Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Porodična slava i kako treba da slavimo slavu

 

 

Porodična slava. Kako treba da slavimo slavu

Šta je potrebno pripremiti za slavu i kako treba da izgleda porodična slava

 

 

Kako treba da slavimo slavu

Porodična slava i kako treba da slavimo slavu - Sveti apostol Luka slika ikonu BogorodiceKao što smo videli, proslavljanje slave je izraz naše blagodarnosti Bogu za sva dobra, kojima nas je obdario, i molitva Njemu (i našem svetitelju, da bude našim molitvama posrednik pred Gospodom) da nas Gospod sačuva od zla i da nas uputi na pravi put u životu.

Zato se slava mora proslavljati u tom smislu, sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića! Svečar i članovi njegove porodice toga dana se naročito moraju sećati života i dela svoga svetitelja, koga slave, i uporediti sa njegovim životom svoj život i dela. uočivši razlike, treba da svoj život podešavaju prema svetiteljevom primeru, jer će time najbolje i najlepše proslaviti njega, zaštitnika njihovog doma i njihovog molitvenika pred Gospodom.

Pred presečenim – i crvenim vinom prelivenim – slavskim kolačem, treba svečar da se seti velike žrtve, koju je Gospod naš, Isus Hristos, podneo za nas stradanjem svojim na krstu, pa da ispita sebe da li je svojim životom i radom dostojan te velike žrtve! Da li je postupio po nauci Hristovoj? Je li pomagao siromašne i nevoljne bližnje svoje, kao što je to dužan da čini? Je li gladnoga nahranio, golog odenuo, bosog obuo, žednog napojio; da li se setio onih, koji se nalaze u bedi i nevolji, da li im je olakšao život; otklonio bedu i umanjio muke?

Ako nije, neka donese čvrstu odluku da to ubuduće čini, kad mu je Bog dao, jer uzalud mu je vera, ako ne čini dobra dela.

“ Vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem – veli apostol Hristov, Jakov – jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i držati sebe neopoganjena od sveta“. „Kakva je korist, braćo moja, ako li ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga vera može spasti?“ „Jer kao što je telo bez duha (bez duše) mrtvo, tako je vera bez dobrih dela mrtva“ – govori nam on (Posl. Jakovljeva 1:27,2:14,2:26) i time nam ukazuje put kojim treba da idemo kroz život.

Zato, neka plamen slavske sveće – voštanice – osvetli naš um, neka zagreje naše duše, da bismo upoznali pravi cilj našeg života, i pokazali se u svome životu kao istinita deca Božija.

Samo takvo proslavljanje slave biće dostojno nas kao hrišćana, pa će i molitve naše biti uslišene.

.

Šta je potrebno pripremiti za proslavljanje krsnog imena – slave.

Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu; a na dan slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo (žito) i slavski kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije.

Dakle, za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.

U bogosluženjima Pravoslavne crkve sve ima svoj uzvišeni smisao i naročito značenje, pa je tako i kod slavskog obreda.

Slavski kolač predstavlja žrtvu – ali takvu žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših grehova.

Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog kolača vinom (koje simvolički predstavlja krv) – znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova.

Slavska sveća koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu – najčistiju i najneviniju: kao što pčele prave med, sakupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i mirisne neukaljane duše.

Osim toga, slavskom svećom izražava se svečanost praznika i radost domaćih. Njom se još izražava i to: da su svečar i članovi njegove porodice sinovi Svetlosti, koja prosvećuje svakoga čoveka (Jn 1:9), a ne sinovi mraka. Jer kao što svetlost sveće razgoni mrak, tako i svetlost Hristove božanske nauke razgoni tamu u kojoj se neznabošci nalaze.

Slavska sveća je, dakle, simvol želje i težnje svečara:

– da upoznaju Svetlost života – Gospoda Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista,

– da svetlost Božija prosveti razum njihov, osvetli i osnaži vrline u njima; i uputi ih da vreme na zemlji provedu u besprekornom hrišćanskom životu

– i da hrišćanska ljubav zaplamti u njihovim dušama, kao što plamti i plamen njihove slavske sveće!

Slavsko žito – koljivo. (Od interesa je pomenuti kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat – otpadnik – koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car (361-363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj hrišćana, – znajući da hrišćani poste Veliki post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokrope krvlju žrtava koje se prinose idolima kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali sv. Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo – pšenicu s medom – i to da jedu. Oni tako i učine i cele prve nedelje Velike posta jeli su samo koljivo. U spomen toga Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva, i ono se daje narodu u petak i subotu prve nedelje Velikog posta posle službe. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena – slave).

Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli, i na one koji su za veru dali svoje živote.

Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da se hrišćanin seti svojih umrlih predaka i srodnika, i da se pomoli Bogu za njih prilikom proslave svetitelja, – njihovog zajedničkog zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi obraćali.

Treba naročito naglasiti: da se koljivo o slavi ne sprema za pokoj duše onog svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici!

Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike!

Šećer koji se u koljivu meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.

Zejtin, koji se u kandilu prislužuje, takođe predstavlja žrtvu Bogu.

Tamjan odn. kađenje tamjanom, označava našu molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi (uporediti Psalam 141:2).

 

Izvor: Srpska slava ili krsno ime – Episkop Hrizostom

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar