Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Strogi rezervat prirode klisura reke Mileševke

 

Od Brda poskoka do Sastavaka…

Klisura reke Mileševke    Photo by Vladimir Mijailovic

Kanjon reke Mileševke nalazi se 8 km od Prijepolja i predstavlja izuzetno očuvano i značajno prirodno područje. Kanjon se odlikuje pravom divljinom i surovosću. Na prostoru klisure reke Mileševke prostire se Strogi prirodni rezervat „Ravnište“, a klisura reke Mileševke predstavlja regionalni park prirode. To je utočiste za mnoge retke i stare vrste koje su ovde živele milionima godina. Pančićeva omorika, tisa, pitomi kesten, orah, crni grab i jela, samo su neke od 317 biljnih vrsta jos nedovoljno istraženih. Ovde se gnezde Beloglavi supovi, patuljasta sova, patuljasti orao, kraški i sivi soko, vrste koje se retko gde mogu videti u Srbiji. Zbog svojih ukupnih ornitoloških karakteristika ovo područje je proglašeno u Kembridžu 2000. godine za medjunarodno značajno stanište ptica prema IBA projektu.

 

 

Vidikovac Vrata ili Brdo poskoka… (prva priča)

 

 

 

Kao prvu od dve priče iz klisure reke Mileševke izabrao sam priču o vidikovcu Vrata ili vidikovcu Brdo poskoka, kako ga još zovu.  A zašto ga tako zovu? Saznaćete nakon ove poučne Foto priče sa Balkana.

Pa, spremite se! Idemo na Brdo poskoka!

 

Fotografije i tekst: Vladimir Mijailović

 

Klisura reke Mileševke, vidikovac Vrata (Brdo poskoka)  Photo by Vladimir Mijailovic

Stizemo ispred vidikovca Vrata (Brdo poskoka)

Klisura reke Mileševke, vidikovac Vrata (Brdo poskoka)  Photo by Vladimir Mijailovic

Pred samim vidikovcem Brdo poskoka postavljena je informativna tabla koja upozorava, ali i obaveštava da se iz neznanja ne bi neopravdano uplašili, a ni bahato ponašali prema ovim životinjama.
OTROVNICA! Zaštićena vrsta!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       

U ovoj akciji logistiku mi pružaju članovi Udruženja gradjana „Jadovnik“ iz Prijepolja čiji je spektar delovanja u ovom kraju zaista širok. Ovaj put doveli su me na Brdo poskoka, ne da vidimo mesto gde se te opasne zmije ponekad mogu videti, nego gde ćemo ih videti i fotografisati upravo sad! Idemo da bacimo pogled na klisuru reke Mileševke, a onda da virnemo sa objektivima ispod stena.

Klisura reke Mileševke, Sastavci   Photo by Vladimir Mijailovic

Sa vidikovca se pruža izuzetan pogled na mesto zvano Sastavci gde se sastaju Mileševka i Međanska reka i ulaze u kanjon, te otuda i ime vidikovca Vrata i ušća Sastavci.

Klisura reke Mileševke  Photo by Vladimir Mijailovic

Kanjon reke Mileševke razdvaja planinske masive Zlatara i Jadovnika. Počinje kod sela Milošev Do, a završava u blizini manastira Mileševe i srednjovekovnog utvrdjenja Mileševca.

Stene sa kojih i uživamo u lepotama klisure Mileševke su idealno sklonište za poskoka. Oni su sada skriveni tu ispod naših nogu i čekaju da „uljezi“ odu da bi mogli da izadju i nastave sa sunčanjem. Sunčanje je jako bitan faktor kod poskoka.On na taj način sakuplja energiju što ga čini mnogo spretnijim i bržim, a samim tim i opasnijim. Zmije ne čuju, ali vrlo dobro osećaju vibracije i sklanjaju se… Malo ćemo se primiriti i sačekati da postanu znatiželjne.

I ne zadugo, pojavljuje se jedna ženka poskoka.

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Posmatra me ljutito…
Poskok je vrsta zmija otrovnica… najveća je, najotrovnija i najopasnija evropska otrovnica, zato treba biti oprezan, jer na njenom smo terenu.

Evropski poskok (Vipera ammodytes) 

Opis

Prosečna dužina poskoka je 50—70 cm, a maksimalna dužina je oko 1 m. Izražen je polni dimorfizam koji se odlikuje u veličini jedinke. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, je „rog“ na prednjem delu glave, izgrađen od 9—12 pločica organizovanih u 2 (ili 4) reda. Boja poskoka jako varira, od sive, blago žute do svetlo braon, u zavisnosti od podneblja u kojem ga nalazimo. Zajednčko obeležje svih jedinki je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

 

 

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Otrov poskoka sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva, ali i uništava krvne trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima.

