Веселинка Стојковић

ВИДОВДАН

Ево смо на окупу

У овај свети дан,

У светли овај час,

На месту светом.

Широко поље равно

Косово је пред нама

Са својом Метохијом,

И својим божуровима.

Огњиште наше врело.

На њега се, бело,

Куга поморна спустила.

Да ли су то грехови,

Да ли, Свети, и Сви Свети,

Који за крст часни

И слободу златну

На небо се вазнесте,

Да ли су то грехови

Наши дуги вековни?

Нехаји тешки, заборави?

Гордељивости и самољубља?

Невидови? Слепила?

Али, као што све пролази,

Проћи ће и ова несрећа,

Стрпљив је народ Твој,

Свети наш Лазаре,

Подићи ће се магле и таме.

Човек ће прогледати.

Ево смо опет на окупу,

Оци наши часни и Браћо,

Мајке и Сестре и Љубе.

Широко поље Косово

Са својом Метохијом

Сабра нас опет, равно,

Да се на огњу части

Огледнемо и огрејемо.

Зору и дан дочекамо.

Лутали смо много, Боже,

Али ћеш нам Ти опростити

Као што умеш да опрашташ.

Човек је живинче мекушно

Коме треба поводац и рука,

Као и Свему Што Јесте,

Да не склизне и не сломи се,

Да се не отисне у нирваније.

Путем да иде који си му задао.

Зато Ти се молимо, Боже,

У овај велики и свети Дан –

Лазарев Видовдан:

Подај нам, Боже, снаге,

Као што си толико пута,

Да издржимо и ову тугу!

Дај нам је, Боже, колико можеш,

А ми ћемо знати да волимо и праштамо

Колико Ти умеш и колико Ти хоћеш.

14. октобар 2012. Покров Пресвете Богородице