Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Šta je Astrologija i zabluda astrologa – Čovek je viši od zvezda

 

Šta je Astrologija i kakve su zablude astrologa. Čovek je viši od zvezda

Knjiga Čovek je viši od zvezda i ispovest bivšeg astrologa šta je astrologija i čemu vodi.

 

Šta je Astrologija i zabluda astrologa - Čovek je viši od zvezdaSvaki dan u dnevnim novinama i na TV-u možete pročitati dnevni horoskop i čitati savet astrologa. Mnogo je oglasa na svakom mestu i emisija o horoskopu, izradi natalne karte, tumačenju sudbine od strane astrologa. Biblija je decidirana oko vračanja, čitanja zvezda i proricanja, to je ozbiljan greh. Ozbiljan greh je stoga što kroz astrologe kao medijume progovara ne Božanska istina nego demoni i satanske snage, koje tako zavode ljudske duše.

Da je to tako očigledno je iz proročanstava astrologa koja nikada nisu stalno tačna a ni pouzdana. Ali ljudi se hvataju za slamku i pamte male istine astrologa a zaboravljaju velike laži koje im je astrolog izgovorio i prorekao. Astrologija je kvazi nauka demona sa samo jednim ciljem, da ovlada vašom dušom.

Dajemo prikaz jedne žene astrologa kojoj je astrologija bila i posao i život. Srećom, preumnila je duhom i sada može objektivno da nam pruži prikaz šta je astrologija i kuda to vodi.

.

Čovek je viši od zvezda – Ispovest bivšeg astrologa

Blagosloven dan u koji se izbavih od zablude lažljive nauke demonske, što se zove astrologija – kraljica okultnih nauka!

Slava i hvala milosti Gospodnjoj što mi otvori duhovni vid te progledah i spoznah opasne zamke đavolske, koje postavi nečastivi lakovernim i duhovno neprosvećenim ljudima, preko poznavanja tajni zvezdane magije astrološke!

I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dušu svoju i duše onih koji verovahu mome „gatanju po zvezdama“.

Duhovno ozdravljenje

Prošle su godine otkako sam prestala da se profesionalno bavim poslom „astrologa“, vreme koje mi je bilo potrebno da duhovno ozdravim, da se oporavim od pogubnih posledica po dušu i telo usled lakomislenog uplitanja u zabranjena znanja i tajne nepotrebne čoveku, osim na sopstvenu propast. Mnogi koji krenu ovom stazom boluju od nejasnog uverenja da čine bogougodno delo, da pomažu ljudima i služe Bogu, ne sluteći da je „bog“ kome služe – satana. Na početku svoga rada i sama sam živela u uverenju da činim dobro, i ništa me nije moglo uveriti da to nije istina, osim života koji je potom usledio.

Ove redove pišem iz dva razloga: prvi je – potreba da svojom ispovešću pomognem zavedenim dušama koje rade posao astrologa, i onima koji traže njihove usluge, jer obe strane čine veliki greh. A ljude koji znaju kom gospodaru služe, i to čine svesno, žalim kao duhovno mrtve, iako telesno žive. Mada, za sve, pa i za njih nade uvek ima, jer, nikad nije kasno pokajati se i – preobraziti!

Drugi razlog je – iskupljenje! Kako sam i sama bila nesvesni demonski sluga i učitelj mnogima koji su za mnom u neznanju pošli putem propasti, osećam odgovornost da im ukažem da su duhovne staze i učenja koja nam se nude u mnogobrojnim oblicima sa Istoka i Zapada, sva lažna, osim Isusa Hrista, čiji put i mi treba da sledimo.

Greh slavoljublja

Ima mnogo grehova zbog kojih se čovek nalazi u vlasti satanskoj, a suštinski greh kome sam robovala i koji mi je bio zao gospodar mnogo godina jeste – slavoljublje! Verovala sam da mi je namenjena posebna sudbina, uzvišen zadatak koji imaju samo izuzetni ljudi. Na pozornici života, mislila sam, meni je namenjena glavna uloga… Povlašćen položaj u porodici i poneki talenat kojim me je Bog obdario samo su me učvrstili u tom uverenju. Tako se gordom umu „prirodno“ prilepilo sujetno znanje i astrologija koja te lako i brzo uzdiže na pijedestal „mudrosti“, jer, tobože, znaš sve tajne neba i zemlje, svima deliš savete, imaš ljudske sudbine u „malom prstu“, prorok si, a proroci svuda uživaju veliku čast.