 

 

 

 

Stanište

Njegovo stanište se prostire sa severa, od juga Švajcarske i severne Italije, preko Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, Makedonije, Bugarske, Rumunije, pa sve do Kavkaza. Od terena najviše voli suva i kamenita mesta obrasla trnjem i niskim rastinjem, kao i rubove svetlih šuma. Možemo ga sresti do 1.000 metara nadmorske visine.

 

 

 

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Kada ste upoznati sa dejstvom otrova nije bas prijatno biti ovako blizu…

Ishrana

U potragu za hranom kreće u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Značajan udeo u ishrani čine sitni sisari i miševi, a u jesenjem periodu i ptice koje hvata na tlu kao i na nižim granama žbunastog rastinja i drveća. U tom periodu je jako opasan za ljude koji mogu nastradati usled ugriza za vrat ili glavu, jer je put otrova od mesta ujeda do vitalnih organa znatno manji nego kada je reč o ujedu za ekstremitete. Plen nakon ujeda ubrzo biva onesposobljen za beg, a poskok ga pronalazi odlično razvijenim čulom mirisa ili pomoću toplotnih receptora.

 

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

…ali šta je bitno znati kod poskoka, naravno treba znati kako da vas ne ujede, a u tu svrhu se koristi par osnovnih pravlia:

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic


1) Poskok NE NAPADA i neće juriti za vama. On se samo BRANI kada se oseti ugrožen.
2) Poskok nije kengur i ne može da skače već se samo pruža prilikom ujeda i to najviše za jednu trećinu svoje dužine tako da je matematika jasna, poskok od 70cm, što je njegova maksimalna dužina, može se pružiti svega nešto više od 20cm.
3) U koliko se sretnete sa poskokom ostanite mirni, pa čak i ako predje preko vas. Najgore što možete napraviti je vikati, praviti nagle pokrete i na bilo koji način davati mu do znanja da ćete ga napasti.

 

 

 

 

 

 

 

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

A moj smrtonosni foto-model i ja počinjemo da se nadmudrujemo oko stena.

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Moram biti miran. Ne smem ga uplašiti, a naravno ni on mene .

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Stene oko kojih se ganjamo pune su pukotina. Idealno mesto za njega, za mene baš i ne…

 

 

Otrov

Evropski poskok je naša najotrovnija zmija. Otrov sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva, ali i uništava krvne trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan, ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja. Zubi poskoka mogu biti dugi i do 1 cm što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam. Zato je važno da se protiv-otrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći.

 

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

…jer nikada ne znaš gde će se pojaviti. I što je najgore, nije sam! Upozoravaju me da gledam gde stavljam ruku dok fotografišem, još jedna „dama“ (ženka poskoka) je u blizini.

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

Ovo je već vrlo blizu i moj smrtonosni model zauzima odbranbeni stav…

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

…a već nakon par sekundi kreće i upozoravajuće šištanje! Vreme je da se pozdravimo i izvinimo na smetnji. Ipak je ovo njegova (njena) teritorija.

Poskok, kanjon Mileševke   Photo by Vladimir Mijailovic

A vreme je da se pozdravim i ja sa vama uz jednu panoramu, klisura Mileševke sa vidikovca Brdo poskoka. Nadam se da ste uživali. :)
U sledećoj priči silazimo dole do mesta zvanog Sastavci… misija je završena.

 

 Udruženje građana "Jadovnik" Prijepolje

Zahvaljujem se aktivistima udruženja gradjana „Jadovnik“ bez čije logističke podrške moja foto misija sigurno ne bi uspela.  Za sve ljubitelje prirode, avanturiste, planinare ili samo izletnike koji požele da posete ovaj kraj članovi udruženja gradjana „Jadovnik“ pružiće domaćinsku dobodošlicu. https://www.facebook.com/jadovnik

 

 

 

 

O autoru

„Vladimir Mijailović je iskreni ljubitelj prirode i o tome svedoče njegovi brojni radovi. Uspešan je u poslu kojim se bavi, ali kako sam kaže njegovo najveće interesovanje predstavljaju putovanja i nova, nedovoljno istražena mesta. Voli kada poseti malo istražene pećine, klisure, kanjone, uživa u plovidbi na rekama i planinarenju. Prava stvar je naravno, kako i sam kaže, kada u avanturu krene sa prijateljima.

Odličan je poznavalac naših krajeva i pravi sagovornik. Uvek je spreman da pomogne i učestvuje u organizaciji putovanja. Pravi je čovek za to. Njegov doprinos razvoju eko-turizma u Srbiji je veliki, upravo iz razloga što voli da otkrije i poseti manje istražena i popularisana mesta koja imaju veliki eko-turistički potencijal. I pored svega što uspešno radi Vladimir je pre svega skroman i prijatan, spreman da pomogne, posavetuje i sarađuje sa pravim ljubiteljima prirode.“

http://www.facebook.com/vladimir.mijailovic

http://www.facebook.com/groups/art.travel.photography/

http://www.shutterstock.com/g/Vladimir+Mijailovic?rid=1906883

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: