Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Kultura

Oproštajna pesma – Milan Rakić

Oproštajna pesma Milana Rakića

Poslednja objavljena pesma Milana Rakića pod naslovom Oproštajna pesma štampana u “Srpskom književnom glasniku“ 1929-e godine

 

 

OPROŠTAJNA PESMA

Oproštajna pesma - Milan Rakić mozaik Sveta Majka Bogorodica crkva Santapollinare Ravena 6 vekEvo me, Gospo, nakon triest leta
Sa proređenom, progrušanom kosom,
Ko priviđenje sa drugoga sveta,
Na Pegazu olinjalom i bosom.

Kraj mene strči zarđala džida,
A njemu, svakog časa, noga kleca,
I zato što smo starinskoga vida
Rugaju nam se raskalašna deca.

Neka ih, Gospo. Nama nije krivo.
Neka im i to zadovoljstvo damo.
I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o?
Kada dorastu, kašće ime se samo.

No ja bih, draga Gospo, opet hteo
Svagdašnju poštu da iskažem vama:
U pamćenju mi još je život ceo,
Na srcu mi se ne uhvati skrama.
Jest, još u meni prošli život sjaji,
Čist ko na vodi labudovo krilo,
Jer sve je dobro i čestito bilo,
Smeh, suze, želje, nade, uzdisaji.

Sve je u meni ko na grobnoj ploči:
Ja prošlost branim od smrti što preti.
No onog časa kad ja sklopim oči,
Tad sve će sa mnom zasvagda umreti.

Oh nije život rđav što je beda,
I nevolja, i muka duhu, niti
Što nam sudbina večno zapoveda
A prohtevi nam nikad nisu siti,

No zaborav je, Gospo, sav i svuda,
Zaborav svirep, neumitan, zao.
Nijedna beda i nijedan Juda
Nije mi nikad takav udar dao

Ko ovi tihi, stalni zaboravi…
Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja,
Prekrasna telom, duhom ljudi pravi,
Kao nebesna neka priviđenja
Nestala s ovog našeg tužnog sveta,
Za koja smo se kleli da su ona
Života našeg smisao i meta
I da je bez njih prazna vasiona…

Njih danas, Gospo, gusti korov krije,
A mi, sa našim sitnim navikama,
Živimo mirno dalje, blago nama,
Kao da nikad ništa bilo nije…

Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni,
Stare mi oči pune suza sada,
Dok dan se gasi na prolaznoj sceni
I zavesa, ko noć, lagano pada…

2 komentara

  • Čovek koji iza sebe ostavi značajna dela, nikad neće biti zaboravljen.Davno je to bilo, kad sam bio u školskim klupama u Travniku, ali se još uvek sećam poštovanog profesora MUSTAFE DŽINIĆA, kad nam je na izuzetno emotivan način recitovao pesmu „Na Gazi Mestanu“ pokojnog pesnika Milana Rakića
    Sećam se još samo:,
    „Kad oluja prođe bh Kosova ravna,
    Kosovo postade nepregledna jama i grobnica strašna..“
    Tako nekako, koliko se sećam. Davno bilo,po se zaboravilo…
    Branko

  • Čovek koji iza sebe ostavi značajna dela, nikad neće biti zaboravljen.Davno je to bilo, kad sam bio u školskim klupama u Travniku, ali se još uvek sećam poštovanog profesora MUSTAFE DŽINIĆA, kad nam je na izuzetno emotivan način recitovao pesmu \"Na Gazi Mestanu\" pokojnog pesnika Milana Rakića
    Sećam se još samo:,
    \"Kad oluja prođe bh Kosova ravna,
    Kosovo postade nepregledna jama i grobnica strašna..\"
    Tako nekako, koliko se sećam. Davno bilo,pa se zaboravilo…
    Branko

Ostavite komentar