Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Kako knjige otvaraju vidike – zašto treba čitati

 

 

Zašto treba čitati knjige koje otvaraju vidike

Život sa ili bez knjiga je kao život bez vidika i spoznaje. Zašto treba čitati? Knjige otvaraju vidike

 

Šta se dešava kada se san koji ste u detinjstvu sanjali… ne ostvari? Kako se Liza Bu prilagodila novom životu u SAD, okrenula se knjigama da bi proširila vidike i pronašla svoj novi put. Ona deli svoj jedinstven pristup čitanju u ovom ljupkom, ličnom govoru o magiji knjiga.

 

Kako knjige otvaraju vidike - zašto treba čitatiKrenula sam na dvogodišnju obuku za gimnastičare u Hunanu u Kini, 1970-ih godina. Kada sam bila u prvom razredu, vlada je nameravala da me prebaci u školu za sportiste, besplatno. Međutim, moja mama-tigrica je rekla: „Ne“. Roditelji su želeli da postanem inženjerka, kao što su i oni. Posle preživljene Kulturne revolucije, bili su duboko uvereni da postoji samo jedan siguran put do sreće: siguran i dobro plaćen posao. Nije bilo važno da li mi se posao sviđa ili ne.

Međutim, moj san je bio da postanem kineska operska pevačica. То sam ja kako sviram na svom izmišljenom klaviru. Operska pevačica mora započeti sa školovanjem u ranoj mladosti, da bi naučila akrobacije, zato sam pokušavala sve što sam mogla da bih stigla do škole za operu. Čak sam i direktoru škole pisala i voditelju radio emisije. Ali ta ideja se nije sviđala nikom od odraslih. Niko od odraslih nije verovao u moju ozbiljnost. Podržavali su me samo prijatelji, ali oni su bili deca, nemoćni jednako kao i ja. Sa 15 godina sam znala da sam za obuku prestara i da se moj san neće nikada ostvariti. Pribojavala sam se da će me do kraja života pratiti neka drugorazredna sreća i da je to najbolje čemu se mogu nadati.

Ali to je tako nepravedno. Zato sam odlučila da pronađem drugi poziv. Zar niko neće da me uči? Dobro. Okrenula sam se knjigama.

Zadovoljila sam svoju znatiželju za roditeljskim savetom u knjizi familije pisaca i muzičara [„Correspondence in the Family of Fou Lei“]

Pronašla sam svoj uzor nezavisne žene kada konfučijanska tradicija zahteva pokornost. [„Džejn Ejr“]

Naučila sam se efikasnosti iz ove knjige. [Što više to bolje („Cheaper by the Dozen“)]

Za studije u inostranstvu me je ispirisalo ovo

[„Sabrana dela Sanmao“ („Echo Chan“)] [„Lessons From History“ od Nan Huaijina]

U SAD sam došla 1995. i koje sam knjige prvo pročitala? Naravno, knjige zabranjene u Kini. Knjiga „The Good Earth“ je o životu kineskih seljaka. Ta baš nije pogodna za propagandu. Kontam. Biblija je interesantna, ali čudna. (Smeh) To je druga tema. Ali peta zapovest mi je bila otkrovenje: „Poštuj oca i mater svoju.“ Rekla sam: „Poštovanje.“ „To je toliko različito i bolje od poslušnosti.“ I to je postalo moje sredstvo za izlazak iz te zamke konfučijanskog osećaja krivice i za obnovu odnosa sa roditeljima.

U susretu sa novom kulturom takođe sam razvila naviku komparativnog čitanja. Na taj način se mnogo toga uoči. Na primer, smatrala sam da ova mapa nije odgovarajuća, jer su kineski učenici odrasli sa ovim. Nikada mi nije palo na pamet, da Kina ne mora biti centar sveta. Mapa zapravo nosi nečije gledište. Komparativno čitanje i nije ništa novo. To je standardna praksa u akademskom svetu. Postoje čak i istraživačke oblasti kao što su komparativne religije i komparativna književnost.

Upoređivanje sličnosti i razlika služi naučnicima za potpunije sagledavanje teme. Zato sam pomislila da ako komparativno čitanje služi istraživanju, zašto ga ne bi koristili i u svakodnevnom životu? Zato sam počela da čitam knjige u parovima. One mogu biti i o ljudima – [„Benjamin Franklin“ od Valtera Isaksona] [„Džon Adams“ od Dejvida Mekalofa] – učesnicima istog događaja ili prijateljima koji dele iskustvo. [„Personal History“ od Katarine Graham] [„The Snowball: Warren Buffett and the Business of Life“ od Alis Šreder] Takođe upoređujem iste priče u različitim žanrovima – (smeh) [Biblija: Verzija Kralja Džejmsa] [„Lamb“ od Kristofera Mura] – ili slične priče iz različitih kultura, kao u sjajnoj knjizi Džozefa Kampbela. [„The Power of Myth“ Džozef Kampbel] Na primer, i Isus i Buda su prošli kroz tri iskušenja. Za Isusa su to ekonomska, politička i duhovna. Za Budu su sva psihološka: pohlepa, strah i društvene obaveze – zanimljivo.

Ako znate neki strani jezik, takođe je zabavno da čitate omiljene knjige u oba jezika. [„The Way of Chuang Tzu“ Tomas Merton] [„Tao: The Watercourse Way“ Alan Vots] Umesto izgubljenog u prevodu, pronašla sam mnogo dobijenog. Na primer, prevođenjem sam shvatila da „sreća“ na kineskom doslovno znači „kratko veselje!“ Uh! „Nevesta“ na kineskom doslovno znači „nova mama“. Uh-oh. (Smeh)

Knjige su mi dale magični portal povezivanja sa ljudima iz prošlosti i iz sadašnjosti. Znam da se nikada više neću osećati usamljeno i nemoćno. Uništen san zaista nije ništa u odnosu na to šta su mnogi drugi ljudi pretrpeli. Verujem da ostvarivanje sna nije njegova jedina svrha. Najvažnija svrha sna je da nas poveže sa svojim izvorom, izvorom strasti, izvorom sreće. Čak i uništen san vam u tome može pomoći.

Jer, zbog knjiga sam danas ovde, srećna, ponovo živim s jasnim smislom skoro sve vreme. Zato dozvolite knjigama da budu uvek sa vama.

Hvala.

(Aplauz)

Liza Bu

Izvor: predavanje sa Ted konferencije. Video klip predavanja je ovde

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280