Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Uticaj sunca na zdravlje – može li sunce da bude dobro za vaše srce

 

Sunce i zdravlje – sunčanje je korisno

Može li sunce da bude dobro za vaše srce? Uticaj sunca na zdravlje ljudi. Više sunca manje kancera i manji krvni pritisak?

Naša tela dobijaju vitamin D pomoću sunca, ali kako dermatolog Ričard Veler kaže, sunčeva svetlost može doprineti još jednoj iznenađujućoj blagodeti. Nova istraživanja njegovog tima pokazuju da je azot-oksid, hemijski transmiter deponovan u ogromnim zalihama u koži i da može biti oslobođen pomoću UV svetlosti na veliku dobrobit za krvni pritisak i kardiovaskularni sistem. Šta to znači? To bi mogao da bude početak objašnjenja zašto Škotlanđani više oboljevaju od Australijanaca …

.

Može li sunce da bude dobro za vaše srce?

Kim Kardašian i Uticaj sunca na zdravlje – sunčanje i može li sunce da bude dobro za vaše srcePre nego što sam postao dermatolog, započeo sam kao lekar opšte prakse, kao i većina dermatologa u Britaniji. Na kraju sam otišao u Australiju, pre oko 20 godina. Kada odete u Australiju saznajete da su Australijanci veoma takmičarski nastrojeni. I da nisu velikodušni kada pobeđuju. I da se to dešava mnogo puta: „Vi, došljaci, vi ne možete da igrate kriket, ragbi“. To sam mogao da prihvatim.

Ali pređimo na posao – mi imamo svake nedelje tzv. časopisni klub, u kome sedite sa ostalim lekarima da bi proučavali naučni članak iz medicine. I posle prve nedelje, tema je bila kardiovaskularni mortalitet, suvoparna – koliko ljudi umire od bolesti srca, kolike su stope smrtnosti, oni su se takmičili u ovome: „Vi, dođoši, vaše stope srčanih oboljenja su šokantne,“ i naravno, bili su u pravu. Australijanci imaju približno trećinu manje srčanih oboljenja nego mi – manje smrtnih slučajeva od srčanih napada, srčanih popuštanja, manje moždanih udara – uopšteno rečeno, zdravija su družina. Naravno, rekli su da je to zbog njihovih visokih moralnih načela, njihovog vežbanja, zato što su oni Australijanci, a mi smo ukorovljeni došljaci, i tako dalje.

No, nije samo u Australiji zdravlje bolje nego u Britaniji. U Britaniji, postoji gradijent zdravlja – tzv. standardizovana stopa mortaliteta, odnosno, kolike su vaše šanse da umrete. Ovo je prema podacima od pre oko 20 godina, ali je istina i danas. Ako uporedimo stope umiranja 50 stepeni severno to je jug, to je London i druga mesta po geografskoj širini, i 55 stepeni – loša vest je da je tu Glazgov. Ja sam iz Edinburga. Još gora vest je da je tu čak i Edinburg.  (Smeh)

Šta pridonosi ovom strašnom prostoru među nama ovde gore u južnoj Škotskoj i na jugu? Znamo o pušenju, prženim Mars čokoladama, čipsu – glazgovskoj ishrani. Sve te stvari. Međutim, ovaj grafikon već sadrži sve te poznate faktore rizika. To je posle uzimanja u obzir pušenja, pripadnosti društvenoj klasi, ishrane, i svih ostalih poznatih faktora rizika. No, i dalje nam nedostaje razlog povećanog umiranja što dalje idete ka severu.

Naravno, ulazi sunčeva svetlost u igru i vitamin D o kojem je mnogo pisano u štampi, zbog čega su mnogi ljudi bili zabrinuti. Vitamin D nam je potreban. Sada se zahteva da ga deca imaju u određenoj količini. Moja baka je odrasla u Glazgovu, u davnim godinama 1920-30, kada je rahitis bio pravi problem i kada je riblje ulje uvedeno. To je zaista sprečilo rahitis koji je bio uobičajen u ovom gradu. Mene je moja baka hranila ribljim uljem dok sam bio dete. Sećam se – niko ne zaboravlja riblje ulje.

Ali jedna asocijacija: što je veći nivo vitamina D u krvi, manje je srčanih bolesti, manje je raka. Izgleda da postoji dosta podataka o tome da je vitamin D veoma dobar za vas, i jeste, za sprečavanje rahitisa i tako dalje. Ali ako dajete ljudima dodatke vitamina D, ne menjate tu visoku stopu srčanih oboljenja i dokazni materijal da on sprečava rak još nije velik. Hoću da kažem da vitamin D nije jedina priča, nije jedini razlog koji utiče na sprečavanje bolesti srca. Mislim da visok nivo vitamina D označava izloženost suncu, a izloženost suncu, u metodama koje ću pokazati, je dobra za bolesti srca.

U svakom slučaju, ja sam se vratio iz Australije, i pored očiglednih rizika po moje zdravlje, preselio sam se u Aberdin. (Smeh) U Aberdinu sam započeo svoju dermatološku obuku. Zainteresovao sam se i za istraživački rad, posebno za supstancu azot-oksida (NO). Ova tri momka ovde, Ferčgot, Ignaro i Murad, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu još 1998. Oni su prvi opisali ovaj novi hemijski transmiter azot- oksid. Azot- oksid širi krvne sudove, i time snižava vaš krvni pritisak. Takođe širi koronarne arterije, pa sprečava anginu pektoris.

Značajno u vezi sa tim je da kada smo ranije razmišljali o hemijskim glasnicima u telu, mislili smo na komplikovane stvari poput estrogena i insulina, ili neurotransmitera. Veoma složeni procesi s vrlo složenim hemikalijama koje se uklapaju u vrlo složene receptore. A ovde je neverovatno jednostavan molekul, azot i kiseonik koji se drže zajedno, a ipak su od ogromnog značaja za [nejasno] naš nizak krvni pritisak, za neurotransmisije, za mnogo, mnogo stvari, a posebno za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

I počeo sam da se bavim istraživanjem i našli smo, na naše oduševljenje, da koža proizvodi azot- oksid. Dakle, NO nije samo u kardiovaskularnom sistemu. On nastaje u koži. Pošto sam to otkrio i objavio, pomislio sam, dobro, a šta on radi? Kako imamo nizak krvni pritisak u koži? To nije srce. Šta sad da radite?

Otišao sam u Ameriku, kao i mnogi ljudi koji hoće da se bave istraživačkim radom, i proveo sam nekoliko godina u Pitsburgu. Ovo je Pitsburg. Ineresovali su me ovi stvarno složeni sistemi. Mislili smo da možda azot- oksid utiče na odumiranje ćelija, i kako ćelije prežive i na njihovu otpornost na druge stvari. I prvo sam počeo s kulturom ćelija, uzgajanjem ćelija, a onda sam koristio nokaut miševe – Miševe koji nisu mogli da stvore gen. Razradili smo mehanizam, gde je NO pomagao ćelijama da prežive.

A onda sam se vratio u Edinburg. U Edinburgu je eksperimentalna životinja koju koristimo student medicine. To je vrsta blizu ljudskoj, s nekoliko prednosti u odnosu na miševe: Besplatni su, ne treba ih brijati, sami se hrane, i niko ne upada u vašu kancelariju s rečima: „Spasi laboratorijskog medicinskog studenta.“ Dakle, oni su zaista idealan model.

Međutim, otkrili smo da ne možemo da reprodukujemo u čoveku podatke koje smo pokazali na miševima. Izgledalo je da ne možemo da isključimo proizvodnju azotnog oksida u koži ljudi. Stavili smo kreme koje su blokirale enzim koji ga je stvorio, ubrizgavali smo stvari. Nismo mogli da isključimo azotni oksid.

Posle dve ili tri godine, ispostavilo se da je tome razlog što u koži imamo ogromne zalihe ne azotnog oksida, jer je to gas, i kada se pusti – (Puf!) – za nekoliko sekundi nestane, ali može biti pretvoren u ove oblike azotnog oksida – nitrate, NO3; nitrite, NO2; nitrosotiole. Ovi su stabilniji, i vaša koža ima zaista velike zalihe NO. A onda smo pomislili, da li te velike zalihe, sunčeva svetlost može da aktivira i da ih oslobodi iz kože, u kojoj su zalihe oko 10 puta veće od one u krvotoku. Može li sunce da pošalje te zalihe u krvotok, i da tamo u krvotoku uradi dobre stvari za vaš kardiovaskularni sistem?

Ja sam eksperimentalni dermatolog, pa smo krenuli od zamisli da moramo svoje eksperimentalne životinje da izložimo suncu. I zato smo uzeli gomilu volontera i izložili ih ultraljubičastoj svetlosti. To su sunčane lampe. Pri tome smo posebnu pažnju obratili na to da je vitamin D stvoren pomoću ultraljubičastih B zraka i želeli smo da odvojimo našu priču od priče vitamina D. Zato smo koristili ultraljubičaste zrake A, koji ne stvaraju vitamin D.

Kada smo stavili ljude pod lampu u trajanju koje odgovara 30-minutnom letnjem suncu u Edinburgu, dobili smo porast u cirkulaciji azotnog oksida. Zato smo stavili pacijente pod UV zrake, i njihovi nivoi NO su se povećali, a njihov krvni pritisak je opao. Ne mnogo, na individualnom nivou, ali dovoljno na nivou populacije da se pomaknu stope srčanih oboljenja u celoj populaciji. A kada smo ih obasjavali UV svetlošću, ili kada smo ih zagrevali do nivoa do kojih su ih i lampe, a da u stvari nismo zracima doprli do same kože, to se nije dogodilo. Zato to izgleda da je karakteristika UV zraka koji padaju direktno na kožu.

Mi još uvek prikupljamo podatke. Nekoliko dobrih stvari ovde: to se pokazalo izraženije kod starijih ljudi. Nisam siguran tačno koliko. Jedna od učesnica je bila moja tašta i jasno, ne znam koliko ima godina, ali svakako se kod ljudi starijih od moje supruge pokazalo da je učinak izraženiji. Druga stvar koju bih pomenuo je da nije bilo promena u vitaminu D. Ovo je odvojeno od vitamina D. Dakle, vitamin D je dobar za vas – sprečava rahitis, sprečava metabolizam kalcijuma, važan je. Ali ovo je odvojen mehanizam od vitamina D.

Jedan od problema u vezi s krvnim pritiskom je to da vaše telo čini sve što može da očuva vaš krvni pritisak. Ako vam je noga odsečena i gubite krv, vaše telo će pooštriti mere, povećaće broj otkucaja srca, i učiniti sve što može da održi vaš krvni pritisak. To je apsolutno osnovni fiziološki princip.

Sledeće što smo uradili jeste da smo prešli na promatranje proširivanja krvnih sudova. Pa smo merili – to je opet, možete primetiti bez repa, nije kosmat, student medicine. U ruci možete izmeriti protok krvi po tome koliko nabrekne usled dotoka krvi. Ono što smo pokazali je da kvazi zračenjem – to je debela linija ovde – znači kad ruku ugrejemo UV obasjavanjem i zraci ne dotaknu kožu, jer je ruka pokrivena, nema promene u protoku krvi, u proširenju krvnih sudova, ali aktivnim zračenjem, tokom UV zračenja i za sat vremena posle toga, dolazi do proširenja krvnih sudova. To je mehanizam kojim ste snizili krvni pritisak, jer ste proširili koronarne arterije i time omogućili dotok krvi do srca. Evo ovde su i drugi podaci da UV – to je sunčeva svetlost – blagotvorno deluje na krvotok i kardiovaskularni sistem.

Pomislili smo da na neki način modeliramo – različite količine UV padaju na različite delove zemlje u različito doba godine, pa možete da izračunate te zalihe azotnog oksida – nitrate, nitrite, nitrosotiole u koži – koji rascepljeni oslobađaju NO. Različite talasne dužine svetlosti imaju različite aktivnosti pri tome. Možete da pogledate koje talasne dužine svetlosti to rade. A možete i to – ako živite na ekvatoru, sunce dopire ravno preko glave, i prolazi kroz veoma tanak sloj atmosfere, pa je količina svetlosti ista i zimi i leti. Ako živite ovde gore, sunce leti dopire prilično direktno, ali zimi se probija kroz ogromne količine atmosfere i veći deo UV zraka se izgubi, pa se spektar talasnih dužina koje dopiru do zemlje menja od leta do zime. Mogli biste da pomnožite ove podatke s oslobođenim NO i mogli biste da izračunate koliko će se azot-oksida osloboditi iz kože i preći u krvotok.

Ako ste ovde na ekvatoru – to su ove dve linije ovde, crvena linija i ljubičasta linija – količina azotnog oksida koji je oslobođen jeste područje ispod krivulje, to je područje u ovom ovde prostoru. Ako ste na ekvatoru u decembru ili junu, imate masu oslobođenog NO iz kože. Ventura je u južnoj Kaliforniji. Leti biste mogli da budete i na ekvatoru. To je odlično. Mnogo je oslobođenog NO. Ventura u sred zime, pa, još uvek su pristojne količine. Edinburg leti, područje ispod krivulje je prilično dobro, ali Edinburg zimi, količina NO koja bi mogla da se oslobodi je skoro nepostojeća, malecke količine.

Pa, šta mi mislimo? Mi još uvek radimo na ovoj priči, još uvek je razvijamo, i dalje je proširujemo. Smatramo da je veoma važna. Mislimo da možda utiče na mnoge zdravstvene podele u Britaniji na sever i jug. To je za nas značajno. Mislimo da koža – znamo da koža ima veoma velike zalihe azotnog oksida u vidu ovih raznih drugih oblika. Pretpostavljamo da ih mnogo dobijamo iz hrane, zelenog lisnatog povrća, cvekle, zelene salate koje sadrže dosta tih azotnih oksida za koje mislimo da odlaze u kožu. Mislimo da se potom skladište u koži, i mislimo da ih sunčeva svetlost oslobađa i da generalno to ima blagotvorno dejstvo.

Ovo je rad koji je i dalje u toku, ali dermatolozi – mislim, ja sam dermatolog i moj svakodnevni posao je da ljudima govorim: „Imate rak kože, pruzrokovan je suncem, ne idite na sunce,“ a zapravo mislim da je mnogo važnija poruka da postoje kako prednosti tako i rizici od sunca. Jeste, sunčeva svetlost je glavni promenljivi faktor rizika za rak kože, ali je smrtnost od srčanih bolesti stotinu puta veća od smrtnosti od raka kože. I mislim da treba da budemo više toga svesni i da bi trebalo da pronađemo meru između koristi i rizika, koliko je sunčeva svetlost bezbedna, i kako možemo da to finesiramo najbolje za naše opšte zdravlje?

Hvala vam puno, zaista. (Aplauz)

 

 

Izvor: predavanje sa Ted konferencije. Video klip predavanja je ovde

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar