služeći svačim, da bi sve pridobio.[20]

Svete knjige o takvima govore u pohvalnim rečima: Iznaći će se premudrost od drevnih; poživite u proročanstvima, sačuvajte povesti muževa slavnih, i iziđite u simbolima priča, sred velmoža poslužite i pred vođama se javite; preko zemalja tuđih naroda prohodite, i dobro i zlo će u ljudima kroz vas biti iskušeno. Srce svoje izrana dadoše da bude Gospodovo, koji ih stvori; i pred višnjim pomoliše se i otvoriše usta svoja molitve radi, i zbog grehova svojih pomoliše se. A ako to Bog poželi veliki, razumnim će se duhom ispuniti; on će istočiti reč i mudrost. Oni se u molitvi ispovediše Gospodu; on će objaviti reč i učenje njihovo. I u zakonu zaveta Gospodnjeg pohvališe se, i mnogi će uzveličati razum njihov, i do veka neće prestati i neće odstupiti od njih, te će ime njihovo živeti od kolena do kolena. Mudrost će njihovu pripovedati narodi i pohvalu im izricati crkva,[21] čiji su oni bili krepki trudbenici i nepokolebljivi stubovi, postavljeni na tvrdom kamenu vere, sledbenici praotaca i patrijaraha po veri i podvigu. Njihova su dela i pregnuća sobom dovršili, kao što i veliki patrijarh Avram, praotac Hristov, verom preseljenik i došljak u zemlju tuđu, drugom Božjim nazvan bi i za veru obrezanje primi; on se u veri ocem mnogih naroda nareče.[22]

A ova dva sveta i preslavna oca i učitelja, istom verom ukrašena, iste vrline ostvarujući, preseljenici bejahu iz otadžbine svoje i došljaci u zemlju tuđu. Oni zakon od Boga primiše, ne za svoje pleme kao Avram, nego za narod koji ne razumevaše desnicu Božiju,[23] već se ropski klanjaše kao Bogu onome na šta se nameri: tvari umesto tvorcu. Oni primiše zavet ne putem obrezanja, kao Avram, nego putem krštenja radi oproštenja grehova, koje u veke traje, pošto je tako od samog Boga našega Isusa Hrista izvršeno i predato. I Mojsije takođe, sa Aronom među sveštenicima svojim,[24] postade Bogom za faraona.[25] Mukama različitim Egipat namučivši, Božije ljude izvede iz ropstva njina, preko dana pomoću stuba oblačnog a preko noći pomoću stuba ognjenog; razdvoji more i sprovede ih u pustinju po suvu a protivnike povrže u bezdan. U pustinji ih napoji, rasekavši kamen, i hlebom anđeoskim[26] zasiti ih, i primi izmoljeni od Boga zakon, Božijim prstom napisan na ploči kamenoj, i predade ga ljudima na čuvanje i na poslušanje.

A ova dva preblažena i bogougodna čoveka bejahu ništa manja od onih, istim duhom odozgo napojeni; dvogubom blagodeti udostojeni izvedoše ljude iz premračnog đavoljeg mora, misaonog faraona[27] potopiše i svu silu njegovu istrebiše. Verom svojom naoružani i silom krsnom, ne uvedoše ljude u pustinju, nego ih na svetlost bogorazumlja uputiše; ne isteraše vodu iz kamena, kao onaj, već istočenu krv i vodu iz prečistih rebara Gospoda našega Isusa Hrista, te vernicima večnu hranu i beskonačan život radi spasenja predadoše.

I pošto su zakon Božiji sugubo[28] preveli, novome narodu predadoše ga stvorivši slova za njega. Ono što se od premudrih skrilo i od razumnih, to se otkrilo deci[29] u poslednji vek pomoću njih. To ne beše na pločama kamenim napisano, već na pločama srdaca izvezeno[30], i ne kroz oblak i maglu i buru izrečeno, nego od samoga Gospoda Isusa Hrista izvršeno i predato. Oni ne behu sluge mraka, već istine propovednici; oni nisu škropili krvlju junaca i jaradi, već su škropili i očišćavali nečist svetim krštenjem, radi telesne čistoće. I nisu samo telo očišćavali, nego su duševnu sveću u njivu srca svima posejali; i nisu bili propovednici ni služitelji zaklane žrtve, već beskrvne i mirne duhovne službe sluge i izvršitelji, apostola saveznici, jer toga radi i bejahu izabrani.

Pošto su svesno krst na rame primili,[31] svu vaseljenu obiđoše ispunjavajući pouku. Ali u onim zemljama u koje nisu stigli, bilo zbog zadržavanja na putu, bilo zbog mnoštva drugih okolnih zemalja, tu su se ovi pojavili kao sunčani zraci, svetlošću bogorazumlja osvetljavajući sav svet, i po njihovim stopama iđahu i istim duhom napojeni bejahu od Boga, i iste reči bejahu propovednici i novi apostoli, koji nisu na tuđem temelju svoje delo sagradili, već su od početka pismo zamislili i uklopili ga u nov jezik.

A posle sinuše kao jutarnja zvezda, koja primajući od sunca svetlost svetlijom biva.

Kao što radnici najamnici u vinogradu, pošto su podelili muku dnevnu i jaru zajedno s onima koju su u jedanaesti čas došli, udostojeni bejahu u istoj meri Božije blagodeti,[32] tako su i u poslednji vek, na isto delo, došla ova dva nova propovednika i svetionika cele vaseljene, i oni su, prepojasavši bedra dobrim podvigom i krepkom verom, prohodili stopama svojim kao sunce kroz tamna mesta, i osvetljavali ih, i svaku maglu jeretičku i pagansku razagnali duhovnim ognjem, ne poštedevši svojih duša ni telesa, uvek se boreći prema pravoj veri, da bi slatko ispili Hristovu čašu.[33]

Među Saracenima i Kozarima prebivahu nepobedivi; i kao što nekada David inoplemenika savlada, ukrotivši gordost njegovu i predosetivši svetu Trojicu u svoja tri kamena, i svojim mu mačem glavu odseče, te primi hvalu u tminama od sinova Izrailjevih, – tako su se i ovi oci, trosuštastvenog božanstva sluge i propovednici, obreli u saboru saracenskom i židovskom.

Oni su svojim knjigama i govorom Mahmetove laži i židovsku zlobu kao duhovnim mačem odrezali i istrebili kao kukolj, te ih spališe po duhovnoj blagodeti, a reč Gospodnju posejaše kao pšenicu u njivi srca, i sve ljude nasladiše medotočivim rečima.

Oni su prevečno božanstvo jasno ispovedali, te objasnili da se u istom biću i u ravnom sjaju nalaze Otac i Sin i Duh sveti.

I tako uloviše kao ribe u slovesnu mrežu i krstiše među Kozarima časna čeda, dvesta ljudi, bez žena i dece.

I trostruku pohvalu od svih crkava primiše. Otuda pređoše na zapadne strane, blagovesteći reč Božiju narodu novome. Sav crkveni zakon prevedoše s grčkoga i u njihovom jeziku predadoše im. Pošto su trojezičnu zabludu opovrgli, uništiše je i kao kukolj od pšenice odbaciše te crkvi čisto i sveto žito predadoše.[34] U zapadnim i panonskim i moravskim zemljama kao sunce granuše, mrak grehovni odgoneći i prosvetiše ljude pismenima, a učenike naučiše ispunjenju crkvenoga čina.

I tako putovanje izvršiše, stigavši do rimskoga puta, da bi se apostolskom prestolu poklonili, noseći sa sobom duhovni plod na osvećenje. Čuvši to, apostolov namesnik Hadrijan iziđe im u susret daleko od grada rimskoga, i primi ih kao anđele Božije; i pošto mu drago bi učenje njihovo, postavi blaženoga Metodija za sveštenika, kao i učenike njihove.

Približi se vreme da pokoj primi sveti otac naš i učitelj Konstantin Filosof. Dobivši od Boga otkrovenje o pokoju svojem, obuče se u crne rize i proreče dan preminuća svojega, i ostade do toga, pedesetoga dana, veseleći se i slaveći Boga. I tako počinu u Gospodu leta 6377[35], te se sjedini s ocima svojima i prorocima i apostolima i mučenicima i svim svetima. I položiše ga u crkvu svetoga Klimenta, gde potekoše mnoga isceljenja od časne rake njegove. Naime, slepi počeše da se rasvetljuju, nemoćni da se isceljuju, besi izlažahu. Videći to, Rimljani se još više predadoše svetinji njegovoj, posvetivši prečasnog i bogonosnog Metodija na arhiepiskopstvo, na presto svetog Andronika apostola, jednoga od sedamdesetorice, u Panoniji. I poslaše ga u zemlje slovenske da poučava narod njihov, i ovako napisana bi poslanica kneževima zemalja tih, Rastislavu i Svetopuku i Kocelju:

„Hadrijan episkop, rab svih Božijih raba, Rastislavu i Svetopuku i Kocelju. Slava u visinama Bogu i na zemlji mir i među ljudima dobra volja.[36]

Pošto smo od vas doznali za duhovne radosti, koje imate na spasenje svoje, evo poslasmo brata našeg časnog Metodija, posvećenog na episkopstvo, u zemlje vaše, kao što ste nas molili, da vas nauči, prevodeći knjige na jezik vaš. Neka se ispuni proročanska reč, koja glasi: Hvalite Gospoda svi neznabošci i proslavite ga svi ljudi[37], i neka svaki narod ispovedi Isusa Hrista kao Gospoda, u slavu Bogu ocu, amin[38]. I u Jevanđelju reče Gospod, šaljući svoje učenike: Idući naučite sve narode, krsteći ih u ime oca i sina i Svetoga duha, učeći ih da čine sve što vam zapovedih, jer ja sam s vama u sve dane do konca veka, amin.[39] A vi, čeda ljubljena, poslušajte učitelja Božijeg, jer vam je u poslednji čas dat, spasenja vašega radi. Učeći se razumno, dostojne ćete plodove stvoriti, i primićete venac večni, u ovom i u budućem životu. Sa svima svetima u veke, amin“.[40]

Pošto je Metodije došao u krajeve moravske, svi ljudi radosno iziđoše njemu u susret i primiše ga kao anđela Božijeg. I otvoriše se oči slepih i uši gluhih pročuše, i neznabošci, dotle mađijom zabavljeni, uzglagoljaše slavu Božiju. I na ona ista usta na koja su ranije poklonjenja nečastivome bila činjena i na svim mestima Bog bio huljen, na ta usta su deca razumne i čiste službe Bogu počela da vrše za ceo svet. I na svakom mestu proslavi se Bog na novom jeziku, kojemu se javi novi propovednik i apostol i zasja kao sunce i tamu neznanja progna i prosveti srca sviju svetlošću bogorazumlja; krotkošću i slašću i ljubavlju sve ljude k sebi privede. Tako izvrši svoj zadatak i veru održa; i ukrasi crkve pesmama i pevanjima duhovnim, i tako počinu u Gospodu leta 6394[41] i prisajedini se ocima i patrijarsima, Avramu i Isaku i Jakovu i svima se upodobi, svih njih lik na sebi ponese. Jednima ravan posta, od nekih bi manji, a neke prevaziđe snagom duhovnom, blagodeti i podvigom. Zablista, kao sunce zracima, svojim izlaganjem reči; i kad se setim njegovih medotočivih reči, nemaju se s čime uporediti te duhovne slasti.

I stoga, kakvu ću pohvalu stvoriti za vas, koji ste se toliko trudili Hrista radi u istočnim i zapadnim i severnim krajevima, ne tražeći ništa prolazno i trošno, nego večno i beskonačno?

 

Krst gospodnji mužastveno primivši
i time otkravivši zemlju, sleđenu pod grehom,
posejaste duhovno seme
i crkvi čisto žito prinesoste –
učenje koje sija dnevnom svetlošću.
Njime kao svetionici svetlite po celom svetu,
prognavši besovsku hulu i svu jeres,
jer bejaste veliki stubovi Hristove crkve.

Nebeski ljudi a zemaljski anđeli,
vi u telu bestelesni život stekoste.
Blažena utroba koja vas je nosila
i koja je othranila dva klasa mnogoplodna,
kojima ste zasitili gladne narode,
i žedne napojili životnim pićem:
neiscrpnu hranu istočili ste obilato za sve.

Ko vam može dostojnu hvalu izreći?

Vi ste se javili, ravni nebesima,
i sve podnebesno prošli ste stopama svojim,
svet ste sav obasjali.

Blagosloven neka je jezik vaš,
kojim posejaste duhovne reči,
na spasenje bezbrojnim narodima.

Primivši od Boga bogonadahnute dare,
mrak neznanja odasvud prognaste,
pokazujući sobom uzor za sve
i iz usta duhovnu sladost istačući.

Postali ste rušioci vascelog paganstva,
neprijatelji jeretika i progonitelji besova,
svetlost omračenih, učitelji nejači,
neiscrpna hrana za gladnike,
nepresahli kladenac za žednike,
nagima obilne odeće davaoci,
ubogima pomoćnici,
putnicima domaćini,
bolnicima posetitelji,
napadnutima zaštitnici,
slepima svetlodavci,
i zahvaćenim talasima životnoga mora
velika nada,
stena i pokrov onima što u vama
traže pribežišta,
Judejima protivnici,
svete Trojice ispovednici,
izvršitelji Božije volje
i Božije veličine sluge,
izvori Božije reči,
neporušni stubovi Hristove crkve,
pečat pravde, štit vere, šlem spasenja,[42]
klas mnogoplodan, loza medotočna.

Vaše su reči saće medovno,
kojim nasladiste svu vaseljenu.

Vi ste kao biser mnogocen istočili blaga Gospodnja,
vi, prebivališta Božije volje,
obitavalište Svetoga duha,
sasudi izabrani,
koji pronesoste ime Hristovo po svoj zemlji,[43]
krst na sebi ponevši,
prolazno prezrevši
i nasladu večitih stvari primivši.

Uvek prepodobni i istinski pastiri,
molite se usrdno za svoju izabranu pastvu,
odgoneći strasti i bede i napasti.

Prosvetite našeg srca oči
i učvrstite um
da dostojno sledujemo po stopama vašim.
I uzimajući nam nemoći naše,[44]
odozgo silu podajte,
da mi, dostojno u Hristu poživevši,
naslednici postanemo pregnuća vaših
i propovednici prave vere koju ste preneli.
Da svi jednoglasno proslavimo trosveto
božanstvo,
Oca i Sina i Svetoga duha,
sada i uvek i u veke vekova, amin.

 

Pohvalno slovo Ćirilu i Metodiju – Napomene

 

1. Pavlova Poslanica Titu III, 4.

2. Varuh III, 38.

3. Pavlova Rimljanima VIII, 3.

4. Pavlova I Korinćanima XV, 22.

5. Pavlova Efescima II, 14, 16.

6. Pavlova Kološanima I, 18

7. Pavlova Jevrejima I, 3.

8. Knjiga Jezekija XXXIII, 11.

9. Knjiga Isaije XXXV, 5.

10. Otkrivenje Jovanovo, II, 4, 11.

11. Knjiga o Jovu, I, 1.

12. Psalmi CXI, 1-3.

13. Dela apostola IX, 15, 17.

14. Jovan VII, 38.

15. Pavlu.

16. Matej XVI, 26.

17. Psalmi CXXXII, 4.

18. Pavlova Efescima V, 19.

19. Arsenije (350-445). Antonije (III vek), otac monaštva, egipatski pustinjak. Sava Osvećeni Jerusalimski (VI vek) čije je ime nosio Sava Nemanjić.

20. Pavlova I Korinćanima IX, 22.

21. Sirah XXXIX, 1-14.

22. I Mojsijeva XVII, 5.

23. Knjiga Jone IV, 11.

24. Psalmi XCIX, 6.

25. II Mojsijeva VII, 1.

26. Psalmi LXXVIII, 25.

27. Misaoni faraon – Satana.

28. Ćirilo i Metodije su dvostruko (sugubo) preveli Sveto pismo: na nov jezik (slovenski) i novim pismenima.

29. Matej XI, 25.

30. Pavlova II Korinćanima III, 3.

31. Apostoli.

32. Matej XXI, 1-16.

33. Matej XX, 23.

34. Matej III, 12, XIII, 30.

35. 6377, od stvorenja sveta, a 869. od Hristova rođenja.

36. Luka II, 14.

37. Pavlova Rimljanima XV, 11.

38. Pavlova Filibljanima II, 11.

39. Matej XXVIII, 19-20.

40. Videti Hadrijanovo pismo u Žitiju Metodijevom, glava VIII.

41. 6394. od stvorenja sveta, a 885. od Hristova rođenja.

42. Pavlova Efescima VI, 16-17.

43. Dela apostolska IX, 15, 17.

44. Knjiga Isaije LIII, 4.

Iz knjige: „Ćirilo i Metodije – žitija, službe, kanoni, pohvale“, Srpska književna zadruga, Beograd, 1964.

 

1 komentar

  • Srećnu slavu Sveti Kirilo i Metodije čestitamo našim prijateljima u Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca Srbije http://www.prevodi.rs/ kao i svim vernicima koji danas slave današnji crkveni praznik.

    Čestitamo današnju slavu i OŠ Čirilo i Metodije iz Beograda 🙂

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280