Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

Blud i bludne radnje kao telesna strast i greh duše

Kada prirodna pojava kao što je seksualni nagon postane greh – opsesija i strast da se čini blud i rade bludne radnje. Toga nema kod životinja, samo kod ljudi.

 

Druga strast. Blud.

Blud i bludne radnje kao strast i pad dušeBlud (i bludne radnje) Sveti Oci karakterišu kao „dugi“, „svirepi“ rat, imenujući ga još – „padom“. Blud spada u telesne strasti. Po svojoj prirodi seksualni nagon je kod čoveka prirodna i fiziološka pojava. Njegova osnovna svrha je produženje vrste, a ne sredstvo za posebnu vrstu uživanja.

Hrišćanstvo osvećuje u jednakoj meri kako bračni i porodični život, tako i bezbračnost i monaštvo. Postoji odredjena medjusobna veza bludne strasti sa stomakougadjanjem, tako da je izbavljenje od bluda nemoguće bez pobede nad prejedanjem.

Blud se preobražava kroz očišćenje srca. Korisni su: ručni rad, post, molitva, posao uopšte. Jedan od obeležja pobede nad strašću bluda i postizanja željene čistote Sveti Oci su smatrali odsustvo u snu i maštanjima bludnih zavodljivih slika. Uopšte, u noćnim snovima se često odražavaju unutarnji dubinski doživljaji. Na tom planu, ispravni su pokušaji psihoanalitičara da povežu snove-simbole i dovedu ih u vezu s realnim životom; nisu ispravni samo njihovi jednostrani panseksualni pristupi i usiljenost u pokušajima da dovedu dobijenu informaciju u vezu sa psihoanalitičkim teorijama.

Po svojoj suštini blud predstavlja polnu raspuštenost („greh nezakonitog polnog opštenja“ po sv. Jovanu Kasijanu). U istu strast sveti Ignatije Brjančaninov ubraja i „svako prihvatanje nečistih pomisli, razgovor s njima, nasladjivanje njima, dopuštanje njih, oklevanje u njima. Bludna maštanja i robovanja njima, kao i nečuvanje čula, skvrnoslovlje, čitanje sladostrasnih knjiga i polne izopačenosti“.

Prepodobni Isaija Otšelnik je smatrao da bludnu strast jačaju pet povoda: praznoslovlje, taština, dugo spavanje, spoljašnji ukrasi, odeća i prejedanje.

Čuvanje sebe od sablažnjivih i nepristojnih uticaja predstavlja suštinu najvažnijih i danas tako nepopularnih pojmova kao što su uzdržanost i celomudrenost (tj. čistota duše i tela). Našoj omladini upravo nedostaje vaspitanje u duhu neporočnosti tela i čistote duše, a umesto toga se kultivišu rani seksualni odnosi; demagoški zvuče pouke o „kulturi školske erotike“, koja u stvarnosti dovodi do tako teško rešivih, a ponekad i do prosto tragičnih problema u životima mladića i devojaka, da je, kako se kaže, posle vrlo teško da se tu nešto učini. Svetost i pravičnost, sreća u porodičnim odnosima i duhovno usavršavanje nezamislivi su bez pobede nad pohotom duha.

 

Izvor: Terapija duše — Vladimir Konstantinovič Nevjarovič

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: