Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Kultura

Teže je izdati knjigu nego državu – o satiri Radmila Ristića

 

 

 

REKLI SU O SATIRI RADMILA RISTIĆA

Književni radnici o satiri i delu aforističara i književnika Radmila Ristića

 

 

Teže je izdati knjigu nego državu - o satiri Radmila RistićaVisprenost, spontanost kao i neočekivani obrti … otkrivaju autorov tanani osećaj za satiru i aforistično, rimovano kazivanje. Sa začuđujuće malo reči ispisuje stihovane poruke, kadre da odole i vremenu i prostoru.

Golub Lazarević, 1988., o knjizi Ptice van kaveza.

*

Ova zbirka epigrama, izvanrednih katrena, stvara predivan utisak duboke, misaone lirike. Divno izbrušeni stihovi pretvaraju svoju nežnost u oštrinu duha i uma autora.

Lepomir Katić, 1988., o knjizi Ptice van kaveza.

*

Nema sumnje da knjiga epigrama Zvižduci u vetar Radmila Ristića predstavlja istinsko otkrovenje … Ne mogu izbeći utisak da se radi o vrlom stvaraocu, za koga uzimam slobodu da kažem, da je epigramiran.

Živko Pavlov, 1990. o knjizi Zvižduci u vetar

*

Pravi epigrami, a ovi to, svakako, jesu, retki su na jugoslovenskim prostorima.

Radomir Smiljanić, o knjizi Zvižduci u vetar.

*

Ristića znam kao britkog aforističara.

Milijan Despotović, 1995. .

*

Autora decenijama poznajem kao vrsnog, jednog od najboljih u Srbiji, stvaralaca aforizama i epigrama.

Milan Vuković, 2008,

*

Pesnikov istančan smisao za konciznost je do kraja potvrđen u svakom epigramu. Za divljenje je kratkoća izraza, jezgrovitost i satirični i poetski osećaj.

Slavimir Zelenkapić, 2009., o knjizi Farbanje mraka *

*

Ova knjiga je od onih, koje se čitaju na „dušak“ i sa bilo koje strane; gde god je otvorite, tu može biti početak. Ovaj pisac drži do istine, ljudskosti, dostojanstva čoveka.

Milijan Despotović, 2009., o knjizi Farbanje mraka.

*

Ristić, nimalo konvencionalan, tvrdi da, možda, i ne piše najbolje stihove, „al’ drugi su lošiji od mene“. Pred vama je panorama čistih namera, zvučnih srokova, odlučnih poteza, panoptikum naših gluposti i kratkovidih rešenja. Draško Ređep, 2009., o knjizi Farbanje mraka.

*

Nemirni duh profesora Ristića ostaviće u amanet iskrenu borbu ljudsku za ljudskije odnose i ljudskiji život, a to pokazuje i snaga njegovih aforizama, misaono čvrstih i jezički jasnih.

Veselinka Slavković Stojković, 2009., o knjizi Peglanje vijuga.

*

Sretoh se sa zaista britkim i veoma skladnim, katkim, jasnim porukama, jezički izglačanim. Niko i ništa nije nedodirljivo kroz Ristićeve poruke. Znalački, svojim oštroumljem, on nam je podario briljantnu nisku oštrih i britkih poruka, koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Ratko Belić, 2009., o knjizi Peglanje vijuga.

*

U knjizi „paragrafizama“ – aforizama i epigrama „Pravda je slepa“, aforizmi Radmila Ristića su natkriljeni istinom, gorkim osmehom, prepuni žaoka, koje su upućene onima, koji donose propise i zakone, a sami ih ne poštuju. A u epigramima, Ristić veštim poetskim opservacijama, uz strogo poštovanje versifikacije, postiže duboke umetničke efekte, uz vrhunsku plastičnost poetskog iskaza.

Radenko Bjelanović, 2011., o knjizi Pravda je slepa.

*

Temu pravde i istine osvetlio je na svoj način Radmilo Ristić u zbirci paragrafizama „Pravda je slepa“, „pravnom priručniku za vansudsku upotrebu“. Kako kaže autor, ovakav priručnik odavno nikome nije bio potreban. Ali, pomoću njega ćete se lakše (s)naći u šumi propisa, gde će Vam dragocenu pomoć pružiti svaki savet, koji nećete iskoristiti.

Milijan Despotović, 2012., o knjizi Pravda je slepa

 

 

BELEŠKA O AUTORU

 

Radmilo Ristić književnik i aforističar iz KragujevcaRADMILO RISTIĆ je rođen u Sokobanji, u Kraljevini Jugoslaviji, jednog 17. marta, a najčešće boravi u Kragujevcu, osim kada je u nekom drugom mestu ili državi. Studirao je germanistiku u Beogradu i u Nemačkoj, i pošto nije imao preča posla, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Piše poeziju i satiru na maternjem (srpskom) i na nemačkom jeziku. Autor je više hiljada objavljenih i emitovanih humorističko satiričnih radova, i koautor je višegodišnje emisije „Osmeh“ na Radio Kragujevcu, u devetoj i desetoj deceniji prethodnog veka. To je bio jedini osmeh u Srbiji u to vreme. Objavljivao je i internetski satirični list „Osmeh“.

Dobitnik je nekoliko značajnijih naših i inostranih nagrada, kao i više, manje značajnih, priznanja.

Njegova pesma „Sokobanja“ komponovana je i proglašena za himnu Sokobanje. Za pesmu „Sunce nad Kubom“ dobio je poziv da provede 10 dana kao gost na Kubi.

Izvođen je u pozorištu i na televiziji, a malo je falilo da zbog satire bude izveden i na sud.

Autor je dvanaest objavljenih knjiga, a „Peglanje vijuga“ se pojavljuje u drugom izdanju.

U štampi se nalaze tri knjige (trilogija aforizama), a još nekoliko drugih čeka objavljivanje.

Radio je više od tri decenije i kao profesor nemačkog jezika u Medicinskoj školi u Kragujevcu i u Kragujevačkoj gimnaziji.

Živi u Kragujevcu.

 

1 komentar

  • Pa Državu je lako izdati. Učlaniš se u neku od kobajagi naših partija (SNS,DS,URS,SPS) a ustvari oni rade za Zapadne lešinare, i dođeš do neke funkcije s koje možeš da rušiš sve što je naše. Da pljuješ po našoj Srbiji, da za sve okrivljuješ Srbe i oni te zapaze kao vrednog, tutnu neku paru u džep i posle moraš igrati kako oni sviraju.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter