Kees Moeliker: Kako je mrtva patka promenila moj život
Zašto je patka bitna za ovu priču – homoseksualna nekrofilija kod divlje patke
Jednog popodneva, Kis Moliker je dobio priliku za istraživanje koju bi poželelo svega nekoliko ornitologa: patka u letu se zakucala u prozor njegove kancelarije, umrla i onda… ono što se desilo nakon toga je promenilo njegov život.
I 5. juna 1995., sam čuo jak udar u staklo koji mi je promenio život, a okončao život jedne patke. I evo šta sam video kada sam pogledao kroz prozor. Ovo je mrtva patka. Naletela je na prozor. Leži mrtva na stomaku. Ali pokraj mrtve patke je živa patka i molim vas obratite pažnju. Obe su muškog pola. I onda se desilo ovo. Živa patka se popela na mrtvu patku i započela kopulaciju.
Ja sam biolog. Ornitolog. Pomislio sam: „Ovde nešto nije u redu.“ Jedna je mrtva, jedna je živa. Mora da je nekrofilija. Pogledao sam. Obe su muškog pola. Homoseksulana nekrofilija.
Tako sam uzeo svoju kameru, uzeo svesku, stolicu i počeo da posmatram ovo ponašanje. Posle 75 minuta – (Smeh) – video sam dovoljno i ogladneo i poželeo da odem kući. Tako sam otišao, pokupio patku i pre nego što sam je stavio u zamrzivač, proverio sam da li je žrtva zaista muškog pola. Ovo je retka slika pačijeg penisa, tako da je zaista bila muškog pola. Retka je slika jer postoji 10 000 vrsta ptica i samo 300 poseduje penis.
[Prvi slučaj homoseksualne nekrofilije kod divlje patke Anas platyrhynchos (Aves:Anatiadae)]
Znao sam da sam video nešto posebno, ali trebalo mi je šest godina da odlučim da to objavim. (Smeh) Mislim, to je zanimljiva tema za rođendansku žurku ili za ispred automata za kafu, ali podeliti ovo sa vašim kolegama je nešto drugo. Nisam imao okvir. Tako da sam nakon šest godina, pod pritiskom prijatelja i kolega, objavio „Prvi slučaj homoseksualne nekrofilije kod divlje patke“. I evo te situacije još jednom. A je moja kancelarija, B je mesto gde je patka udarila o staklo i C je mesto odakle sam ja posmatrao. I evo pataka ponovo.
Kao što verovatno znate, u nauci, kada napišete neku posebnu vrstu rada, svega šestoro ili sedmoro ljudi to i pročita. (Smeh) Ali onda se desilo nešto dobro. Zvao me je čovek po imenu Mark Abrahams, i rekao mi: „Dobio si nagradu za svoj rad o patki, Ig Nobel nagradu.“ A Ig Nobel nagrada – (Smeh) (Aplauz) – Ig Nobel nagrada se dodeljuje istraživačkim radovima koji prvo nateraju ljude na smeh, a potom ih nateraju da se zamisle, sa ciljem da navedu više ljudi da se zainteresuje za nauku. To je dobra stvar, tako da sam prihvatio nagradu. (Smeh)
Otišao sam – da vas podsetim da me Mark Abrahams nije pozvao iz Stokholma. Zvao me je iz Kembridža, Masačusets. Tako da sam otputovao u Boston, u Kembridž, i otišao na ovu predivnu Ig Nobel ceremoniju koja se održavala na Harvard Univerzitetu i veoma je lepo iskustvo. Pravi laureati Nobelove nagrade vam dodeljuju nagradu. To je prva stvar. I postoji još devet drugih dobitnika ove nagrade. Ovo je moj kolega dobitnik, Čarls Pakston koji je 2000. dobio nagradu iz biologije za svoj rad, „Udvaračko ponašanje nojeva prema ljudima u poljoprivrednim uslovima u Britaniji“. (Smeh) I mislim da imamo jednog ili dvoje dobitnika Ig Nobel nagrade u ovoj prostoriji. Den, gde si? Den Arijeli? Aplauz za Dena. (Aplauz) Den je dobio nagradu iz medicine jer je dokazao da skuplje lažne tablete deluju bolje od jeftinih. (Smeh)
I evo mog minuta slave, moj govor prilikom dodele nagrade i evo je patka. Ovo joj je prvi put na zapadnoj američkoj obali. Dodaću je naokolo. (Smeh) Da? Možete je proslediti naokolo. Molim vas obratite pažnju da je to muzejski primerak, ali nema šanse da dobijete ptičji grip.
Nakon što sam dobio ovu nagradu, moj život se promenio. Na prvom mestu, ljudi su počeli da mi šalju svakakve stvari povezane sa patkama, tako da sam napravio prilično lepu kolekciju. (Smeh) Važnije od toga, ljudi su počeli da mi šalju svoja zapažanja zanimljivog životinjskog ponašanja i verujte mi, ako se neka životinja čudno ponaša na ovoj planeti, ja znam za to.
Ovo je los. To je los koji pokušava kopulaciju sa bronzanom statuom bizona. Ovo je Montana, 2008. Ovo je žaba koja pokušava kopulaciju sa zlatnom ribicom. Ovo je Holandija, 2011. Ovo su žabe krastače u Australiji. Ovo je leš na putu. Primetite da je ovo nekrofilija. Zanimljiv je položaj. Misionarska poza je veoma retka u životinjskom carstvu. Ovo su golubovi u Roterdamu. Laste u Hong Kongu, 2004. Ovo je ćurka u Viskonsinu u prostoru kazneno-popravnog zavoda za maloletnike, Etan Alen. Trajalo je ceo dan i zatvorenici su se dobro proveli.
Pa šta ovo znači? Pitanje koje sebi postavljam je, zašto se ovo dešava u prirodi? Ono što sam zaključio pregledavši sve ove slučajeve jeste da je važno da do ovoga dolazi samo kada je smrt iznenadna, dramatična, i kada je poza odgovarajuća za kopulaciju. Bar sam mislio tako dok nisam dobio ove slajdove. I ovde vidite mrtvu patku. Tu je tri dana i leži na leđima. I tako ode moja teorija o nekrofiliji.
Sledeći primer uticaja staklenih zgrada na život ptica. Ovo je Ludi Maks, crni kos koji živi u Roterdamu. Jedina stvar koju je ova ptica radila jeste da leti u prozor od 2004. do 2008., iz dana u dan. Evo ga i evo kratkog videa.
(Muzika) (Udarac) (Udarac) (Udarac) (Udarac)
Ova ptica se bori sa svojom slikom. On vidi uljeza na svojoj teritoriji i dolazi sve vreme i uvek je tu, tako da tome nema kraja. I mislio sam na početku – proučavao sam ovu pticu par godina – zar ne bi trebalo da mozak ove ptice bude oštećen? Nije. Pokazaću vam ovde neke slajdove, isečke ovog videa, u poslednjem trenutku pre nego što udari u staklo, on postavi noge ispred i tek onda udari o staklo.
Zaključiću tako što ću vas sve pozvati na Dan mrtve patke. To je 5. juna svake godine. U pet do šest popodne, okupimo se u Prirodnjačkom muzeju u Roterdamu, patka izađe iz muzeja i pokušavamo da dođemo do novih načina da sprečimo sudaranje ptica sa prozorima. I kao što znate ili možda ne znate, to je jedan od glavnih uzroka smrti u ptičjem svetu. Samo u Americi, milijardu ptica ugine u sudaru sa staklenim zgradama. I kada završimo sa tim, idemo u kineski restoran i imamo 6 jela od patke za večeru.
Nadam se da ću vas videti naredne godine u Roterdamu, u Holandiji, na „Dan mrtve patke“. Hvala.
Izvor: Predavanje sa Ted konferencije, Video snimak se može videti ovde.