Jevandjelje po Luki – Isus Hrist i dva razbojnika

Jedino je Sveti Luka u svom Jevandjelju po Luki opisao dogadjaj raspeća Isusa Hrista i razgovor sa dva razbojnika na krstu

Sveta Jevandjelja apostola Hristovih svojim pripovedanjem prate slične dogadjaje iz života Isusa Hrista na zemlji. Neki dogadjaji su medjutim opisani samo u po jednom Jevandjelju, što je slučaj dogadjaja sa dva razbojnika na krstu u trenutku raspeća Gospoda Isusa Hrista. Isus i dva razbojnika su vekovima snažna alegorija o ljudima i spasenju.

Promislom Svetog Duha apostol i jevandjelista Luka nam je ostavio zapis o ovom dogadjaju. U tumačenju crkve je ovo prikaz dve vrste ljudi, onih koji se nikada ne kaju za svoja dela i ne priznaju Gospoda Boga, koje do kraja života vodi besmisao i onih koji se u trenutku smrti pokaju za svoja nedela i grehe, i verom traže spas.

Jedan razbojnik je do kraja hulio na Gospoda i svoju sudbinu, dok je drugi priznao svoje grehe, poštovao Gospoda i zavapio za nebesku milost. I drugi razbojnik bi uslišen od Gospoda, kao primer svima da i za razbojnika ima spasa, ako se pokaje i pozove Ime Gospodnje u pomoć.

Sada je vreme da se razbojnici sete svojih nedela i zavape: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.

.

Jevandjelje po Luki – Glava 23

32 Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.

33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve. 

34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.  

35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji. 

36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,

37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.

38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.  

39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?

41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.

42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.

43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.

44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.

45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.

46 I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.

 47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.

.

Dela Apostolska – napisao Apostol Luka

Glava 1.

Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti

Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.