Urgentna stanja u urologiji – Anurija, Hematurija, Prijapizam, Parafimoza

Najčešća urgentna stanja i urološki problemi koji traže hitnu intervenciju kao što su kamen u bubregu, mokrenje krvi i slično

 

RENALNA KOLIKA

 

Nastaje najčešće kada dođe do migracije i izlaska kamena ili peska iz bubrega u ureter, usled pokušaja uretera koji je cevasti organ da izbaci prepreku

– bolovi su tipični i izuzetno jaki zbog bliskog odnosa uretera i nerava duž njega

– sama po sebi predstavlja stanje koje je potrebno tertirati čim je moguće, sa ciljem smanjenja karakterističnih bolova u levoj/desnoj slabini, koji se šire (ali i ne moraju) ka genitalijama

– neretko je praćena mukom, gađenjem, povraćanjem

– važno je da se ne previde sledeća patološka stanja, i greškom ne pomešaju sa kolikom:

bolovi u gornjim partijama stomaka: bilijarna kolika; ulkusna kriza; akutni pankreatitis sa karakterističnim “pojasnim bolom”

bolovi u donim partijama stomaka: appendicitis; diverticulitis

– od ispitivanja dovoljno je uraditi samo EHO urotrakta; Nativni retntgenski snimak urotrakta (ukoliko postoji dilatacija PK sistema) i sediment urina.

Terapija se sastoji u sledećem:

intramuskularno davanje NSAIL (nesteroidnih antiinflamatornih lekova) npr. Diklofenak koji je najefikasiji i u preko 90% slučajeva smiruje i najteže bolove

antispastični antiholinergici – smanjuju bolove ali mogu otežati eliminaciju kalkulusa

morfin ili kodein sa derivatima- kod jakih I rezistentnih kolika na gore navedenu terapiju

tamsulosin – olakšava eliminaciju kalkulsa ili peska iz donjih partija uretera

HEMATURIJA

Vidljivo mokrenje krvi predstavlja hitno stanje kada je masivna, stalna bez perioda mokrenja bistre mokraće; do stepena značajne anemije pacijenta usled gubitka krvi

– pored ovog simptoma mogu biti prisutni još:učestalo mokrenje, bolno mokrenje

– prisustvo velikih koaguluma u bešici može onemogućiti oticanje mokraće I dovodi do stanja “tamponade mokraćne bešike” sve do potpune retencije urina

Najčešći uzroci su: veliki adenoma prostate, bešični tumori, tumori bubrega ređe, traume urinarnog trakta, neki zapaljenski procesi, predoziranje sa antikoagulantnom terapijom

Hitna terapija se sastoji u:

plasiranju trokrakog katetera i uključivanju ispiranja bešike uz prethodnu evakuaciju koaguluma ukolko ih ima

nadoknada izgubljene krvi kod izražene anemije

antihemoragični medikamenti

Po saniranju tegoba sprovodi se kompletna dijagnostika uzroka hematurije.

RETENCIJA URINA

Može biti akutna i hronična prema početku i težini; karakteriše je nemogućnost mokrenja uz prisustvo tzv. “globus-a vesicalis-a”

– “globus vesicalis” predstavlja loptasto ispupčenje mokraćne bešike usled nemogućnosti izmokravanja

– simptomi koji prate akutnu retenciju urina su: jaki nagoni za mokrenjem; bol u donjim partijama stomaka; bledo lice; uznemirenost; ponekad dolazi do smanjenja pulsa praćeno gubitkom svesti

Uzroci akutne retencije: adenom prostate, karcinom prostate, stenoza uretre, kamen uretre, neurogena bešika (lezije kičmene moždine, dijabetična neuropatija), trauma karlice

Hronične retencije predstavljaju nemogućnost potpunog pražnjenja bešike nakon svakog mokrenja, praćeno postepenim smanjenjem funkcionalnog kapaciteta bešike

-manifestuje se zaostajanjem oko 200 ml urina do kompletne nemogućnosti pražnejnja praćeno hiperdistenzijom

– simptomatologija se sastoji u učestalom mokrenju; nekontrolisanom gubitku urina usled prelivanja; pacijent najčešće nema patnju; a neretko postoji i obostrana hidronefroza

Uzroci hronične retencije: adenoma prostate, karcinom prostate, oboljenja vrata bešike, neurogena bešika

Lečenje akutne i hronične retencije se sprovodi prvo drenažom urina plasiranjem uretralnog katetera u bešiku ili cistostomski ukoliko nije moguće plasirati kateter, nakon čega se sprovodi ambulantno dijagnostika I lečenje samog uzroka retencije

ANURIA

Pod ovim terminom se podrazumeva proizvodnja urina ispod 100 ml za 24 sata tj. ispod 5 ml na sat

