Blud i bludne radnje kao telesna strast i greh duše
Kada prirodna pojava kao što je seksualni nagon postane greh – opsesija i strast da se čini blud i rade bludne radnje. Toga nema kod životinja, samo kod ljudi.
Druga strast. Blud.
Hrišćanstvo osvećuje u jednakoj meri kako bračni i porodični život, tako i bezbračnost i monaštvo. Postoji odredjena medjusobna veza bludne strasti sa stomakougadjanjem, tako da je izbavljenje od bluda nemoguće bez pobede nad prejedanjem.
Blud se preobražava kroz očišćenje srca. Korisni su: ručni rad, post, molitva, posao uopšte. Jedan od obeležja pobede nad strašću bluda i postizanja željene čistote Sveti Oci su smatrali odsustvo u snu i maštanjima bludnih zavodljivih slika. Uopšte, u noćnim snovima se često odražavaju unutarnji dubinski doživljaji. Na tom planu, ispravni su pokušaji psihoanalitičara da povežu snove-simbole i dovedu ih u vezu s realnim životom; nisu ispravni samo njihovi jednostrani panseksualni pristupi i usiljenost u pokušajima da dovedu dobijenu informaciju u vezu sa psihoanalitičkim teorijama.
Po svojoj suštini blud predstavlja polnu raspuštenost („greh nezakonitog polnog opštenja“ po sv. Jovanu Kasijanu). U istu strast sveti Ignatije Brjančaninov ubraja i „svako prihvatanje nečistih pomisli, razgovor s njima, nasladjivanje njima, dopuštanje njih, oklevanje u njima. Bludna maštanja i robovanja njima, kao i nečuvanje čula, skvrnoslovlje, čitanje sladostrasnih knjiga i polne izopačenosti“.
Prepodobni Isaija Otšelnik je smatrao da bludnu strast jačaju pet povoda: praznoslovlje, taština, dugo spavanje, spoljašnji ukrasi, odeća i prejedanje.
Čuvanje sebe od sablažnjivih i nepristojnih uticaja predstavlja suštinu najvažnijih i danas tako nepopularnih pojmova kao što su uzdržanost i celomudrenost (tj. čistota duše i tela). Našoj omladini upravo nedostaje vaspitanje u duhu neporočnosti tela i čistote duše, a umesto toga se kultivišu rani seksualni odnosi; demagoški zvuče pouke o „kulturi školske erotike“, koja u stvarnosti dovodi do tako teško rešivih, a ponekad i do prosto tragičnih problema u životima mladića i devojaka, da je, kako se kaže, posle vrlo teško da se tu nešto učini. Svetost i pravičnost, sreća u porodičnim odnosima i duhovno usavršavanje nezamislivi su bez pobede nad pohotom duha.
Izvor: Terapija duše — Vladimir Konstantinovič Nevjarovič
Snovi su nastavak aktivnosti Duše (ono što jesmo) na višim svetovima. Duša nikada ne spava. Vrsta i kvalitet snova zavise od stanja svesti snevača. Simbologija takodje zavisi od stanja svesti osobe i od njenih dnevnih, radnih, profesionalnih aktivnosti i iznad svega duhovnih potreba. Sa porastom svesti osobe snovi će polako menjati svoju simbologiju a osoba će potpuno svesno sve češće putovati višim svetovima što se naziva Duša Putovanjem.
„Jedne noći, sredinom devedesetih, bejah iznenada probudjen osećajući se potpuno relaksiranim i nimalo pospanim. Znao sam da iza toga stoji dobar razlog pa sam očekivao da vidim šta će se dogoditi. Odmah zatim osetih intuitivni podsticaj da uključim radio i zaustavim skalu na ‘’202’’. Na programu je tekla, kako sam shvatio, emisija pod nazivom ‘’Strašni snovi.’’ Nije prošlo nimalo vremena kada se javio jedan slušaoc i ispričao sledeće: ‘’Volim život, ljude ali i Boga. San koji sam usnio bio je ne strašan već šokantan. U njemu sam se kretao prema crkvi, ušao u nju i nastavio dalje prema oltaru. Na domaku oltara susrela me mlada, nežna, privlačna i krhka devojka. Našli smo se jedno drugom u zagrljaju a ubrzo i na podu u ljubavnom zanosu kada se dogodilo nešto što me je prestravilo. Video sam da se devojka počela preobražavati u drakulu dok su joj izrastali strašni zubi. Od straha sam se ukočio. U tom trenutku odnekud mi je došlo ‘’znanje’’ da je moram prvi ujesti da bih se spasao. U istom trenutku, sav prestravljen sam se probudio.’’
San je snevaču doneo izuzetno važnu pouku i upozorenje. Nažalost u toj emisiji nije bilo nikog ko bi mu ponudio odgovarajuće objašnjenje. Upozoren je da se u svakodnevnom životu ne odnosi olako prema nečemu što ljudi inače obilato praktikuju.
Pogledajmo celovitu sliku ovog sna i dajmo zadovoljavajuće odgonetanje i razumevanje istog.
Svojim predstavljanjem da voli ljude ali i Boga slušaoc je o sebi rekao izuzetno mnogo. To je da u njegovom životu dominira viši životni kvalitet koji vodi ka višim stadijumima svesti. Taj kvalitet je ljubav. Ma kako mala najvažnije je da je prisutna jer bez nje nema napretka ka osnovnom životnom cilju. O njenoj veličini i kvalitetu u životu ovog slušaoca, mi ne znamo ništa a što je za razumevanje sna i nebitno.
Crkva je za njega u ovom slučaju simbol duhovnosti i duhovnog razvitka jer je najverovatnije sledbenik Hrišćanstva. Da li je u pitanju Pravoslavno ili Katoličko krilo potpuno je nebitno. Kretanje prema crkvi simbolički predstavlja dobru duhovnu usmerenost nezavisno da li u svakodnevnom životu ikada posećuje crkvu. Kretanje prema oltaru predstavlja kretanje prema osnovnom cilju, najvišem stanju svesti, najvišem stadijumu ljubavi i razumevanja života. Odnosno, prema najvišoj životnoj realnosti i realizaciji koja se još zove osvajanje Božjeg Carstva. Takvo duhovno napredovanje u svakodnevnom životu nije bez prepreka. One u svakodnevnom životu uopšte ne liče na prepreke pa ih čovek ne raspoznaje. Začudo, deluju izuzetno privlačno i primamljivo pa im se rado priklanja i praktikuje ih. Simbol ovih prepreka u snu je devojka sa opisanim karakteristikama. Uzeta je za simbol prepreka zato što je naš snevač kao Hrišćanin najverovatnije, ili bi trebao biti, upoznat sa poukama Svetog Pavla zapisanim u Bibliji u kojima ih naziva nižom odnosno čulnom prirodom. Često je ukazivao na njih što nalazimo u obraćanju Kološanima 3,(5-9). ‘’…. seksualna nemoralnost, nečistota, pohota, zle želje, pohlepa, idolopoklonstvo,… ,ljutnja, bes, zlobnost, pogan jezik,… ’’ Ono što je on nazivao čulnom prirodom danas je poznato pod nazivom pasije uma. To su ljutnja, pohlepa, pohota (požuda), sujeta i privrženost. Sve se one skrivaju pod nekoliko desetina drugih maski. Detaljnije o njima pod naslovom Funkcionisanje uma i abnormalnosti.
U snu ‘’znanje’’ koje iznenada dolazi da mora prvi ujesti devojku da bi se spasao, govori mu da u dnevnom životu mora kontrolisati svoje pasije uma umesto da one kontrolišu njega. Kontrolisanjem svojih pasija uma došao bi do samog ostvarenja životnog cilja – spasenja – o kojem se inače govori u Hrišćanstvu. Spasenje je još jedan izraz za oslobadjanje od opasnih čeljusti negativnih pasija uma – čulne prirode. Tek posle ovoga može se računati na mogućnost osvajanja vlastitog oltara u vlastitoj crkvi koji su smešteni u samom čoveku a to su najviša stanja svesti.“
Iz knjige „Ključ života“
Zanimljivo..