Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Poezija subote popodne na Azurnoj obali

 

Poezija subote popodne

Jedna subota i popodne na Azurnoj obali

 

Poezija subote popodne - Zorica Sentić na plaži

koračala sam ulicama ljubavi

Azurna Obala, mesto bolne povrede

rimovati kraj, avantura, pukotina

ljubavna obala propala

(jedno) ljubavno pismo

pismo koje bih trebalo da pročitam

da bih ga se setila

vozila sam, zatvorenih očiju

napuštenog srca

Sen Trope

Sen Trope od satena, zima lažna, šik i šok

suviše je, kome se to ismejavaju?

okrutna Ramatuela

Gasen

na umu, Šopenov valcer

pokušala sam da se skiciram

na platnu sjajnog kvaliteta

htela sam da nestanem

da razumem, da zaboravim izglede

Pampelona

plaža, slani pesak, jednoličan

i ja sama i glupa

napisala sam, započela sam ovu pesmu

Sveti Maksim

intimne rime moje potištenosti

žudele su za njim

tiho sam progutala

stara «volim te» tanko namazana

kad bih mogla s vremena na vreme

promenuti na brojčanicima vreme

napraviti sve jasnije

Lorg, malo selo, lepi prizori

druga strana

čučnula sam

ponovo sam ugledala sve slike

pomolila sam se nad poznatim stranicama

i redovima

dopustite mi da to kažem

ljubav, da to napišem

Isambre, napisati pesmu

plakala sam

more je bilo mirno

Samper, stara luka

opet sam otvorila oči, pomolila se Bogovima

duga kajanja

tu, tenor snažnog glasa

peva ljubavne pesme

Sveti Ejgulf

danu je bio kraj

mojoj priči takođe

kupila sam hleb

za sutradan

 

Zorica Sentic

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar