Fab Lab je spoj nauke i ženskog preduzetništva i šansa za novi biznis

Projekat Fab Lab pokrenut je sa ciljem da stvori razvijenu regionalnu zajednicu preduzetnica i inicira pokretanje biznisa baziranog na naučnim dostignućima u biotehnologiji.

Prvi projekat namenjen povezivanju sadašnjih i budućih preduzetnica u biotehnologiji konačno je pokrenut i u našoj zemlji. Cilj projekta pod nazivom Fab Lab je stvaranje razvijene mreže ženskih eksperata u ovoj oblasti koje će biti u stanju da se međusobno podrže, razmenjuju iskustva i zajedno pokreću novi biznis u oblasti biotehnologije.

Stvaranjem otvorene zajednice preduzetnica, investitorki i ženskih eksperata biće olakšana njihova afirmacija u ekonomskom, medijskom i političkom prostoru naše zemlje, što je od izuzetnog značaja imajući u vidu diskriminišući položaj u kojem se trenutno nalaze.

O tome svedoče i podaci Studije o preduzetništvu žena u Srbiji koji pokazuju da žene čine 22 odsto od ukupnog broja preduzetnika u našoj zemlji, ali da su one po pravilu na čelu malih preduzeća koje zapošljavaju manje od 10 radnika i posluju u sektoru usluga i to na lokalnom nivou. Svega četiri odsto žena može se pohvaliti da su vlasnice ili da upravljaju većim preduzećem, a na radnim mestima su uglavnom manje plaćene od svojih kolega.

U izvršnoj vlasti naše zemlje  se istovremeno nalazi neuporedivo manje žena nego muškaraca, na vodećim pozicijama u javnim preduzećima gotovo da ih i nema, što jasno ukazuje na činjenicu da im je mogućnost izbora profesije značajno sužena. Svi ovi podaci posebno zabrinjavaju ako se zna da su zaposlene žene u našoj zemlji obrazovanije od muškaraca, pa su tako, primera radi, više od polovine doktora nauka upravo žene.

Projekat Fab Lab, koji se realizuje uz pomoć Fulbrajt alumni fondova Ambasade SAD u Beogradu, pokrenut je upravo sa ciljem da se unapredi trenutno stanje, a autorka projekta dr Ivana Gađanski kaže da preduzetnicama u biotehnologiji nedostaje mnogo veća podrška države i nevladinog sektora i da je upravo zbog toga žensko preduzetništvo u prirodnim naukama ostalo neiskorišćen resurs privrednog razvoja.

“Jedan od najvećih problema srpske privrede je neiskorišćenost preduzetničkog potencijala u prirodnim naukama, koji posebno dolazi do izražaja u slučaju naučnica, jer zbog nedovoljne podrške i brojnih ograničenja žene imaju neuporedivo manje šanse da započnu svoj biznis, a samim tim su i sve manje zainteresovane za tako nešto. Značaj ovog projekta je upravo u tome što će naučnicama i studentkinjama olakšati pokretanje sopstvenog biznisa i ohrabriti ih u tome”, kaže dr Ivana Gađanski.

Prvi korak u ostvarivanju ovog cilja biće organizovanje konferencije pod nazivom “Fab Forum” 21. septembra na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu, koja će biti posvećena ženskom preduzetništvu u biotehnologiji, a okupiće neke od najboljih stručnjaka iz ove oblesti iz regiona, ali i prestižnih visokoobrazovnih insitucija kao što je Kolumbija univerzitet.

Tako će među učesnicima konferencije biti i profesorka biomedicinskog inžinjeringa na Univerzitetu Kolumbija dr  Gordana Vunjak-Novaković, profesorka Tehnološko-metalruškog fakulteta u Beogradu dr Bojana Obradović, direktor biotehnološke firme Genos iz Hrvatske dr Gordan Lauc, tehnička direktorka slovenačke biotehnološke kompanije Educell dr Nevenka Kregar Velikonja, naučna saradnica Cryosave banke matičnih ćelija dr Mima Fazlagić, direktorka Centra za promociju nauke Aleksandra Drecun, kao i profesorka globalnog biznis menadžmenta iz SAD dr Klaris Molad.

 “Osnovni cilj ove konferencije je da se stvori snažna regionalna zajednica ženskih preduzetnica u oblasti biotehnologije i da se inicira njihova saradnja sa relevantnim institucijama koje bi mogle da im pomognu u pokretanju biznisa“, objašnjava dr Gađanski.

Ona kaže i da će akcenat biti stavljen na žensko preduzetništvo bazirano na naučnim dostignućima, jer Srbija ima veliki broj žena koje su izuzetni stručnjaci u svojim naučnim oblastima, ali veoma retko pokreću biznis zasnovan na svojim istraživanjima i otkrićima.

O potencijalu ženskog preduzetništva i doprinosu koji može da da privrednom razvoju najbolje svedoče iskustva razvijenih zemalja, u kojima je ženski biznis ekspanziju doživeo još početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su, primera radi, čak trećinu firmi u Holandiji, Danskoj i Nemačkoj osnovale upravo žene. Posebno je zanimljiva situacija na tržištu SAD koje ruši zabludu da su muškarci bolji preduzetnici, jer na ovom tržištu čak osam miliona žena upravlja firmama koje beleže duplo brži rast od onih čiji su vlasnici muškarci.