Ljubav prema neprijateljima

Vrhunac pravoslavne duhovnosti je ljubav prema neprijateljima ali do toga se ne dolazi bez pomoći blagodati Svetog Duha

 

LjUBAV PREMA NEPRIJATELjIMA

 

• Srce koje je zaraženo zlobom i nesposobno za ljubav prema neprijateljima zapoveđenu Jevanđeljem treba lečiti onim sredstvima na koja je ukazao Gospod: treba se moliti za neprijatelje, i nikako ih ne osuđivati i ne ogovarati, nego govoriti dobro o njima, a po mogućstvu i činiti im dobro. Ta dela gase mržnju kada se raspali u srcu, drže je stalno obuzdanom i značajno je slabe. No, potpuno iskorenjivanje zlobe savršava se Božanskom blagodaću.

• Verom su sveti zadobili ljubav prema neprijateljima; oko uma, prosvećeno verom, neuklonjivo gleda u Boga i Njegov Promisao, pripisujući tom Božanskom Promislu sve spoljašnje događaje.

Duša prima iskušenja kao lečenje svojih bolesti i blagodari Lekaru ‐ Bogu. Kada se iskušenja posmatraju tako, onda ljudi i druga oruđa iskušavanja ostaju po strani, kao sredstva. Nema protiv njih ni zlobe, ni neprijateljstva! Duša koja proslavlja Sazdatelja i blagodari Nebeskom Lekaru opijena neopisivim osećanjima počinje da blagosilja oruđa svoga izlečenja.

• Nemoj da zamrziš ni onoga ko te kleveće, ni onoga ko ti se ruga, ni pljačkaša, ni ubicu: oni te raspinju sa desne strane Bogu, po nedokučivom Promislu Božijem, kako bi ti, od srca i ubeđeno, u molitvi Gospodu mogao da kažeš: ʺOno što sam zaslužio po delima primam, seti me se Gospode u Carstvu Tvomeʺ. Nevolje koje se puštaju na tebe treba da shvatiš kao svoju neiskazivu sreću i dokaz Bogoizabranosti, pa da se najtoplijom molitvom pomoliš za svoje dobrotvore, za one preko kojih dobijaš tu sreću i čijim rukama bivaš otrgnut od sveta i umrtvljen za njega, čijim se rukama uznosiš Bogu.

Oseti milost prema njima, sličnu onoj milosti koju prema nesrećnom čoveku što se davi u gresima oseća Bog, Koji je Sina Svoga predao kao iskupljujuću Žrtvu za stvorenja neprijateljski raspoložena prema Tvorcu, znajući da će se ta stvorenja većinom podsmevati ovoj Žrtvi i da će je prenebregavati. Takva milost, koja se prostire do ljubavi prema neprijateljima i izliva ce u suznim moljenjima za njih, dovodi do opitnog poznanja Istine.

• Sveti Makarije Veliki kaže: ʺBlagodat tako deluje, i umiruje sve sile i srce, da duša od velike radosti (milosti) postaje nalik nezlobivom detetu, i čovek više ne osuđuje ni Jelina, ni Judeja, ni grešnika, ni mirjanina, nego u sebi čistim okom gleda na sve i raduje se celom svetu, iz sve snage želi da poštuje i ljubi i Jeline i Judejeʺ.

ʺČistota srca ‐ rekao je Isak Sirijski – gleda Boga; ona sija i cveta u duši ne od ljudskog učenja, nego zato što ne vidi zlobu ljudskuʺ. Čovek ni zlobu svojih bližnjih neće videti onda kada čitav njegov odnos prema bližnjem bude prožet milošću prema njemu.

 

Odlomak iz knjige Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života – Sveti Ignjatije Brjančaninov