Kako uživati u životu – knjiga

DVADESET PETI DAN

 

 

Knjiga

 

Kako uživati u životu - knjigaŠta trenutno najradije ili najviše čitate? Magazine, kuvare, beletristiku, slikovnice pred spavanje deci, predmete na poslu ili neku stručnu literaturu? Da li ste trenutno uopšte raspoloženi za čitanje? Jeli vam internet u potpunosti zamenio potrebu za čitanjem knjiga?

Imate li omiljenu knjigu? Imate li omiljenu knjigu iz detinjstva? Pamtite li neku posebnu poeziju ili citate? Da li su vas inspirisali do mere da su uticali na vaš život barem malo? Imate li prijatelja sa kojim možete da pričate o knjigama? Jeste li od onih koji rado preporučuju neku posebno dobru knjigu? Da li u stvari uopšte volite da čitate?

Pre nekoliko meseci otkrijem da na drustvenoj mreži postoji profil koji predstavlja moju omiljenu knjigu iz detinjstva „Mališa i Karlson s krova“ od Astrid Lindgren. Kako sam se obradovao! A godinama kad nekom pomenem tu knjigu samo slegne ramenima, kao da sam sanjao da postoji. Srećom, postoji. Onda sam sa dvanaest godina gotovo „progutao“ „Grofa Monte Krista“ u najvećem uzbuđenju koje se može zamisliti, u dahu, za noć, pa dan i opet noć. Kasnije su dolazile neke druge knjige i obeležavale moje dolazeće decenije jednu za drugom poput nekog srećnog paralelnog tajnog sveta. Onda je došlo novo doba. Iako se knjige i dalje prodaju, broj ljudi, posebno mladih koji čitaju, umanjio se nekoliko puta…

Sećate se priče o muzici i perioda kada sam shvatio da je muzika negde otišla iz mog života, privremeno, opet srećom… E, isto tako i čitanje može da ima svoju ulogu „merača“ količine dobroga u životima ljudi koji su skloni čitanju. Ako primetimo da manje čitamo, dobro je da se zapitamo zašto se to dešava (sem povećanog broja obaveza, a i onda bi TV mogao da „ustupi“ malo svog vremena). Kada dođemo u fazu da uopšte više ne čitamo, to je znak da je neka od vibracija određenih nemira, nespokoja, zavladala našim životom. Ako smo pre voleli, uživali da čitamo a sad ne možemo da se koncentrišemo ni na jednu jedinu reč, zagledajmo se dobro u sebe…

Čitanje donosi zabavu, radost, saznanja i znanja ali i mir i spokoj. Smirenost koju osećamo nakon čitanja je veoma bliska osećaju nakon molitve ili meditacije. Nije ista ali takođe ume da nas dovede do onog stanja umirenosti iz kojeg se lakše, kvalitetnije i lepše funkcioniše.

Nakon čitanja smo nežni prema bliskim osobama. Nakon čitanja smo relaksirani i spremniji da istinski nekog saslušamo. Nakon čitanja gotovo po pravilu prilazimo nekom od članova porodice da bi smo ih pomazili i poljubili. Nakon čitanja smo daleko kreativniji i najčešće imamo pojačanu želju da uradimo nešto zabavno sa nekim dragim, da nekom priredimo malu popodnevnu radost u vidu ukusne poslastice, da izađemo napolje, u dvorište, na ulicu, u park ili neku baštu kafea. Nakon čitanja jasnije sagledavamo životne situacije oko nas pa su u skladu sa tim naše odluke bolje po nas i našu okolinu, tačnije, ispravnije. Nakon čitanja iz sebe aktiviramo i pružamo ono najbolje. Novonastali mir u duši koji doprinosi našem kvalitetnijem življenju (i uživanju u životu) nema cenu, kao i uvek kada ga na razne druge načine uspešno postignemo.

Internet je veliko čovekovo dostignuće. Milijarde ljudi su se približili jedni drugima. Ne zaboravljam ni činjenicu da ja ove tekstove mogu da vam predstavim zahvaljujući internetu i veoma sam zahvalan na tome. Ipak, još se nije desio pronalazak koji je toliko uspešno i do kraja zamenio čitanje kada je reč o posebnom, tananom stanju našeg uma nakon tog čina. Audio knjige su nešto sasvim drugo, praktične, korisne, zanimljive ali ipak nešto drugo. Čitanje knjige traži jednu drugačiju energiju i trud koji je potrebno uložiti. Ta drugačija energija, manifestovana kroz praćenje teksta na hartiji i okretanje papirnih stranica, vraća našem životu više od nekih drugih medija. Hartija odavno prati čoveka i on isto tako odavno na nju stavlja svoje planove, poslove, nade i strahove, sumnje i radosti, ljubavi velike, bolne ili srećne. I to je ostavilo traga na čovečanstvo. Kontinuitet plemenite tradicije u sebi nosi nevidljivu ali veliku snagu u inspiraciji koju može da pruži. Kao što u crkvu ljudi dolaze da bi bili u molitvi, pronašli mir u duši, pa mi kada uđemo u nju osećamo te snažne zapise čistih namera koje su ostavljene u tom posebnom prostoru vekovima pre našeg dolaska, tako knjige, bilo stare ili savremene, u svom trajanju nose snagu svih ranijih zapisa koji ih čine onim što jesu i što mogu da nam pruže.

Posle perioda čitanja slikovnica deci, bilo bi lepo da ne odustajete od upoznavanja sa knjigama koje prate njihovo odrastanje. Neka žive život svojih vršnjaka, u svom vremenu uz sve blagodeti koje pružaju svakodnevna tehnička dostignuća. Samo im ispričajte šta je to u stvari knjiga i šta ona donosi njihovom životu, znanju i obrazovanju, radosti i miru, kada za to dođe vreme. Potrudite se da im razvijete radoznalost i zainteresovanost za čitanje knjiga, tiho, nenametljivo. Znam da ćete umeti to najbolje, svako za svoje vrlo specifično i drugačije dete. Onda će deca uz sva druga interesovanja i izazove lako pronalaziti i neko malo vreme za omiljenu knjigu. Njihovi kao i vaši životi dobijaće na kvalitetu. Vaša deca će takođe rasti u ljude koji umeju da se raduju dobroj knjizi, vremenu provedenom u čitanju koje na tako tanan način oplemenjuje um i život.

Knjige biramo po raznim osnovama. Trenutno je leto i verujem da mnogi imaju već spremljene „letnje“ knjige za odmor. Ja imam i „zimske“ knjige koje su mi jednako važne kao i „letnje“, one koje se čitaju u toploj sobi u udobnoj fotelji. Verujem da mnogi od vas znaju kakva je atmosfera u porodici ili među prijateljima koji su pročitali istu dobru knjigu i sa kakvom se radošću dele utisci. To je samo jedna od posledica koje knjigom i čitanjem doprinose našem životu a dobrih razloga i višeslojnih plemenitih i srećnih korisnosti je daleko, daleko više…

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com/