Razlikujemo prerenalnu i renalnu kada bubrezi ne “proizvode” dovoljno urina, koja je predmet lečenja nefrologa te postrenalnu koja je predmet lečenja urologa, do koje dolazi usled smetnji prolaska urina od bubrega do bešike

Najčešće nastaju kao posledica opstrukcije tj. zapušenja jedinog bubrega kamenom ili pritiska oba uretera uznapredovalim tumorima u maloj karlici (bešike, grlića materice, endometrijuma, jajnika, prostate)

Brza dijagnostika i orijentacija kod “opstruktivne anurije” se sprovodi na sledeći način: anamnestički podatak pacijenta o nedovoljnom izmokravanju u poslednjih 24 ili više sati; mala ili nikakva količina urina u bešici; prisustvo dilatacije tj. hidronefroze bubrega; porast azotnih materija i kalijuma u krvi

Lečenje se sastoji u: hitnoj dezoptrukciji jedinog ili bar jednog (kod obostrane hidronefroze) bubrega, sondažom uretera ili plasiranjem perkutane nefrostomije uz ordiniranje nefrološke terapije

u slučaju neuspešnih pokušaja dezopstrukcije potrebno je sprovesti hitnu dijalizu

cilj navedenih mera je depuracija (smanjenje vrednosti uree I kreatinina u krvi ) a posebno snižavanje kalijuma koji je najviše u prvom momentu ugrožava život pacijenta

FEBRILNA STANJA

Gotovo sva febrilna stanja u urologiji kao posledica zapaljenskih procesa urogenitalnih organa mogu kod imunokompromitovanih ali i zdravih osoba ukoliko se kasno preopznaju, da dovedu do jednog od najtežih stanja u medicine- Urosepse i Endotoksičnim šokom, što se u velikom broju slučajeva završava smrtnim ishodom.

1. Akutni neopstruktivni pijelonefritis

– veoma retko kod zdravih dovodo do urosepse; nastaje “ushodnim” prodorom bakterija u PK sistem i parenhim bubrega gde izaziva zapaljenjske promene, praćene temperaturom preko 38℃; bolovima u levoj ili desnoj slabini; nalazima povišenih leukocita u krvi I urinu; a ultrazvučno se vidi smo edematozan parenhim bubrega.

– lečenje se sprovodi parenteralnom antibiotskom terapijom u bolnici, najčešće bez ikakvih posledica

– kod diajbetičara i imunokompromitovanih osoba akutni neopstruktivni pijelonefritis se može komplikovati prelaskom zapaljenja na okolinu bubrega (peri i paranefritis) kao stvaranjem apscesa bubrega I njegove okoline; što zahteva hitnu drenažu perkutano ili hirurški; uz anesteziološki nadzor

2. Akutni opstruktivni pijelonefritis

-ima istu simptoamtologiju i komplikacije kao neopstruktivni; jedino što se pored parenteralne antibiotske terapije moraju sprovesti mere dezopstrukcije zahvaćenog bubrega

-najčešće ga izaziva ugavljeni kamen u ureteru u prisustvu bakterija u urinu

3. Orhiepididimitis

– predstavlja upalu testisa i epididima, mada može biti izolovan (samo upala testis ili epididima); nastaje kao posledica prodora bakterija iz spoljašnje sredine kroz prirodne kanale i otvore (najčešće)

– simptomatologija: bolan i otečen testis (ili njegov deo); temperatura preko 38℃ (mada može i bez kod blaže forme epididimitisa); crvenilo kože skrotuma

– lečenje se sprovodi antibioticima (parenteralno ili per os) uz mirovanje, podizanje testis i obloge

– ako dođe do komplikacija i stvaranja apscesa sprovodi se drenaža, a najčešće se završava uklanjanjem zahvaćenog testisa

4. Periuretralna flegmona – nastaje kao posledica izlivanja inficiranog urina u okolinu uretre, nakon trauma (najčešće kod starih I imuno kompromitovanih muškaraca kod promena ili plasiranja katetera)

– pacijenti su u teškom opštem stanju endotoksičnog šoka, sa otokom I crvenilom penisa, skrotuma, koji može da se širi naperineum pa i na abdomen usled imbibiranja potkožnog tkiva urinom

– lečenje se sprovodi širokom drenažom potkožnog tkiva koje je imbibirano; drenažom urina; lečenjem endotoksičnog šoka

5. Furnijerova gangrene

– predstavlja nekrozu i gangrenu kože I potkožnog vezivnog tkiva genitalija muškaraca izazvana kombinacijom aerobni i anareobnih bakterija koje dospevaju do fascija direktno iz urinarnog trakta ili širenjem iz perirektalnog tkiva

– predisponiraju je: d.mellitus; hronični aloholizam; trauma genitalija I perineuma; perianalne I preirektane infekcije; cirkumcizija;

– pacijent je u teškom opštem stanju, sa temperaturom I karakterističnim smrdljivim promenama u genitalnoj regiji usled gasa koji proizvode bakterije

– terapija se sastoji u uklanjanju nekrotičnog tkiva, drenaži tkiva i urina; kao i mere reanimacije od endotoksičnog šoka u jedinicama intezivne nege

6. Akutni bakterijski prostatitis

– nastaje usled: infekcija urinarnog trakta; akutnog epididimitisa; nošenja stalnog katetera; nakon tranuretralnih operacija; intraprostatičnog duktalnog refuksa; prostatične kalkuloze

– karakteriše ga: visoka tempertura; učestalo, bolno mokrenje, nedovoljno izmokravanje do potpune nemogućnosti izmokravanja; bolna prostate pri palpaciji

-urin je sa mnogo leukocita, u krvi imamo skok segetiranih leukocita i CRP-a

– leči se antibiotskom pernteralnom terapijom i drenažom urina (cistofiks ili kateter) ukoliko je potrebno

– može se komplikovati apscesom prostate; urosepsom ili prelaskom u hronični prostatitis.

TORZIJA TESTISA

Predstavlja uvrtanje funikulusa tj. vrpce testisa, kroz koju ide krvotok, limfna drenaža i inervacija testisa; oko svoje longtudinalne ose sa delimičnim ili potpunim prekidom krvotoka

– odsustvo rešavanja problema u periodu od 6-12 sati dovodi do atrofije testisa

– nastaje tokom sportskih aktivnosti; nakon traume; tokom sna usled prevelike pokretljivosti testis unutar ovojnica zbog određenih anatomskih faktora koji uslovlajvaju tu pokretljivost

Simptomi su: bol je jak i glavni simptom, nastaje iznenada ; pruža se kroz ingvinalni kanal, ka bubregu (najčešće sa leve strane); praćen mukom, gađenjem i povraćanjem; uz potpuni nagli prestanak kod spontane ili manualne detorkvacije

– kliničkim pregledom se u zavisnosti od vremena proteklog od početka tegoba vidi crveni, otečen hemiskrotum sa tumefaktom; testis je podignut nagore, neprirodnog položaja, uvećan i bolan

-ultrazvučnim Doppler pregledom odsutan je protok krvi kroz testis; parenhim je razređen

– ne sme se pomešati sa drugom sličnom patologijom testisa: epididymitis, inkarcerirana ingvinalna hernija, akutni appendicitis, vaskulopatije koje mogu dovesti do infarkta testis, tumori testisa

Terapija je hirurška, mada se može pokušati isa manualnom detorkvacijom kao privremeno rešenje do hirurške fiksacije

PRIJAPIZAM

Predstavlja prolongiranu bolnu erekciju nevezanu od seksualnog odnosa, usled hemodinamskih promena u penisu

– nakon nekoliko sati može doveti do fibroznih promena penisa,a u najgorem slučaju i gangrene sa potpunim gubitkom erekcije

– uzavisnosti od tipa prijapizma razlikuju se uzroci koji do njega dovode:

1. veno-okluzivni (rigidna kompletna erekcija, bolna sa mekanim glansom) je češći i nastaje zbog:

uzimanja nekih lekova (intrakavernozne injekcije prostagladina i papaverina; neki psihotropni lekovi; antagonisit kalcijuma; heparin)

hiperkoagubilnost krvi (anemija srpasti ćelija; mijelomi; leukemije; talasemija)

neurološki (cerebrovaskularna oboljenja)

ostali (amiloidoza, hemodijaiza)

2. arterijski (kavernozno telo je delimično tvrdo a glans je topao i otečen) usled:

trauma penisa ili perineuma sa povredama kavernozne arterije ili njenih grana

Terapija se sprovodi puštanjem stazne krvi iz penisa; eventualnim ubrizgavanjem vazokonstriktivnih supstanci što je u najvećem % dovoljno za rešavanje tegoba

PARAFIMOZA

Predstavlja nemogućnost prevlačenja prepucijuma preko balano-prepucijalnog žljeba usled stvaranja prstena

– prsten sprečava oticanje limfe, uvećava se usled zastoja, pritiska glavić koji se takođe uvećava nekada do stepena kada se ne može ručno vtatiti preko glavića

– pored otoka prisutna je i bol

Terapija se sastoji najčešće u manualnoj repoziciji, a nekada je potrbna i manja hirurška intervencija; po smirivanju tegoba treba uraditi cirkumciziju

. . .

Dr Sc med Nebojša Jeremić, urolog specijalista KBC Zvezdara

Kontakt: www.urologijavuk.com