Sada, dok pišem o ovome, tuga me obuzima zbog besmisla i praznoverja koje se preko astro verovanja predstavljalo kao nekakvo veliko znanje…

Iako sam rođena u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici, krštena odmah po rođenju, vaspitavana strogo, bila primer dobrog đaka i studenta, osobe koja svesno ispunjava svoje obaveze, do skora sam prezirala i odbacivala ono jedino vredno i zdravo utemeljeno u mojoj ličnosti, kao zastarelo, u neskladu s Novim Dobom, kao smetnju evoluciji čovekovoj. Porodica je vremenom zaboravila na Boga i Crkvu Božiju, a običaje je držala reda radi. Udajom sam ušla u ateiziranu sredinu koja za Boga uopšte nije znala, i sve hrišćansko i svetosavsko joj je bilo strano, čak mrsko. Njihov bezbožan način života me je boleo, jer su oboleli moralno i duhovno, ali nisam znala od čega je došla bolest i gde je lek protiv takvog stanja. Sve oko mene je bilo u užasnom neskladu, nerazumevanju i neljubavi…

Jedan greh vuče drugi. Jedan pad vuče novi, još dublji. Fanatična potreba za sticanjem znanja vodila me je sa proučavanja jedne oblasti za drugom, jednu filozofiju života sam zamenjivala drugom, dok se nisam srela sa okultizmom koji je izgledao kao kruna svega naučenog što čovek može da primeni u praksi. Daje odgovor na sva suštinska pitanja smisla i cilja života. Otkrovenje Tajne…

Pošto nisam bila evandjelski obrazovana, nije za mene postojalo ništa s čim bih uporedila novostečeno znanje. Zadovoljilo me je objašnjenje „učitelja“ da se samo „naprednim duhovima“ otkriva ono što je inače skriveno, nedostupno. Iako nisam znala da je to od Boga zabranjeno i za ljude, od početka sam osećala da tu nešto ne valja. Svi su radili tajno, pod pseudonimom, a ja sam odmah želela u javnost, jer, ako je dobro kao što izgleda, ona treba svima da posluži, razmišljala sam.

Kad sam otvorila vrata svoga srca astrologiji i hiromantiji (gledanje u dlan), i vrata svoga doma učiteljima drevnih okultnih učenja Istoka, počeo je moj pad… Teren mu je pripravljen mnogo ranije, a sada je zapečaćen – duhovnim opravdanjem bezbožnog načina života.

Moj pad okolina je doživljavala kao napredak, uspeh, i ja sam svesrdno podržavala tu iluziju.

Popularnost je došla preko noći. Još se nisam temeljno učvrstila u svom novom znanju i zvanju, već me je poznavao ceo grad, telefoni su zvonili danonoćno, novine, radio i televizija su mi širom otvorili svoja vrata… Poštovanje i priznanje od strane ljudi došlo je munjevito i bez provere toga šta ja to stvarno radim i kako radim. Nastojala sam da trudom i radom opravdam svoj uspeh, ali to je u celoj priči bilo sporedno.

Kao da je bilo dovoljno što sam dala svoj pristanak svetu okultizma, da bi se svet meni poklonio…

U početku, slava mi je godila, jer mi je omogućavala da rešim mnoga materijalna i profesionalna pitanja sa lakoćom. Uostalom, to sam i želela: postala sam poznato ime, neko čije se mišljenje uvažavalo, novinari su me intervjuisali, pitali za stav o ovom i onom važnom pitanju, događaju, ličnosti, i to sve zato što znam tajne nedokučive astrologije… Većina ljudi sa kojima sam dolazila u dodir verovali su bezrezervno astrologiji; za cenu nisu pitali iako nije bila mala; rado su plaćali naručene horoskope za celu porodicu; tražili mesečne, kvartalne, godišnje; usklađivali svoje poslovne i privatne obaveze sa kretanjem zvezda. Bila sam savetnik savetnicima: advokati, profesori, političari, sudije, umetnici, lekari, biznismeni – uglavnom su bili moji klijenti. Znala sam koliko ne znam i čudila se kako mi traže savet u ozbiljnim profesionalnim i društvenim pitanjima. Rečeno snimaju na trake, kasnije preslušavaju, najčešće postupe po uputstvu.

