Bokvica – lekovita svojstva i delovanje bokvice

Bokvica ženska i muška, odnosno mala (minor) i velika (major) i lekovito delovanje

Bokvica (Plantago minor) - lekovita svojstva i delovanje bokviceVelika muška ili uska ženska, Bokvica je svuda prisutan širokolisni korov koji kao lekovita biljka ima fantastična svojstva i veoma je cenjena u tradicionalnoj medicini. Njeno vreme tek dolazi kada se otkriju sva njena čudesna svojstva i blagotvoran uticaj na zdravlje. Posebno je cenjena u Kini, gde herbalisti tvrde da bokvica vraća sjaj očima pacijenata. 

U svakom slučaju obratite pažnju na bokvicu, ima je svuda i može se lako od nje napraviti sok, sirup, čaj. Svejedno je da li upotrebljavate žensku ili mušku bokvicu pošto je hemijski sastav isti kao i delovanje.

Po našem mišljenju ona spada u Top 10 biljaka koje svaka kuća treba da ima.

Opis biljke: bokvica je trajna biljka s prizemnim, suličastim, uskim, žilavim i golim listovima na kojima se ističe 3 do 5 provodnih žila. Cvetna drška je bez listova, uspravna, te završava smeđkastim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac.

Narodni nazivi: bokvica — bukvica — duga bokva — dugi trputac — konjsko rebro — krepotec — mala bokvica — mali trpotec — muška bokvica — treputac — triputac — trpotec — ženska bokvica.

Bokvica opis

Miris i ukus: listovi i korijen su gotovo bez mirisa, nalik na miris trave te imaju slankast i gorak ukus.

Vreme cvetanja: od maja do početka septembra.

Stanište: bokvica je vrlo česta livadska biljka te se pojavljuje na svim livadama, u poljskim međama, uz rubove puteva, u grabama, jarcima i na vlažnim neplodnim zemljištima. Vrlo se često pojavljuje u deteliništima. Uspeva u čitavoj Evropi, severnoj, srednjoj i istočnoj Aziji, praktično gotovo u čitavom svetu, od ravnica do planinskih pašnjaka. U brdskim i šumskim predelima može se list bokvice zameniti s otrovnim listovima žućkaste i rđaste pustikare (Digitalis ambigua Murray i Digitalis ferruginea L.) i to pre njihove cvatnje, jer su listovi vrlo slični.

Lekoviti dijelovi biljke: skupljaju se listovi (Folia ili Herba Plantaginis lanceolatae s. angustifoliae) od početka maja do kraja avgustaa dok se biljka nalazi u cvatu i dok još nije zrelo seme. Listovi se moraju neposredno nakon branja raširiti u posve tankom sloju i sušiti na prozračnom mestu u hladu. Češćim diranjem i okretanjem listova za vreme sušenja listovi mogu lako pocrneti, no za pripremu čaja mogu se samo upotrebiti suvi listovi koji su ostali nakon sušenja sasvim zeleni. Koren (Radix Plantaginis) se kopa od sredine avgusta sve do kraja oktobra. Nakon što se koren dobro očisti, najbolje ga je, ako se radi o manjim količinama, nanizati na konac i osušiti na prozračnom mjestu.

Lekovite i delotvorne tvari: uz glikozide, saponine i gorke tvari, biljka sadrži supstance slične taninu, šećer, eterično ulje, vrlo vredan hlorofil, velike količine sluznih tvari (ksilin), vitamine A, C i K, gvoždje, kalcijum, fosfornu kiselinu i sirišni enzim koji se nalazi i u želudačnom soku sisara i ljudi. Taj sirišni enzim u zajednici s kiselinama uzrokuje grušanje mleka u crevima. Na zemljištima koja sadrže cink, bokvica je u stanju upiti cinkov karbonat, a s obzirom na stanište na kojem raste, bokvica sadrži manje ili znatnije količine kalijevih soli i kremične kiseline.

Lekovito delovanje: listovi bokvice u službenoj su upotrebi te se nalaze u popisu lekova nekih zemalja. Ipak, koren bokvice nije u službenoj upotrebi iako nije od manjeg lekovitog delovanja. Bokvica je prastara lekovita biljka i oduvek je uživala najveći ugled (posebno u Kini).

Mnoge tvari koje bokvica sadrži daju joj kao lekovitoj biljci sposobnost protiv svih oboljenja organa za disanje, naročito kod više ili manje nakupine sluznog sekreta. Bokvica je odličan prirodni lek kod kašlja, katara, plućne astme, upale plućnih krila pa čak i kod tuberkuloze pluća.

Vrlo se preporučuje sledeća mešavina za plućne bolesti:

200 g listova bokvice

100 g listova koprive

100 g biljke plućnjaka

50 g listova i cvetova podbela

50 g hajdučke trave

Od te mešavine uzimaju se 2 čajne kašičice za 1 šoljicu čaja i nakon što se čaj malo ohladio, dodaje se 1 čajna kašičica meda, a piju se 2 do 3 šolje dnevno.

Vrlo je korisna upotreba sveže iscedjenog soka biljke u cvatu zajedno s korenom za lečenje hroničnih katara: katara creva, probavnih smetnji, želudačnih bolesti, crevnih parazita i krvarenja. Sveži sok bokvice uzima se više puta dnevno i to 1 puna supena kašika soka bokvice pomešana s pola kašike  ugrejane vode. Pastor Kneipp preporučuje bokvicu za čišćenje krvi, naročito kod hroničnih kožnih oboljenja.

Bokvica i delovanje na rane

Bokvica djeluje na stezanje, te se s uspehom upotrebljava kao biljka za rane. Listovi bokvice smiruju krvarenje rana, a leče i opekotine; listovi se zgnječe, premažu belancetom i stave na opekotine.

O lečenju rana piše Kneipp iz svog iskustva sledeće: „Rana se brzo ispere, nekoliko se listova zgnječi i njihov sok nakaplje na ranu. Rana se nakon toga stisne i na nju se stave listovi bokvice i tako se rana brzo leči!“

Iz starih travarskih knjiga i narodne medicine: sveže iscedjeni sok bokvice sa svojim svojstvom da suši, steže i čisti krv, leči sve nečiste čireve i one koji cure i koji izjedaju tkivo, nadalje stare rane, ugrize životinja, opekotine, a i otečene žlezde i hemeroide.

Oblozi sa sokom od bokvice leče česte glavobolje, sok listova ukapan u uho, leči bolove uha. Razređeni sok bokvice ukapan u oči, hladi i smanjuje upalu. Sveže iscedjeni sok pečen u rakiji, uzima se kao sredstvo za masiranje radi umirenja bolova kod podagre (giht).

Bokvica u obliku sirupa vrlo se preporučuje svima onim bolesnicima koji boluju od plućnih bolesti, plućne tuberkuloze, onima koji teško dišu, kašljucaju i u prsima imaju prekomerni sluzavi sekret.

http://prirodanadar.rs/