Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Kako uživati u životu – pozdrav koji leči

 

 

Kako uživati u životu – pozdrav koji leči

DVADESET OSMI DAN

 

 

Pozdrav koji leči

 

Kako uživati u životu - pozdrav koji lečiIdete ulicom zamišljeni, kad iznenada, negde sa periferije vidokruga ispred vas iskoči prijatelj kojeg odavno niste videli: “Hej…!“ Gotovo poleti prema vama a vi? Kako reagujete? Kako se pozdravite sa tim prijateljem, kako se pozdravite sa drugim čovekom?

Zamišljenost je samo tanak paravan iz kojeg se ne može sakriti pravi razlog zašto ste možda nevešto pružili ruku ili je instiktivno ukočili ispruženu gotovo sprečavajući drugu osobu da vam priđe bliže. Velik broj ljudi izbegava zagrljaj, o poljupcima da i ne govorimo a mek dodir ruke o ruku umesto srdačnog stiska opstaje uprkos raširene svesti o tome kako je to neprijatno pa na kraju krajeva i nekulturno. Skala gradacije pozdrava mogla bi da izgleda ovako:

samo „Zdravo“ bez osmeha

· „Zdravo“ uz osmeh

· „Zdravo“+osmeh+stisak ruke

„Zdravo“+osmeh+stisak ruke+dodir ramena

· „Zdravo“+osmeh+stisak ruke+ ljubljenje

„Zdravo“+osmeh+stisak ruke+ ljubljenje+zagrljaj

samo poljubac ili samo zagrljaj

samo zagrljaj

Gde ste tu vi? Kako se najčešće pozdravljate? Jeste li srećni, spokojno rasterećeni tokom tog čina? Doživljavate li taj svoj postupak sasvim prirodno? Uživate li uopšte u tome što ste sreli nekog, posebno iznenada? Naravno, nije svejedno koga ste sreli, ipak pokušajte da u sebi o sebi napravite neki generalni pregled i prosek vaših pozdravljanja.

Prema nekim istraživanjima pripadnici viših društvenih slojeva i višeg nivoa obrazovanja se češće ljube pri pozdravljanju od drugih. I njima je zbog toga daleko bolje nego drugima. Zašto?

Pri pozdravljanju sa drugom osobom na svetlost dana iznosimo sebe, svoje osobine, vrline a češće mane daleko više nego što bismo u prvi mah pomislili. Govorimo o tome kakva smo to mi osoba, koliko smo „snabdeveni“ ljubavlju, otvorenošću prema drugim ljudima, koliko im se radujemo, koliko želimo njihovo prisustvo u našim životima. Isto tako govorimo i o tome koliko smo jaki da se izdignemo iznad svojih trenutnih problema (čitaj, često, manjih i većih sebičnosti ) raznih slabosti i frustracija stečenih ko zna kad i ko zna gde i iskreno srdačno, u punoj radosti sopstvene ljubavi za sve ljude pozdravimo sa drugom osobom koja nam se toliko obradovala.

Ako osećate da kod vas ima zastoja, manjih ili većih blokada u činu pozdravljanja, poradite na tome. Obogaćujte taj svoj čin malo po malo. Biće vam bolje. Bolje ćete se osećati, bolje ćete funkcionisati, i dobićete daleko više od drugih ljudi nego što je to do sada bilo uobičajeno u vašem životu. Toplim snažnim stiskom ruke šaljete jednu od najlepših poruka osobi sa kojom se pozdravljate da je ona dobrodošla u vaš život i da je susrela stabilnu, srdačnu osobu kojoj se veruje. Iskrenim zagrljajem razmenjujete ogromnu količinu dobrih energija kojima se potvrđuje važnost i mesto osobe koju ste sreli u vašem životu. Poljuci pri pozdravu su plemenite iskre sreće zbog toga što ste sa nekim prijatelj, što jedni drugima pripadate i što imate tu srećnu mogućnost da zajedno idete kroz život deleći sve što on sa sobom nosi.

Sa svakim iskrenim srdačnim pozdravom, polako ali sigurno, mnoge vaše sitne blokade olabavljuju i nestaju. Iskrena ljubav, iskrena radost koju pri pozdravu pružate i primate oplemenjuje, posprema i čisti vaš život. Sami često ne uspevamo mnogo i onda nam je potreban neko. Taj neko može da vam pomogne već samim pozdravom samo ako se i vi iskreno otvorite i dozvolite mu da vam priđe bliže. Ponekad, nakon sdračnog pozdrava, neki od razloga koji su vam bili teret jednostavno će se u trenutku istopiti i vi ćete prijatelju na pitanje zašto ste ga zvali odmahnuti rukom i reći kako više nije važno i sasvim rasterećeni i osveženi lako preći na vesele teme uz šolju kafe. Zašto? Zato jer pozdrav pun iskrene srdačnosti i ljubavi ima tu moć. Shvatate da su oni zatvoreni za takav pozdrav mnogo i nepotrebno uskraćeni u životu.

Razmislite, promislite i učinite prvi korak ako zaključite da je potreban. Ovo je jedna od onih situacija kada je potrebno uložiti zaista malo da bi se dobilo nemerivo mnogo. Samo je pitanje vaše odluke kako želite dalje kroz život i lepo bi bilo da budete što iskreniji prema sebi kako se osećate posle određenog načina pozdravljanja. Sve zbog toga kako biste što preciznije i što potpunije doživeli to kako „malo“ postaje zaista „mnogo“.

 

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com/

 

 

1 komentar

  • Gdje sam ja tu?

    Pa nedavno mi se dogodio jedan pozdrav od kojega bih propala u zemlju. Pred drugima koji su to vidjeli. Znate ono kada se ljubi ruka. Joj, ne volim to. Čak i nije bila neka bliska osoba, muška naravno, niti stari gospodin, da je bio, oprostila bih mu. Zamislite, još je i suprug bio kraj mene, cijelo vrijeme poslije me je zafrkavao. A ja sam nakon rukoljuba razmišljala da odem oprati ruku. Ne znam, ne osjećam se odbor od takva pozdrava. Koliko god to nekome bilo nešto onako uzvišeno,udivljeno ja sam se osjećala poniženo. Iako to onaj koji je činio nije htio vjerojatno postići. Osjećala sam se kao da netko kleči preda mnom. Ne volim to. Inače, mogla sam otgnuti ruku ali sam pristojno izdržala slinjenje.

    Ljubakanje sa svakim, ma dajte. Poljubac u obraz samo osobama koje su mi jako drage i bliske u srcu, ništa lažno, barem ne prva.Može to biti i prijatelj.Iako znam da bi mi se možda to negdje predbacilo, stoga se osjećam ružno ako ne mogu iskreno pozdraviti nekoga koga volim, ljudski obziri, da se ne povrijedi tuđa žena, moj muž a i onako smo svi dobri.

    A što ne volim mlitavce! Da mlitavce isto kao i one koji lome kosti. Muški rod oboje. Nikada mi žena nije dala mlitavi stisak, a muški…muževi prijatelji, neki…znate što, mlitavi pozdrav rukom, onako kao da je lignja iskliznula meni puno govori, odmah mi se ne sviđa osoba. Upoznala sam i one koji lome kosti, za tog sam mužu brojala par sati…

    A žene i njihovo cmakanje, uglavnom sponzoruše i kremica, zvučno neki uzdah „mmm“ a ni ne poljube se …prenemaganje.

    Kod pozdrava, oči su ogledalo duše, pogledaj me u oči vedro i s poštivanjem (tako ja polazim prema drugome), nasmiješi se i stisni ruku blago kako treba ni mlitavo ni čvrsto. I ne predugo…joj…kad mi drži ruku i mlati gore dolje par minuta ne znam što da mislim…

    I poljubac usta? Fuj! Ima i takvih ljudi, poljubi te direktno usta i ne snađeš se, i to sam doživjela i muško i žensko… i to neki koje i ne poznajem baš, jednom vidiš u životu…

    Postoje ljudi koji se konstantno približavaju i unose u facu nakon pozdrava, osjećam se tada ugroženo, odmičem se i gledam da zbrišem…

    I sad se pitate kakva sam ja to osoba? Srdačna, volim ljude ali volim i granice. Volim biti svoja, ali često me sputaju ljudski obziri, zagrlim u srcu kad ne učnim javno, rekoh već, kada je riječ o muškim prijateljima, obiteljskim, a tako rado bi nekad istinski zagrlila bratski.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280