Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Slučaj Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, osuda i praštanje

 

Slučaj Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, oproštaj i praštanje

SPC i slučaj raskola vladike Artemija koji se sa delom monaha i monahinja odvojio od crkve i stvorio svoju crkvu. Ko kome treba da oprosti?

 

Ni krv mučeništva ne može izbrisati taj greh raskola“ – Sveti Kiprijan Kartaginski

 

Slučaj episkop i Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, osuda i praštanjeDa li je vladika Artemije u pravu ili ne?

U Srbiji vlada medju vernicima konfuzija oko lika i dela vladike Artemija. S jedne strane su oni koji ga osudjuju i smatraju jeretikom, s druge strane su oni koji mu veruju i koji smatraju da je vladika Artemije mučenik novog doba, borac za Kosovo i čistotu vere, koji je iz političkih i diplomatskih razloga uklonjen iz svoje eparhije i aktivnog crkvenog života od strane licemernih episkopa.

Običan vernik postavlja sebi pitanje da li je vladika Artemije u pravu, jer većinu stvari zbog kojih se sukobljavao sa drugim episkopima i Sinodom, možemo smatrati da idu u njegovu korist. Njegovi stavovi su naizgled principijelni i u kanonskom duhu. Mada, možemo slobodno reći njegovo lično osudjujuće ponašanje prema braći episkopima i revnosna tvrdoglavost u neposlušanju patrijarha i Sinoda mu ne idu u prilog.

Da li je vladika Artemije pravednik koji je stradao istine i Hrista radi ili pak jeretik koji je upao u prelast?

Sa naše strane sagledavajući stvari, bez pretenzija da dajemo konačan duhovni sud, jer i ne znamo sve detalje, vladika Artemije je generalno u pravu u skoro većini stvari, osim u suštini. Kako stvari stoje on je episkop pravednik koji ide u pakao zbog svojeglavosti. Njegov greh je kako kaže Sveti Kiprijan Kartaginski toliki da ga čak ni mučeništvo i krv ne mogu sprati, jer on se odvojio od Crkve.

.

Zašto je kriv vladika Artemije

Prosečan vernik će se zbuniti i postaviti logično pitanje: „Ako je vladika Artemije u svemu u pravu, i ako Crkva i drugi episkopi donose loše odluke i nisu ponekad u skladu sa crkvenim kanonima i zakonima, nisu pravedni po Jevandjelju i predanju, kako to da je on grešan a oni ispravni?“

I još će s pravom vernik postaviti pitanje: „U predanju i Poslanicama apostola je zapisano da ko se odvoji od zakona Božijih, da se odluči (odvoji) od Crkve“, pa ako su većina episkopa u nekanonskom ponašanju, a vladaju Crkvom, takva Crkva ne može biti dobra, ne drži se slova Zakona. Onda je u redu ići sa vladikom Artemijom i pohadjati njegove službe koje pak nisu priznate od Srpske Pravoslavne Crkve“.

Čak i da je sve to tako crno belo, a ipak nije, vladika Artemije nije mučenik nego grešnik. Njegova pravda je postala njegov greh. On se odvojio od Crkve i odvojio se od Hrista, odvojio se od punoće jedinstva i života crkvenog života. Njegova služba nema blagoslov patrijarha a ni same Crkve. A u Crkvi se ne radi ništa bez blagoslova, jer samo uz blagoslov duhovnika može sići blagodat. U crkvi je jasna duhovna hijerarhija jer je to osnovni zakon Božiji. Bez blagoslova nadležnog duhovnika, nema ničega duhovno vrednog, nema blagodeti, nema spasenja. To je razlog zašto su sve otpadničke i raskolničke pravoslavne crkve nestajale i nestaće, kao što je to političkom silom novoformirana Crnogorska crkva, jer u njoj ne prebiva blagodat Svetog Duha, u njoj nema punoće liturgijskog jedinstva, njom ne vlada vladika Isus Hrist. U takvim crkvama se odigrava i obavlja liturgija i službe, ali u njoj Gospod Isus Hrist ne boravi, jer nije dao blagoslov da ona postoji. To su duhovno prazne crkve i pusti obredi bez Duha Svetoga.

Ovo sve deluje malo komplikovano i apsurdno, mnogi će pomisliti i nelogično i licemerno, jer ako je nešto istinito i pravedno, onda je to apsolutno, i to ne može nikako voditi grehu. Medjutim, da bi to objasnili, moramo pravoslavnu crkvu posmatrati u vremenu, ne samo u prostoru, moramo je posmatrati kao duhovni a ne kao politički entitet, i moramo znati šta je Crkva. Takodje, moramo shvatiti da ljudi u Crkvi nisu niti oslobodjeni greha, niti savršena bića, niti vavek ustaljen karakter i misao. Svi se menjaju, menja se i Crkva, svi greše namerno ili  nenamerno ali istina Svetog Duha u njoj ostaje večita. I blagoslov koji nad njom lebdi i u njoj boravi.

Blagoslov vladike Boga koji je apostolsku crkvu stvorio zbog nesavršenih ljudi, koju ti isti nesavršeni ljudi vode i njom upravljaju, i u kojoj nesavršeni i poneki savršen čovek boravi. A od nesavršenih ljudi se ne može očekivati savršen rezultat i ponašanje, jer žive u nesavršenom svetu punom iskušenja. Vladika Artemije to nije u potpunosti razumeo.

Sada ćemo da objasnimo u čemu je greh Vladike Artemija u odnosu na Gospoda i samu Crkvu.

.

U čemu je greh vladike Artemija

Prvo, Crkvu apostolsku, odnosno SPC i sve ostale pravoslavne crkve vodi sam Gospod Isus Hrist, on je glava Crkve, on je Put, Istina i Život koji se kroz crkvu objavljuje. Ljudi koji su u crkvi i oko crkve, rekosmo da nisu savršeni, oni su u stalnoj borbi da postanu savršeni. Oni se uzdižu i padaju, počev od vernika, djakona do vladike i patrijarha. Niko od njih nije bezgrešan. Gospod stražari nad svima njima i nama, kao blagi otac i blago i trpeljivo gleda na naše grehe, padove, prelasti i umišljanja. A toga, priznaćete, ima puno. I oduvek je toga bilo. Bilo je jeresi koje su zavladale crkvom i vladale pola veka, pa se ipak crkva toga spasila. Toga greha nisu poštedjeni ni episkopi. Gospod Isus Hrist kao glava crkve sve to gleda, prašta i kažnjava, ali ne na despotski način, već kroz naizgled neprimetne stvari koje se tek kroz decenije ili vekove kasnije sagledavaju.

U svim tim vekovima i tumbanjima, apostolska Crkva je opstala, iako je u crkvi bilo raznih episkopa i raznih patrijarha, bilo je modernista, zilota, reformista, unijanista, novotara, ali sve je njih istorija prebrisala i zaboravila a jedina Sveta Apostolska Crkva postoji i dan danas, i pamti samo one svete i uzvišene ljude koji su Crkvi davali nadahnuće i dobar primer. Uzeću za tu tvrdnju jedan bliskiji i nama razumniji primer: sveti Justin Ćelijski i sveti Nikolaj Velimirović. Sveti Justin Ćelijski je bio oštar i prema Evropi i prema nedostojnim članovima Srpske Pravoslavne Crkve, zbog toga je bio i skrajnut u crkvenoj hijerarhiji, ali je on na kraju postao svetitelj i njegova duhovna pouka je pobedila i ljude i vreme. Iako je video mnogo greha u samoj SPC nije mu padalo na pamet da se odvaja od Crkve, tela Hristovog.

Sličan slučaj je i sa vladikom Nikolajom, koji je doduše dostigao vladičinski čin, ali uz mnogo muke, spoticanja i ljubomore unutar samih crkvenih krugova SPC. I on je video šta sve ne valja u SPC i izabrao je da ono što ne valja u samoj crkvi ispravlja u samom narodu kroz bogomoljački pokret, kroz širenje vere i pravednog života, iako ni sama SPC nije uvek blagonaklono gledala na bogomoljce. Ni sveti Vladika Nikolaj se nije odvajao od svoje Crkve.

A vladika Artemije se odvaja od svoje Crkve, nespreman da oprosti i istrpi grehe svoje sabraće episkopa. On u dubini duše ne shvata da je Srpska Pravoslavna Crkva odraz srpskog naroda, kakav je narod takva je i crkva i obratno, kakva je crkva takav će biti i narod. Koliko se narod potrudi da bude bogobojažljiviji, to će mu bolji episkopi i patrijarsi biti na čelu, i koliko se same vladike potrude oko naroda, toliko će im i narod biti bolji. To se zove sabornost, svi smo jedno i u Jednom, svi smo pozvani da sami sebe i druge spasavamo. Episkop Artemije je pozvan da spasava svoju braću episkope, molitvom a ne porugom, zajedništvom a ne raskolom.

Svi koji znaju vladiku Artemija i koji su mu bliski govore o njemu sa pohvalom. Njegova istinitoljubivost i poštenje, požrtvovanost i upornost u borbi za verske i narodne ciljeve su za svaku pohvalu. Medjutim, njegova preterana revnost i tvrda principijelnost u stvarima koje nisu do njega samog i Božijih zakona,  već su greh i trun u oku drugih, odvlače ga u greh. Samo pravednici i proroci Božiji kojima je Gospod direktno dao vlast i silu, kao što je to dao prororku Mojsiju ili Iliji, mogu da daju sebi pravo da sude i da kažnjavaju. Episkop Artemije nema silu Svetog Duha od Boga datog da to radi, iako mu je kao episkopu i nasledniku apostola na zemlji data duhovna vlast nad vernicima. Data mu je duhovna vlast ali nije mu data duhovna sila, nije ju je zaslužio. Jer da jeste, pomerao bi planine.

Tvrdoglavost i upornost sa kojom vladika Artemije istrajava sa svojim ciljevima i naporima je herojska, vredna divljenja i ponosa. Ali ponos prethodi padu, a episkop Artemije je zbog ponosa pravednika pao u bezdan, jer kako kaže poslovica put u pakao je popločan dobrim namerama. Osudio je svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu, osnovao je svoju sopstvenu crkvu nakon dve hiljade godina postojanja  jedne i jedine svete apostolske crkve pravoslavne i Gospod će ga zbog toga osuditi. Jer Gospod mu nije dao silu i snagu koju daje pravednicima, prorocima pa i mučenicima da sprovede volju Božiju, već vladika Artemije sprovodi svoju volju.

I sada imamo apsurdnu situaciju da najpravedniji episkop od svih, vladika Artemije, postaje najveći grešnik od svih, nosilac greha koji se ni krvlju ne može oprati pred gnevom Božijim, jer je udario na Crkvu Hristovu, ne shvatajući jednu jednostavnu istinu: sveštenici i episkopi prolaze, Crkva traje. Proći će i biti zaboravljeni svi oni protiv kojih se on bori sada a proći će i on. Proći će novotarije i reforme u crkvi, proći će unijati, proći će nove službe i liturgije, proći će nova crkvena arhitektura, moderne vladike sklone dodvoravanju estradi i politici, proći će ekumenisti, proći će savremeni dogmatičari, proći će jeres. Iza svih sadašnjih grešnika episkopa i sveštenika će i posle svega ostati istinita Crkva Hristova a iza vladike Artemija će ostati raskol i greh.

.

Vladika Artemije i svetitelji, vernici i raskolnici

Srpska Pravoslavna Crkva nisu samo episkopi, sveštenici, monasi, djakoni, vernici. Mi živi telom smo samo deo celokupne crkve koja obitava na Nebu. Srpska Pravoslavna Crkva su Sveti Sava, Sveti Simeon, Sveti car Lazar, Sveti car Dušan, Sveta Petka, Sveti vladika Nikolaj, Sveti Avakum, Sveta Anastasija, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Gavrilo, Sveta Jelisaveta, Sveti Petar Cetinski, Sveti Milutin i mnogi drugi. Da li je Sveti Sava prešao iz Srpske Pravoslavne Crkve na nebu u Istinsku Srpsku Pravoslavnu Crkvu vladike Artemija na zemlji?

Srpska Pravoslavna Crkva su i živi a sveti monasi Svete Gore, monasi i monahinje iz srpskih manastira, blagodatni sveštenoslužitelji srpskih crkava, pravedni mirjani, od kojih mnogi imaju prozorljivije duhovne oči i veće pravo da sude i osudjuju nemoral i greh u krilu Crkve od vladike Artemija. Neki ćute, neki razobličavaju, ali niko crkvu ne napušta.

Da li je to licemerje?

Ne, i apsolutno ne. Ko ne razume hrišćansko učenje u srži, o djavolu i grehu, pokajanju i iskupljenju, ne može da razume ni ovu tvrdnju. Sva priča, napori i dela bilo kog vladike su prazno slovo i prazna dela pred molitvom i podvigom pravoslavnog starca, ave koji se moli u svojoj keliji. Njegova molba i molitva koju Bog usvoji su mnogo jača sila od deset hiljada bezbožnika koji kidišu na crkvu. Te svete osobe, duboko skrivene u krilu crkve, svete monahinje i monasi, oni molitvom čuvaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i isteruju greh na videlo. Njihova molitva poziva grešne na pokajanje a ne na raskol. Njihova molitva angažuje Gospoda, a bez Boga se ne može ništa činiti. S kim je Bog, on je nepobediv. Vladika Artemije je na to zaboravio, on borbu vodi sam, bez ibzira na pristalice koje ga okružuju.

Zaboravio je vladika Artemije da se Crkva može menjati samo unutar same Crkve, kada svojim autoritetom i životom svedočite to za šta se zalažete. To rade svi oni Bogom nadahnuti sveštenici, monahinje, monasi i vernici, koji svojim primerom i ljubavlju ispravljaju, popravljaju, upozoravaju. Pravoslavlje je religija ljubavi, trpljenja i blagosti. To je sila Svetoga Duha koja crkvu održava.

Gnev i ljutnja, osudjivanje i gorko prozivanje koju sebi dozvoljavaju otpali od crkve a povedeni njima i vernici raskolnici, zadojeni poluistinama, pa čak i da su isprovocirani i stvarnim gresima, nisu pravoslavlje, ne slave Boga i svoju Crkvu, nego prizivaju djavola, podele, sukobe. Gospod nam s razlogom šalje ponekad takva iskušenja da se ne gnevimo nego da se smirujemo, da ne mrzimo nego da volimo, da ne osudjujemo, nego da opraštamo.

.

Pokajanje i oproštaj vladike Artemija

Čudni su putevi Gospodnji, zaista. I iskušenja kojima smo svi mi izloženi. Vladika Artemije je izložen iskušenju nepravde koja ga je svuda pratila i izazivala, i Gospod ga je stalno pozivao da bude blag prema grehu drugih, da u svom duhu ojača trpeljivost i blagost, jer sam Bog je blagost a ne gnev, ali vladika Artemije se obuzeo pravedničkim gnevom i rešio da ide sam, da se odvoji od Crkve.

To mu je greh koji ni krvlju ne može sprati. I odličan je primer kako prefinjen i lukav način satana koristi da sablazni čoveka, episkopa, pravednika, i da ga ubaci u svoju mrežu i duhovni pad. Mnogo manje prefinjeni načini satanske prevare su ubedjivanje drugih episkopa da rade na ekumenskom udruživanju, na instrumentalizaciji politike za interese crkve, na približavanju centrima svetske moći, na modernizaciji drevne crkve da bi bila prihvatljivija svetu, jer sve su to jednostavne obmane, nadahnute sitnim strastima slavoljublja, romantičnog egoizma i želje za vlašću. Slabost vladike Artemija je gordost, a ona se najteže iskorenjuje iz karaktera.

Kada bi Gospod Bog pogledao vladiku Artemija i uklonio opsenu sa njegove duše da je on istiniti prorok i tumač istinite Crkve, pa da se vladika Artemije pokaje svestan svog greha osudjivanja i netrpeljivosti, pa da na kolenima ode kod Patrijarha Srpskog i zamoli za oproštaj. Da suzama izmoli oproštaj za svoja sagrešenja prema Crkvi Hristovoj. Da sve svoje pristalice koje ga u crkvenom raskolu prate, zamoli za oproštaj što ih je poveo pogrešnim putem. Da u smirenoumlju potraži oproštaj od velikog vladike Gospoda Isusa Hrista što je njegovu Crkvu napao i svoju crkvu stvorio bez blagoslova sa neba. Verujem da bi mu sami blagi Bog oprostio vodjen rečima Sina Božijeg Isusa Hrista: „Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.“

A crkvena istorija bi zabeležila da je nekada živeo vladika Artemije koji je pao u greh raskola ali je svojim pokajanjem i svojom žrtvom odricanje sebe i sopstvenih strasti i misli, dosegao svetlost Istine, oprostio grehe sabraći, i osnažio crkvu svojim primerom pokajanja i prašatanja. To njegovo vraćanje u krilo Srpske Pravoslavne Crkve ne bi bila pobeda drugih episkopa, niti uniženje episkopa Artemija, to bi bila pobeda ideje pravoslavlja i praštanja. Tada bi vladika Artemije zaslužio venac mučeništva, jer je svoj nepobedivi karakter trpljenjem pobedio. Jer kako kaže ruska poslovica: „Za lečenje karaktera nema doktora.“ Osim Gospoda.

Oprosti vladiko Artemije svima pa i sebi.

Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.“

 

Š.V. (Ime autora poznato Redakciji)

 

117 komentara

  • Miloje, pa tko ti ne bi oprostio, ja bi. Nisi ti ništa kriv, „krivo je more“.

    Neka je i tebi s blagoslovom našega Oca Nebeskoga (smijem li reći „našega“ ?)

  • Хвала Мартина.
    Сви смо ми деца Божја и један је Отац наш.
    Разлика је само у томе што су неки остали верни Оцу и Дому Његову, а неки заблудеше и одоше те спискаше своје исе.
    Али, сваком ко се врати Оцу говорећи: Оче згреших небу и Теби – Он са радошћу шири руке. Јер син Његов изгубљен беше и нађе се.

  • Истине ради,морам да скренем пажњу!

    По светим оцима ЈЕДНЕ СВЕТЕ САБОРНЕ И АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ми смо сви створења Божија,а не сви дјеца Божија ,јер имате у јеванђељу објашњење у причи о усињењу.
    Не дозволимо себи,да,објашњавајући иновернима,да и ми одступимо од учења светијех Отаца ни за слово.

    Да ли је Алојзије Степинац дијете Божије и усташе кољачи православних?

    Да ли су папе дјеца Божија?

    Да ли су пола вледика из СПЦ дјеца Божија?

    Да ли су јеретици и Богоодступници дјеца Божија.

    Дјеца Божија су само они који су се крстили у име ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА,и,који вјерују у ЈЕДНУ СВЕТУ САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ,држе светоотачко предање и послушни су Божијим саповијестима.

    Остали,на жалост,сами одбацише ОЦА НЕБЕСКОГА ……

    У светој литургији св.Јована Златоустог се каже-……за све Православне Хришћане…..

  • Bogdane Bog te blagoslovio i prosvijetlio Duhom Svetim.

    Ja sam Dijete Božje sviđalo se to tebi ili ne. Ja sam krštena. A u tebi je mržnja definitivno.

    Svi su djeca Božja jer je Krist umro za svoju djecu na Križu. I jer ti je rekao „ljubite svoje neprijetelje…“ i jer ti je rekao „ljubi bližnjega svoga kao sebe sama“. Stvorenja su životinjski i biljlni svijet a kruna stvaranja je čovjek.

    Joj joj, nigjde Krista ne spominješ,uvijek jedno te isto. Bogu hvala što si tako bezgrešan i savršen. Nema u tebe sablazni.

    Podrugljivo, i tužiteljski i sudački.

    Eto vam pravoslavni raj. Nikome nema spasa.

    Blago vama bez ljage grijeha ikakvoga.

    Nekim ljudima čovjek ne poželi ni prijatelj biti.

  • Dokle ćeš jedno te isto? Ja tebi ni slova nisam rekla što ste vi sve radili? Kako bi bilo da ja počnem nabrajati?

    Tobom vlada zloduh mržnje koji govori u ime vjere. To nije vjera. Nije. Nema u tebi smirenja, ni blagosti ni ljubavi.

    Ti ne daješ Bogu da On bude sudac, uzeo si tu suditi ovako. Čitaš li ti Bibliju ili samo ponavljaš jedno te isto?

    Žalim te.

  • Samo zbog čitalaca koji su došli da pročitaju o vladiki Artemiju, moram da se osvrnem na komentatore koji „brane pravoslavlje“ i koji su se izgubili i duhom i rečju van ove teme.

    Kao što moj tekst pokušava da objasni šta je trebao da bude pravoslavni put monaha Artemija, tako treba da istaknem da vredjanje drugih veroispovesti nije takodje u duhu pravoslavlja. Pravoslavni treba da govore i pišu o tome šta je pogrešno u drugim verama da bi ti katolici, protestanti, budisti, muslimani shvatili gde obmana leži a ne da ih vredjamo. To pravoslavni svetitelji nisu radili, naprotiv, oni su svima pomagali.

    Koliko je katolika i muslimana samo došlo Svetom Vasiliju Ostroškom za života a i posle upokojenja po pomoć i blagoslov, i on im je, hvala Bogu, pomogao. Sad zamislite da pored Svetog Vasilija Ostroškog stoji bezgrešni guslar i kako koji god katolik dodje, on odmah počne da gusla kako ste svi vi katolici hrvati ustaše i inkvizitori, kako ste ovo kako ste ono. Kakva je to odbrana vere?

    Nikakva! To nije pravoslavlje, jer pravoslavlje blagosilja silom Svetog Duha, blaga sila blagog Gospoda a ne jarost i gnev palih duhova koji vode čoveka.

    Zato hoću da kažem da će svaki katolik,musliman, indus, budista, pagan, dobiti blagoslov od pravoslavnog sveštenika i monaha ako u dobroj volji pristupi, a Gospod će sam odlučiti kog će nepravoslavnog i kako nagraditi ili kazniti.

    Pravoslavlje je vera koja leči blagom rečju i milosrdnim delom a ne mačom i vatrom.

  • Stani malo, kao prvo, vladika Artemije ne smatra da se odvojio od SPC, on se smatra njenim organskim djelom, a što se blagoslova duhovnika tiče, niti je dfinisano ko može da bude duhovnik jednom episkopu, niti da je patrijarh niti neki drugi monah u toj ulozi, niti jedan patrijarh ekumenista, to podvlačim, koji ide po jevrejskim sinagogama i blati svoj lični ugled može da bude duhovnik jednom episkopu koji ekumenizam naziva svejeresju i to svedoči životom na sopstvenoj koži udaljenom od te pogibli duha. Da se lijepo razumijemo, dakle, tačno je da se u Crkvi ništa ne radi bez blagoslova, preciznije blagoslova duhovnika, ali je rečeno od Svetih Otaca, a vi to očigledno niste naveli da duhovnik koji je ekumenista, da se bježi od njega na kraj planete drugi, i to ko se moli sa otpadnicima i bezbožnicima da se raščini ili svrgne. To daje zaključak – patrijarh da se raščini zbog čina koji mu više umanjuje blagodat ili ga potpuno napušta. Kako takav nekog da blagoslovi? I još da dodam, vladika Artemije niti ima kontakata sa ostalim jereticima koji su napustili okrilje svojih zadužbina, niti mu to treba, jer on nije kult ličnosti, svojeglavost je samo naizgled razlog za ovakav potez koji se na prvu loptu čini nepromišljen, vladika jednostavno nije mogao više da ne služi pred Bogom u okrilju SPC, što autor ili namjerno ili slučajno izostavlja dajući svemu samo crtu svog ličnog i pristrasnog sadržaja. Pogledaj malo i protivargumente koji staju u odbranu onoga koji sve drži pred Hristom kako je zapovijeđeno. Pogledaj na kojim si mjestima pogrješio kad si izračunavao frljajući se ograničenim rasponom informacija koje si obradio, dotični Š.V. Vjerujem da nećeš naići na neodgovarajuće podatke, samo ako molitvom i postom, tim opitom, tražiš od Boga da ti pošalje razum da rasuđivanjem zaključiš kroz pročešljavanje svih mogućih podataka o slučaju Artemije plus još nekih dodatnih nadjeretičkim ekumenističkim stvarnostima. Komotno tvrdim, Bog će objaviti Istinu.

  • @ Jurodivi

    Vrlo cenite do sebe i svog mišljenja čim se jurodivim nazivate, što je bila odlika lucidnih svetitelja Bogom nadahnutim. A osim te gordosti, Bože me oprosti što to kod vas primećujem, očigledno je i da ne poznajete baš najbolje crkveni život. Da ga znate, znali bi da je Patrijarh prvi medju jednakima a Sveti Sinod i iznad njega. A vladika Artemije je raščinjen od Svetog Sinoda.

    Ako tu najednostavniju stvar ne razumete kako možete mnogo suptilnije stvari iz teksta. Posebno važnost poslušanja za pravoslavnog monaha. Zna se ko je u Bibliji bio neposlušan.

    Da li ste vi poslušni kada vam vaš sveštenik kaže da ne idete na liturgiju monaha Artemija koji nema blagoslov to da radi ili ipak vi „znate“ bolje?

  • Crkva koja odstupa od kanona, takodje gubi blagodat. Ako vi menjate poredak liturgije svojevoljno, vi lisavate tu crkvu blagodati. Pa neka ste i dalje u sastavu zvanicne crkve. E, sad ja se secam da je 2011, bas u toj“raskolnickoj“ crkvi ispred ikone Presvete Bogorodice procvetala vec sasvim sasusena grancica ljiljana, sto je poznati slucaj projave blagodati u pravoslavlju. Tako da ne bih ja tako brzo izvodio zakljucke o tome ko je tu kriv ko je prav. Artemije je duhovno cedo sv.Ave Justina Popovica , koji se ceo svoj zivot borio protiv Ekumenizma. Da li je mozda i sv.Ava Justin raskolnik?

  • slucajno naletih na ovaj tekst od S.V.-a koga sam rado citao sve do sada. zaprepastio sam se! stvarno nisam ocekivao ovako ostrasceno i posve nepravoslavno pisanije… tekst je pun kontraindiktornosti i krajnji cilj svega napisanog mi nije jasan. po svemu sudeci on je odabrao stranu. dok nam ovde soli pamet i svima trazi trun u oku…balvan u svom niti vidi niti oseca. ovo je totalni promasaj i sve suprotno od onoga sta je do sada pisao i na sta se pozivao…Bog,moral,istina…sve si upropastio ovim tekstom covece. ili si se samo pravio kao i Tvoj Patrijarh i ekipa oko njega i otkrio ko si i sta si….

  • POŠTOVANI JEDAN JEDINI ISTINITI I ISKRENI SVETAC JE ISUS KRIST SVI DRUGI OSIM ANĐELA SMRTNI LJUDI OD KRVI I MESA SU BAR JEDNOM POGREŠILI,ISUS JASNO KAŽE:NEKA BACI KAMEN ONAJ KOJI NEMA GREHA,NE SUDITE I NEĆETE BITI OSUĐENI,KAKVOM MEROM MERITE ONAKVOM ĆE VAM SE MERITI.Kristovo JEVANĐELJE NE MOŽE NIKO PONIŠTITI ČAK IAKO JE VELIKI BROJ SVETITELJA ONI MOGU SAMO DA SE MOLE ZA NAS I NIŠTA DRUGO SAM BOG ODLUČUJE O SVEMU.DRAGI S.V. KOLIKO JA ZNAM SPC NIJE PROGLASIO SVECEM CARA DUŠANA,NEMA GA NI U KALENDARU,I MNOGI SE OKO KRALJA MILUTUINA RASPRAVLJAJU DALI JE SVETI ILI NIJE,EVO KOLIKO KATOLIČKA CRKVA IMA SVETIH KOJI NISU ČINILI ČUDESA….NAŠ NAROD GREŠI ŠTO VIŠE VOLI SVECE NEGO ISUSA A TU SU KATOLICI I PROTESTANTI U PREDNOSTI OD NAS,SVETI SAVA I OSTALI SU ŠIRILI JEVANĐELJE A NE SRBSTVO,I TAJ KOMENTAR SVETOG KIPRIJANA JE SUVIŠAN DALI NJEGOVA KRV MOŽE DA OPERE NJEGOVE GREHE ŠTA JE SVE RADIO PRIJE MUČENIČKE SMRTI?SAMO KRV ISUSOVA PERE GREHE SVETA I NIKO DRUGI,DRUGČIJI JE SUD BOŽIJI KAKO KAŽU SVETI OCI,PROČITAJTE POSLANICU APOSTOLA JAKOVA KOJI NAS UČI NEOSUĐIVANJU.ZAVRŠIĆU KRISTOVIM REČIMA:NE SUDITE I NEĆETE BITI OSUĐENI.BOG DA POMILUJE VLADIKU ARTEMIJA I NAS GREŠNE.AMIN.

  • Gale, mislite navijački. Upitajte se ponekad koliko ima pogrešnih i tendencioznih tvrdnji u okruženju u kojem ste prema SPC i odakle one dolaze.

    Prolazniče, kojoj veri vi pripadate, sa pravoslavnim pogledom na svet svakako niste u saglasnosti.

  • S.V. pogledajte Pravoslavni kalendar i vidite da nema cara Dušana,ma sve religije su od đavola a ne od Boga koda je i bitno kojoj religiji ja pripadam kako kaže Apostol Pavle bitna je vera koja je u nama i to je prava vera.Mislim da na ovim sajtovima dobijate pare kao i popovi i da se na vama ispunjava Malahijino proročanstvo:Ko bi u domu mom zapalio oganj besplatno?Ljudi treba sami da shvate stvari kakve jesu a to samo kroz Jevanđelje i Bibliju mogu da razumeju,sve ostalo je dopuna.pozdrav

  • Овај безимени што је написао овај текст боље да остане и даље безимен.Срам те било колико си љубиш екуменизам а блатиш праведника и слугу Божијег владику Артемија.Народ се не да преварити.Све више и више народа иде код владике Артемија .Па владика артемије имав више монава него ви екуменисти.Још мало народ ће мотике у руке па ће екуменисти добити своје..До сада сам читао овај сајт од сад избјегавам у широком луку.

  • Autor teksta, ako ste citali mirnog i neostrascenog srca i mogli primetiti, nikoga nije „blatio„, cak se za vladiku pomolio. Zagledajmo se u sebe i u svoje grehe. Afere u politici i religiji kao i sve sto nam skrece paznju od nas samih i nasih greha, pogubne su za dusu. Sledimo Hrista i Njegov primer. On, Bog, iako je osudjivao odstupnistvo od duse Bozjeg zakona, ispostovao je svaku odluku koju su slepi prvosvestenici doneli protiv Njega i bio poslusan. Upravo je time pokazao, kako je i Sam objasnio, sustinu Svoje misije na zemlji, sto bi ujedno trebalo da bude i misija svakog hriscanina, a to je krajnja poslusnost volji Bozijoj koja se projavljuje upravo kroz nepravde koje treba istrpeti. Dakle, sam Gospod se podvrgao volji slepih, pa nece jedan prolazni smrtnik. Iskusenja poslusnosti niko nije oslobodjen, na ovaj ili na onaj nacin, cak nam moze i delovati ispravna nasa borba, ali svaka odluka zasnovana na licnim idejama, znaci da je covek podlegao iskusenju. Takodje se pridruzujem molitvama da se prelesceni vladika vrati pod okrilje Crkve i zajedno sa sobom spase toliko dusa koje je sa sobom poveo u sunovrat. Monah koji je ostao u manastiru tvrdi da je Artemije pod pretnjom policije da otvori vrata cak izgovorio ovakvu recenicu „Neka me zamole pa mozda i otvorim„. Mislim da ovo govori sasvim dovoljno o stanju te duse, sto samo po sebi nije za osudu koliko razmere koje je to stanje poprimilo i prosirilo se kao epidemija. I sve i da je Artemije „pravednik Boziji„, unosenje smutnji u duse vernika i cak otvoren antagonizam medju stranama koje polako prelazi u rat je, blago receno, nedopustivo. I nikako u duhu Hristovog ucenja. Clanak je na divan nacin objasnio sustinu problematike. Svaka cast.

  • MILORAD BOG JE SUDIJA ZIVMA I MRTVIMA NA POCETKU ODMA DA MOJA BRACA I SESTRE I NAROD BOZIJI ZNAJ DA PREOSVECENI VLADIKA ARTEMIJE JE NA PRAVOM PUTU BOZIJEM SV MI NA IME BOGA POZIVAMOSE I SVETO JEVANDELJE I NA SVETE OCE VI OSUDUJETE ONGA KOJI PRAVDU BOZIJU TVORI TAKO PRIPOVEDATE DA VAM MED TOCI IZ USTA JER STE SLATKO RECIVI DA BISTE NAROD BOZIJI ODGURNULI SA PUTA BOZIJEGA TO NIJE CRKVA ARTEMIJEVA VLADIKA JE NASTAVIO ONO STO STE VI ZAPOSTAVILI VLADIKA NIJE OSNOVO DRUGU CRKVU ON JE U PRAVOSLAVNOJ APOSTOLSKOJ CRKVI ZASTO NARODE STE TO DOPUSTILI IZNEMARILI STE ZA ISTINU A ISTINU PRIPOVEDATE KAKO MOZETE DA IDETE ZA ONOGA KO VODI U PROPAST TI BRATE KOJI KRIJES TVOJE IME A BOG NAM KAZE OPASI MAC O BEDRA PA DA SE BORIMO PROTIV NEISTINE A VI USTASTE NA COVEKA BOZIJGA ZALOSNO JE TO POMINJS SV OCA JUSTINA ON JE REKAO EKUMENIZAM JE SVE JERES ON JER JE IMAO DUHA BOZIJEGA GDE SU NJEGOVA BOGOSLOVSKA DELA CIJA TEOLOGIJA SE U BOGOSLOVIJI PREDAJE IRINEJ BULOVIC LUBI RUKU PAPI SVI VI KOJ MISLITE DA SMO MI U OBMANI SA VLADIKOM ARTEMIJEM I TI BRATE UDI U STRANICU ISTINA JE SAMO JEDNA VIDICES SVE VI PRIPOVEDATE LJUBAV A VASEG BRATA GONITE A HOCETE SA KATOLICIMA I PROTESTANTIMA ONI MOGU DA SE VECAJU MUSKO I MUSKO ZENSKO I ZENSKO VI ZOVETE BRACA I BLIZNI BOG VOLI TAJ SUD DA PREDAMO NJEMU JA SAM NEDOSTOJAN DA NEKOGA KORIM ILI DA SE PRAVM U BEU SVESTENICI KRSTAN PETAR SLAVISA SLADAN DRAGO I MNOGI DRUGI SUZILI SU LITURGIJU REVNOSNO IPO VOLJI BOGA ZIVOGA PA SU POCELI NOVOTARIJU KAD JE VLADIKA KONTANTIN SUSPENDOVAN ADMINISTRATOR VLADUIKA BULOVIC PA SU BRACA I SESTRE KOJI HOCE DA PIJU ZIVU BISTRU VODU SA IZVORA NASLI SMO U RUSKOJ CRKVI PA I TAMO ZAVLADO EKUMENIZAM PA STA HOCETE DA IMAMO LAZNU LJUBAV NEDA BOG VIDITE PRATITE VI SVESTENICI STA SE DESAVA SA POGLAVARIMA NASE CRKVE VLADIKA SABACKI LAVRENTIJE ORGANIZOVO KONFERNCIJU ZENA EKUMENSKOG FORUMA 110 UCENICA
    IZ DVADESETAK ZEMALJA SVETA U MANASTIR SOKO GRAD ORGANIZATORKA MARIJANA AJZENKOL ZENE KOJE SU AKTIVNE U SVOJIM CRKVAMA SVESTENICE IZ PROTESTANSKIH CRKAVA CASNE SESTRE ALI I NAUCNICE PROFESORKE RAZLICITIM HRISCANSKIM DENOMINACIJAMA PRAVOSLAVNOJ KATOLICKOJ GRK-KATOLICKIJ EKUMENSKI FORUM HRISCANSKE EVROPE POSTOJI 37 GODINA A VI NARODE SUDITE PRAVO SVAKI NEKA SE BORI ZA PRAVU ISTINU AT BRATE SPOMINES SV NIKOLAJA A VIDIS STA SE RADI PROTIV BOGA INIKOLAJA NIJE TAKI TI GOVORIS JEVANDELSKU REC I TREBA ALI ISTINSKI TREBA DA USTANEMO PROTIV NEISTINE KAD SE HRISTOS MOLI OCU NEBESKOM NE MOLIMTE ZA SVE NEGO SAMO ZA ONE KOJE SI MI DAO ATI BRATE KAZES DA SU SVI DECA BOZIJA DAJ BOZE DA SE SVI ISTINSKI POKAJEMO DA NAS MILOSCU BOG SVE POMILUJE AMIN

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280