Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Balkan u „Bašti Balkana“ – Prvo malo citata pa šetnja kroz „lake“ i „teške“ note balkanskih zemalja

Priredio Velibor Mihić

BALKAN KAO INSPIRACIJA

Šta su poznati rekli i napisali o Balkanu. Kako su doživeli Balkan i ljude u njemu

 

Pre nego pređem na muziku o Balkanu – NAŠEM BALKANU! – ili, jednostavnije, s Balkana… preko tekstova i muzičkih „poruka“ – PESAMA i IGARA… reč-dve O BALKANU…

IVO ANDRIĆ

Šta su poznati rekli i napisali o Balkanu. Kako su doživeli Balkan i ljude u njemu mapa starog BalkanaIvo Andrić: „Takav je ‘naš čovek’, onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno. Ali čim uspe da skrpi, nekako, jednu misao u glavi, prva mu je briga ne da tu misao razrađuje, proverava i upoređuje kritički s onim što drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi za jedinu tačnu i jedinu pravu, a odmah zatim da između nje i svake tuđe misli iskopa što dublji rov prezira, mržnje i borbe do istrage. U toj borbi, oni ponekad pokazuju ljudoždersku revnost na reči i delu.“

I dalje:

„Možda su, u sebi, najstrašljiviji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pričala i šaldžije. Na sve što iskrsne pred njihovim duhom i njihovim očima, oni odgovaraju odmah prvom šalom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi između sebe i stvari stavili kakav-takav zaštitni zid, samo da se ne bi morali suočiti s nekom novom stvarnošću, misliti o njoj i doneti neki zaključak za sebe, pa, možda, čak i za druge. To postane s vremenom navika i potpuno izopači ne samo držanje nego i način mišljenja i sav život, čovekov. Takav čovek, u stvari, i ne misli i ne živi, nego sve odlaže za drugi put i sa svakim danom sve je više dužan svem oko sebe. Dešava se da takvi ljudi postanu čuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspelih šala. Ali za onog ko zna šta se iza tog krije, sve to nije ni šaljivo ni utešno. Ta tužna slava, suviše je skupo plaćena jer sve šale ovog sveta ne vrede jednog parčeta stvarnog života.“

Tako, tj., ovako veliki Andrić o Balkanu i Balkancima …

MEŠA SELIMOVIĆ

A veliki Meša Selimović: „Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikud ne žure jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kom vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplaštiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je šta se oko njih dešava, a, onda, odjednom, sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro. Čudan svijet: ogovara te, a voli, ljubi te u obraz, a mrzi te, ismijava plemenita djela, a pamti ih kroz mnoge padove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kad.

Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve između tog. A, povrh sveg, moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim… Ne pomaže ti da ideš gore-dolje, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobjegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onom ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u zavičaju i djetinjstvo, šume u kojima je proživio najslobodnije i najnezaboravnije dječačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dječačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarjele, s ljubavlju, brigom i tihim prijekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije, bar, jednom iz inata i obijesti izbjegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikad nije povrijedio svoj ili tuđ ponos, ili se ogriješio o prijatelje nekom nesmotrenom riječju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sad svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.“

IVICA OSIM

Evo šta o Balkanu kaže Ivica Osim:

„Na Balkanu nikad neke normalne sredine. Mnogi na ovim prostorima žive i rade po principu nek’ komšiji crkne krava. Zabadaju glavu i nos u tuđe dvorište. I kad ih uhvatite, kad im se glava zaglavi između vaših taraba jer je ne mogu izvući, onda ne možete pomoći ni sebi ni njima. Odnos se pokvari i teško ga je ponovo uspostaviti. A, vrijeme prolazi i prolazi… I tako zaostajemo za razvijenim svijetom.“

OTO PIRH

Ovo zapisuje Oto Pirh, pruski gardijski oficir 1829: „Veselo raspoloženje ne napušta Srbina gotovo nikad; svud se izražava naklonost ka druženju i gostoljubivosti.“

ROVINSKI

Zanimljivu misao o balkanskim Srbima je zabeležio Pavel Apolonovič Rovinski (1831 – 1916), ruski istoričar, etnolog, antropolog, geograf, istoričar književnosti, filolog, arheolog, botaničar: „Srpska (je) deviza: „Ni od čeg se ne iznenađivati!“.

FON TAUBE

Citat šta je o balkanskim Srbima zapisao nemački pisac Fridrih Vilhelm fon Taube (1777): „Svi Srbi u austrijskim i mađarskim zemljama imaju mnogo lukavosti,prirođene duhovitosti i pritvorenosti, seljaci nisu tako glupi i budalasti kao u ostalim zemljama…“

V. DENTON

A po Dragiši Vasiću, Englez V. (?) Denton, putnik, rekao je: „Svaki Srbin je džentlmen!“

CAR VILHELM

Nemački car Vilhelm, ovako govori svojim vojnicima pred polazak na Srbiju – to je dnevna zapovest: „Junaci! Šaljem vas u rat protiv jednog malog ali veoma hrabrog naroda. To su Srbi, koji su za vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja s Turskom, Bugarskom i Austro-Ugarskom pružili svetu dokaza o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su, na svojim zastavama, uprskanim krvlju, upisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede.“

 

U nastavku:  Stihovi i pesme o Balkanu

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: