Rodna ravnopravnost i prava žena
Rodna ravnopravnost kao nova ideja u Srbiji
Umiru ranije, odlaze u penziju kasnije, ne pitaju se za sudbinu nerođene dece, češće se povređuju na poslu, procenat u kojima dobijaju sudski spor za starateljstvo dece je na nivou statističke greške. Nameće se pitanje da li preterana regulativa prava žena zapravo šteti ideji rodne ravnopravnosti.
foto: bizlife.rs
Posle skoro 2 veka feminizma i borbe za prava žena, nameće se pitanje da li se u tome preteralo, da li te silne afirmativne mere (čitaj – pozitivna diskriminacija) više generišu probleme nego sto ih rešavaju? Čini mi se da je došlo vreme (a to je i savremena tekovina) da se „mainstream“ feministički pokreti polako transformišu u pokrete za rodnu ravnopravnost, a suština jeste da obezbedi jednake početne pozicije građana bez obzira na pol.
Rodna ravnopravnost prevazilazi ograničenja pola (u tome je i razlika između termina pol i rod) i koncentriše se na izjednačanje rodne uloge u datom društvu. Imajući u vidu da je Srbija zemlja u kojoj se stari patrijahalni sistem nalazi u stanju raspadanja, prostor otvoren time je ispunjen prodorom savremenih građanskih feminističkih ideja. Feminizam, koji se bavi dekonstruisanjem patrijarhata nameće dva važna pitanja za prava muškaraca: da li je moguće patrijarhat srušiti bez učešća muškaraca i promene njihove rodne uloge, i događa li se situacija u kojoj muškarci koji aktivno ili pasivno podržavaju i održavaju patrijarhat ne samo da od toga više nemaju koristi, već i sami sebi štete?
Patrijarhat nameće određene rodne uloge i muškarcu i ženi. U savremenom društvu, u te stereotipne uloge se i muškarci i žene podjednako teško uklapaju. Stari obrasci ponašanja iščezavaju, stari termini postaju anahroni. Nova situacija stvorila je nove probleme, a to je sve učestalije nasilje žena prema muškarcima. Iako i daje u manjini, ovaj oblik porodičnog nasilja poprima zabrinjavajuce dimenzije.
Možda je teško poverovati u priču o muškarcima kao žrtvama nasilja , ali prihvatanje rodne ravnopravnosti podrazumeva i prihvatanje činjenice da uloga žrtve nije „privilegija“ žene. Međutim, nezavisno od proklamovane polne ravnopravnosti, trpljenje nasilja, biti žrtva, nema nikakve veze sa polom niti sa tim ko je fizički jači. I najjačeg čoveka moze da savlada desetogodišnjak jer i taj snagator mora da zaspi. To je vise osećaj nemoći, slabost u širem smislu, osećaj inferironosti, a onda iz toga sledi da neko trpi i fizičko maltretiranje. Nema to veze sa polom, samo što deluje apsurdno da neko ko je jači trpi batine – a uopste nije stvar u misicima nego u glavi. Patrijarhalni obrazac je načinio da kad pričamo o nasilju, to najčešće činimo u kontekstu žene žrtve i muškarca nasilnika, ali nisu zanemarljive brojke koje pokazuju da ima i obrnutih situacija i da su žene te koje gaze dostojanstvo partnera. Prvenstveno emocionalno, psihički, a neretko i fizički.
httpv://www.youtube.com/watch?v=LwhD99bDquQ
Iz tog razloga je 2009. osnovana Prva muška sigurna kuća na Balkanu. Niko nije ocekivao da ce taj projekat uopste zaživeti, ali ceo kapacitet kuće je popunjen za 7 dana! Ovu jedinstvenu ustanovu za pomoć muževima osnovala je nevladina organizacija „Muška sigurnost“, uz podrsku ministarstava za rad i socijalnu politiku i ljudska i manjinska prava. Pored krova nad glavom, ugroženim muškarcima pruža se pravna i svaka druga pomoć. Zlostavljanje muškaraca je tabu tema u Srbiji, zbog cega zlostavljani muškarci i nisu spremni da otkriju identitet.
Zbog prirode stvari, žene najradije koriste psihoteror omalovažavajući partnere da su nesposobni da finansijski obezbede porodicu, namećući im seksualnu apstinenciju, ucenjujući ih da nikad neće videti decu ukoliko se ne odreknu stana, kola… Vikanje, bacanje predmeta i svega što joj padne pod ruku, nezaobilazano je u ovakvim situacijama koje se događaju i naočigled dece.
U EU i anglosaksonskim zemljama pitanja zlostavljanja žena je u velikoj meri rešeno. Nebrojano veliki broj NVO se bavi ovim pitanjem, u svakom većem gradu se nalazi po barem jedna Sigurna kuca (za žene samo naravno), policija je posebno obučena kako da postupa u ovim slučajevima, društvo podstiče ženu da izlazi u javnost, zakonska regulativa je veoma oštra. Dakle, te države su jako aktivne u regulaciji ovih pitanje – sve dok se radi o pravima žena. Broj presuda Evropskog suda pravde kojima se štite prava muškaraca skoro da se na prste mogu nabrojati. Čak u jednoj odluci, sud podržava stav da „posebna osetljivost“ pacijenta može biti prepreka u zapošljavanju muškarca kao babice te da samo majka ima ili treba imati poseban odnos s detetom nakon njegovog rođenja.
Rešenje je upravo u promociji rodne ravnopravnosti i razbijanje arhaičnih rodnih termina i stereotipa, u suštinskom izjednačavanju polova. Tek kad nestanu pojmovi kao sto su „muški i ženski poslovi“ i „muške i ženske uloge“ zagazićemo zaista u društvo jednakih šansi i broj slučajeva nasilja u porodice ce se drastično smanjiti. Zadatak pokreta za prava muškaraca, ali i feminizma, je da traži i od muškaraca i od žena trazi odgovornost u održavanju patrijarhata, a istinsko društvo rodne ravnopravnosti da definiše kao kolektivni cilj.
Autor: Aleksej Denisenko
Tekst je nastao u okviru praktičnog dela kursa Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.
Na ovo je teško dati komentar,ali evo da se usudim..Tačno je da se sa neofeminizmom otišlo predaleko,i da je čini mi se,zauvek izgubljena ta magična nit koja treba da spoji muškarca i ženu.Žene jesu dobile i veću slobodu i veća prava. Ali gde ih je to odvelo?
Sa druge strane,položaj muškarca u društvu je degradiran
i sveden na dve osnovne mere:novac i spoljašnjost.Dakle,sa jedne strane imamo visokoobrazovanu,urbanu,sposobnu i spremnu na sve-ženu,a sa druge depiliranog,fit,izuzetno dizajniranog i brendiranog-muškarca.I šta? Postalo ih je nemoguće spojiti.Izgleda ulazimo u eru samodovoljnosti,u kojoj je ego(bez obzira na pol) toliko dominantan da ruši sve mostove romantike i sentimenta.Pa kada i dođe do spajanja ova dva različita kvaliteta,sve je to dobro već ukalkulisano i nema mesta prevelikoj sentimentalnosti.
Ako na ovim osnovama treba da se stvara moderna srpska porodica,šta onda tek očekivati od budućnosti?
Ova priča o zlostavljanju muškaraca,iako ne prvo čitanje pomalo bizarna,zapravo ima utemeljenje u potpunom,stravičnom poremećaju društva,ne samo ovog našeg,već čovečanskog,gde više niko ne zna kuda ide ni gde udrara,a sve sa osmehom na licu,jer osmeh je jedino in.
Nije to samo u Srbiji.To je modernističko novo doba.Uvod u sve ostale „bitke“ za prava nad pravima koja gaze prirodna i Božja prava. Čini se da je ta revolucija počela sa „ženom“ od vremena neposluha u raju zemaljskom. Moderna Eva je kriva za sve. :)
Činjenica je da je žena kroz istoriju mnogo stradala,i ta se nepravda ne može ničim ispraviti.Strada i dalje,u ovom novom vremenu,na isti način-apsurdno i tužno.Zbog toga sam uvek po malo feministkinja.A imam i dve curice,Bogu hvala,pa sam,može se reći,i pristrasna.Ali priznajem da na neki način,kada pređu granicu ukusa,žene mogu višestruko nadmašiti muškarce u nemoralu i okrutnosti.Dakle,sve je samo pitanje granica,koje ljudsko biće sebi postavlja,nevezano za pol.
Svake godine izgubimo po jedan grad,nekoliko hiljada školskih klupa ostane prazno,gušimo se u usamljenosti i odsustvu čovečnosti,a radimo sve suprotno onome što bismo trebali. I iako ona Zlatkova priča o tri monaha stranca uliva nadu i veseli,ono što gledam bolje da ne vidim,i što čujem da ne čujem.Bože spasi.
kakva rodna ravnopravnost zena..????
kako su zene po njihovom misljenju u nekim oblastima postale ravnopravne sa muskarcima, a na stetu muskaraca ,cele nacije ,drzave..itd…
na primer, u vojsci zene mogu da budu primljene kao profesionalni vojnici a ne moraju da imaju odsluzen vojni rok kao sto moraju da imaju muskarci.
onda zene u vojsci imaju posebnu zensku obuku za zene ,pravila za zene , uslove za zene , na primer kao sto su klima uredjaji u spavaonicam, pa sve do nosenja patika za vreme vojne zenske obuke jer su dobile zuljeve.
i na sve to zenama je zakonom dozvoljeno da jedino u slucaju rata budu u pozadini , i to je sve sto se od njih trazi u ratu..i kakva je to rodna ravnopravnost.
onda zene su isto po njihovom bile diskrimisane i na takmicenjima iz matematike ,saha..itd….jer su te ekipe na talmicenjima 80% cinili muskarci ,i to je za zene bila ozbiljna diskriminacija pa su onda zene osnovale zenske ekipe matematicarki ,saha, i po njihovom misljenju vise nisu diskrimisane…..u tim oblastima.
a inace same zene dele poslove na muske i zenske….jer one poslove koje su zene u stanju da rade one te poslove ne zele da rade ..jer to su za njih prljavi poslovi kao na primer ,pekar , mesar ,autolimar, mehanicar, zidar, masinravar,..i tome slicno,….nego samo zele da rade dobrpo placene ciste [poslove.