Starac kao duhovni učitelj u pravoslavlju i poslušanje monaha prema njemu
Duhovni učitelji zvani ava ili starac u pravoslavlju i monah koji ako želi da napreduje mora da gaji poslušanje u duhu svome
„Samo đavo zna šta znači starac i koliku silu poseduje. Ako ti starac kaže da pođeš na Mesec, ne plaši se. Starac može da bude kakav god hoće, to ne bi trebalo da nas se tiče. Nama je jedino važno poslušanje. Jesi li poslušan? Ako si poslušan, otići ćeš u Raj.
Nije dovoljno da se pričešćuješ i deset puta dnevno; nije dovoljno da tvoriš umnu molitvu; nije dovoljno ni bdenje; nije dovoljno ni da postiš; sve to nije dovoljno. Neophodno je poslušanje. Ako si poslušan, otići ćeš u Raj. Ako si neposlušan, otići ćeš u pakao. Sredina ne postoji. Adam je bio neposlušan i zbog toga je izgnan iz Raja. Sredina ne postoji. Tako je.
Prorok Ilija beše zadobio Boga. Prorok Ilija je bio starac proroku Jeliseju. Pre nego što je napustio zemlju, prorok Ilija je učinio proroka Jeliseja svojim naslednikom i prorokom. Poslušnik proroka Jeliseja bio je Gijezije. Međutim, Gijezije nije bio poslušan, zbog čega je na njega prešla Neemanova guba. Zbog toga mi, monasi, imamo kratku izreku: neposlušanje – smrt, poslušanje – život. Poslušanjem se sve zadobija. Mi ne kažemo da ostalo ničemu ne koristi. Ono koristi, ali je od drugorazrednog značaja.
Jedini čovek kojeg sam voleo i kojeg sam se istovremeno plašio bio je starac Josif. Može ti se učiniti da je ono što je starac rekao pogrešno. Ti, međutim, budi poslušan, savršeno poslušan. Kod starca sam okusio plod savršenog poslušanja i nisam se plašio ni Boga. Šta kažu starčeva usta? Oprošteno ti je. Neka je blagosloveno.
U našem susedstvu živela su dva starca. Imali su jednog učenika, koji je nekad bio oženjen. Međutim, kad je postao đavoiman, žena ga je napustila. Došao je na Svetu Goru i zaputio se kod ova dva starčića (demon je još bio u njemu). Starci su mu rekli:
‘Ako budeš brinuo o nama, ostavićemo ti kućicu i sve što imamo u njoj’ (imali su i jednu kapelicu, posvećenu Svetim Arhangelima).
‘Prihvatam’, rekao je on.
I zaista, bio je poslušan. U noćima obasjanim mesečinom prolazio je pored naše kućice i odlazio da sakuplja so. Kad bi je sakupio, vratio bi se kući a zatim je razmenjivao za krompir, luk i pasulj. Bavio se i rukodelijem. Tokom noći je odlazio, tokom noći se i vraćao. Mi smo se ljutili na starce i govorili: ‘Ne znamo ko će brinuti o vama ako se razboli ovaj mladi čovek koji radi i danju i noću!’
Uprkos svemu, ovom mladom čoveku ništa se nije dogodilo, jer je bio poslušan i služio je svoje starce. Međutim, kad mu je neko iz Amerike (ne znam da li brat ili rođak) poslao sto dolara, stavio ih je u džep i starce više ništa nije pitao. Počeo je svojevoljno da se ponaša. Onako kako demon postupa. Znaš li šta znači samovolja? Neposlušnost. To se često dešava…
Velika je radost za poslušnika ukoliko starca voli onoliko koliko starac voli njega. Ako tako bude, obojica će biti sveti. To je kao kada je jedan starac svom poslušniku rekao: ‘Kako me vidiš?’ ‘Kao angela’, odgovorio je ovaj. ‘Doći će vreme kad ćeš me videti kao đavola’, dodao je starac.
To ne znači da je starac uistinu takav. Međutim, nailazi iskušenje i pomisao koja kaže da je starac ovakav ili onakav, itd. Jednom mi se to dogodilo i nisam mogao da služim Liturgiju, jer sam osuđivao starca. Nikoga nemoj osuđivati – ni suseda, niti bilo koga. Znaš koliko se blagodat brzo udaljuje kad osuđuješ drugog.“
Izvor: Starečnik