Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

1214016645493d616c2a97c348614474_huge

 

Веселинка Стојковић

 

Из говора села Ратаја код Врања – трагови

(Призренско-тимочки дијалекат)

 

ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИК

Неке занимљивости

 

Д

Дабóгда, реч. нека буде; нека Бог дâ.

Дабóгда те срећа цел живóт пратила!

Дáјбожe, реч.

Дáјбоже да је такóј. (Тешко да је тако; Дај-боже да је тако.)

Дајбóже да је такóј; Дај, Боже, да је такóј. (Нека буде тако; Нека Бог дâ да је тако.)

Дьн, м. дан.

У дьн му се не нáшја! (Тежак дан.)

Дьньс (прил.) је тéшак живот.

Богами, на дьньшњицу (ж.) не се искáча на крај. (Тешко се данас излази на крај.)

Деца те подизав, деца те сатирав.

Девојчéнце, с. хип. девојка.

И девојчéнце добро, и момчéнце добро. Нашли се.

Дóкрајиса, свр. уништи; дотера до краја.

Дóкрајиса не овáј суша.

Домазльк, м. домаћинство; имање; добар сој.

Тапија на његóв домазльк је уработéна њива.

Ýбав ги домазльк, нема туј.

Домазльчна (прид.) ги стока.

Дóцкан, прил. касно.

Дóцкан дођóмо.

Задоцнили се (пов.), па несу гу видéли.

Одоцни (свр.) и подручьк и ручьк.

Дрвендáћ, м. укочањен, непомерљив; стиснут, срамежљив.

Дрвендáћ. Не умé да прозбóри како човéк.

С дрвендáћа да немаш рабóту.

Станáја како дрвендáћ.

Па ли се помери малка, дрвендáће!

Све дрвендáћи. Да запóјев, па да заиграв, земља да şьмни.

Што да ги рабóтиш кьд су дрвендáћи.

Другáчка, ж. другарица.

Другáчка је другáчка, мајка је мајка.

Казýј на друга́чку, па и немóј.

Другáчка што ти мисли, никој не ти мисли.

Тој су ми моје другаричке (ж. хип.).

Овóј ми је другáрче (с. хип.), с њега се играм.

Дрýство,  с. друштво.

Уваркá ги деца од лошо дрýство.

Дудýк, м. фрулица.

Дудýк. Усукáја се како дудýк.

Задудýли (свр.) нешто. Кудé ти је дудýче?

Дудулéнце. Моје дудулéнце. (Од мила, детету.)

_______________________________________

Скраћенице: м. (з. тьј – тај, тија) – им. мушког рода, ж. (з. тај, теј) – им. женског рода, с. (з. тој, тија) – им. средњег рода; с. хип. – им. средњег рода, хипокористик, м. аугм. – им. мушког рода, м. пеј. – им. мушког рода; плур. т – плуралија тантум; з. – заменица; прид. – придев, комп. – компаратив, суп. – суперлатив; бр. – број; свр. – глагол свршеног вида, несвр. – глагол несвршеног вида, пов. – повратни глагол; прил. – прилог; предл. – предлог; в. – везник; реч. – речца; узв. – узвик.

Напомена: Акцентовани самогласник и, акцентовани полуглас ь и вокално р, приликом објављивања, уместо акцента, добијају број 7, акцентовани самогласник у квадрат испред себе.

Илустрација преузета са http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=333163.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: