Web

Google naočari – zašto vam trebaju Gugl naočare

 

Google naočari

Kome trabaju Google naočare. Prezentacija, predavanje i video kako Gugl naočare rade

 

 

Nije demonstracija, više je filozofska rasprava: zašto su Sergej Brin i njegov tim u Guglu želeli da naprave očni okvir sa kamerom/kompjuterom, sa tajnim imenom Gugl Naočare? Na bini na događaju TED2013, Brin poziva na nov način gledanja na naš odnos sa mobilnim kompjuterima – da nismo nagnuti nad ekranom već da se sastajemo sa svetom dignutih glava.

 

Gugl naočare – Google Glasses Project Glass demo

.

Ok, super je ponovo biti na TED-u. Zašto ne bih počeo sa puštanjem videa?

Google naočari - zašto vam trebaju gugl naočare

Sergej Brin: O, izvinite, upravo sam dobio poruku od nigerijskog princa. Potrebna mu je pomoć da sakupi 10 miliona dolara. Volim da obraćam pažnju na ovo jer je to način na koji smo isprva finansirali kompaniju i prošlo je prilično dobro.

Ali sad ozbiljno, ova pozicija u kojoj ste me videli, kako gledam dole u svoj telefon, to je jedan od razloga koji stoji iza ovog projekta, Projekta Naočare. Jer smo se isprva zapitali da li je ovo krajnja budućnost načina na koji želite da se spojite sa drugim ljudima u vašem životu, kako da se povežete sa informacijama. Da li to treba da bude samo tako što ćete se šetati i gledati dole? Ali to je bila vizija iza Naočara i to je razlog iz kog smo stvorili ovaj faktor oblika. Ok. I neću da objašnjavam sve stvari koje radi i šta već, već želim da vam kažem nešto više o motivaciji koja nas je na to navela. Osim potencijalne društvene izolacije kada ste napolju i gledate u svoj telefon, zar je ovo ono što bi trebalo da radite sa svojim telom? Stojite tamo i samo trljate ovo parče stakla bez osobina. Samo se krećete okolo naokolo.

Tako da kada smo razvili Naočare, zaista smo mislili o tome da li možemo da napravimo nešto što vam oslobađa ruke? Videli ste sve stvari koje ljudi rade na snimku. Svi su nosili Gugl Naočare, i tako smo dobili taj snimak.

I takođe hoćete nešto što vam oslobađa oči. Zato smo stavili ekran gore, izvan vaše linije vida, tako da to ne bi bilo mesto gde gledate i ne bi bilo mesto gde uspostavljate kontakt očima sa ljudima.

Takođe smo želeli da oslobodimo uši, kako bi zvuk zapravo prolazio kroz, bio sproveden pravo do kostiju vaše lobanje, što je pomalo čudno isprva, ali naviknete se. Ironično, ako želite da čujete bolje, vi zapravo samo treba da zapušite uši, što je donekle iznenađujuće, ali to je način na koji radi.

Moja vizija kada smo započeli Gugl pre 15 godina je bila da ne biste na kraju morali da ga pretražujete uopšte. Mogli biste samo da dobijete informaciju kako vam je potrebna. I ovo je sada, 15 godina kasnije, donekle prvi faktor oblika za koji mislim da može da sprovede tu viziju kada ste napolju na ulici pričate sa ljudima i tako dalje.

Ovaj projekat traje sada već preko dve godine. Naučili smo neverovatnu količinu stvari. Bilo je veoma važno da ga napravimo udobnim. Prvi prototipi koje smo napravili bili su ogromni. Izgledali su kao mobilni telefoni zakačeni za vašu glavu. Bili su veoma teški i prilično neudobni. Morali smo da to čuvamo u tajnosti od naše industrijske dizajnerke dok ona na kraju nije prihvatila posao i onda je umalo pobegla vrišteći. Ali daleko smo stigli.

I drugo zaista neočekivano iznenađenje je bila kamera. Naš originalni prototip nije uopšte imao kamere, ali bilo je zaista čarobno moći uhvatiti momente sa mojom porodicom, mojom decom. Ja skoro nikad ne bih izvadio kameru ili telefon ili nešto drugo da uhvatim taj trenutak.

I na kraju sam shvatio, kroz eksperimentisanje sa ovim uređajem, da ja takođe imam refleks nervoze. Mobilni telefon je – da, morate da gledate dole u njega i sve to, ali je takođe pomalo navika nervoze. Kao kada bih bio pušač, onda bih verovatno pušio umesto toga. Samo bih zapalio cigaretu. Izgledalo bi više kul. Znate, bio bih kao – Ali u ovom slučaju, znate, izvadim ovo i sedim tako i izgledam kao da imam nešto veoma važno da radim ili posvetim pažnju. Ali zaista mi je otvorilo oči ka tome koliko od svog života sam proveo samo kroz isključivanje, bilo da je imejl ili društveni postovi i šta već ne, iako zapravo nije bilo – ne postoji ništa tako bitno ili tako hitno. A sa ovim, znam da ću dobiti izvesne poruke ako su mi zaista potrebne, ali ne moram stalno da ih proveravam.

Da, zaista sam uživao zapravo istražujući svet više, radeći više ludih stvari kao što ste videli na snimku.

Hvala vam svima puno.

(Aplauz)

 

Izvor: predavanje sa Ted konferencije. Video klip predavanja je ovde

Ostavite komentar

Ostavite komentar