Ubrzo sam izbila u sam vrh stručnjaka za ovu oblast. Nisam ni slutila da se nalazim na vrhu ledenog brega čije je podnožje u paklu. Ljudi su mi istinski verovali, i to me je obavezivalo na veliku odgovornost. Imponovala im je moja obrazovanost jer se ovim poslom uglavnom bave neuki, i to je bila nekakva garancija stručnosti. Dugo sam posvećivala pažnju svakoj osobi koja mi dođe, stalno spremna na dodatne savete, kontakte, eventualno druženje. Mnogi klijenti su mi postali prijatelji.

Moja tumačenja horoskopa su bila zanimljiva, potkrepljena mnogobrojnim primerima iz svetske kulture, filozofije, književnosti. U velikom procentu tačna proricanja budućnosti, analize ličnosti adekvatne, često i osoba koje nisu prisutne, da je to bilo zapanjujuće. Bila sam toliko sigurna da će se rečeno ostvariti tako da sam bez straha snimala sve na trake, verujući u svoje znanje, intuiciju i – Božiju pomoć. Živela sam u uverenju da činim bogougodno delo, da pomažem ljudima, te da „bog“ neće dozvoliti da pogrešim jer sam u njegovoj službi.

To što sam izuzetno zarađivala smatrala sam prirodnim jer sam puno i davala. Doživljavala sam kao Božiju milost, jer se moj rad poklopio sa vremenom strašne inflacije od 1989. do 1993. Bog je dao meni da ja dam drugima… Istina, ponekad sam se pitala da li je u redu da neko plati 50 ili 100 maraka za horoskop dok drugi nemaju da jedu. Savest sam umirivala tako što sam primala sve koji žele da dođu kod mene a ne mogu da plate, bez razlike. I materijalno sam pomagala neke koji su bili u teškoj situaciji, uglavnom rođake i prijatelje. Ipak, pre svega, udovoljavala sam soptvenim prohtevima i željama, i konačno mislila da sam veoma sposobna, veoma uspešna, vrlo pametna, da he uvek tako biti, i da to i zaslužujem. Ako mogu isto što i ja, neka sednu i nauče astrologiju. Videće da to nije nimalo lako.

Savet dobrog starca

Vreme mi je polako otkrivalo laž mog novog položaja, jer sam i sama pored spoljašnjeg sjaja u dubini duše bila veoma nesrećna. Toliko da sam želela da umrem, jer sve to što radim, ceo život, nema nikakvog smisla. I slava, i novac, i znanje ništa ne vrede! Moje unutrašnje biće nesvesno zna da nije na pravom putu i zato u svemu vidi besmisao, a koji je pravi put ne zna!

Razumela sam ljude koji su mi dolazili, osećali se promašeno i prazno bez obzira što žive u pristojnim porodicama, što su se ostvarili u poslu, ili imaju neko veliko bogatstvo. Znala sam šta im nedostaje, jer to isto i meni je nedostajalo. Zato jure od gatara do vidovnjaka, od iscelitelja do ekstrasensa, spremni mnogo da plate samo da bi našli lek za svoju jadnu dušu, zarobljenu grehom i lažju. Istinski sam ih volela i oni su to osećali. Iz toga razloga su želeli pre kod mene nego kod drugih, jer su videli da mi nije cilj samo novac. Jadni ljudi! Pričam priču koja im godi i „češka uši“, prodajem pamet, pažnju, vreme koje im posvećujem, ali, vidim – rešenje za njihove probleme nije kod mene.

Kad mi se prvi put rodila ozbiljna sumnja u sve što radim, taj točak se nije više mogao zaustaviti. Osećala sam da Božija istina daje konačne odgovore, a slabosti i šupljine okultizma predstavljaju još jednu obmanu u nizu svih lažnih vrednosti ovoga sveta.

Otišla sam jednom prilikom na selo i komšija, pobožan starac, koji je čuo šta radim, reče mi: „Dete, okani se đavoljeg posla, uzeće ti dušu!

Osećala sam se superiorno, sveznajuće pred smirenim starcem od 86 godina, pa se upustih u široku diskusiju da mu objasnim svu mudrost drevnog znanja koje pomaže ljudima da otkriju najskrivenije tajne o sebi, a mi živimo pored toga neuki, kao i naši sveštenici koji nam ne daju da se duhovno uzdignemo kako bi držali monopol nad narodom. Okultisti, tj. alternativci kako se to popularno zove, su im konkurencija i zato ih ne vole. Jer oni posao isceljivanja rade bolje, iskrenije… Pomažu ljudima da spremni uđu u 21. vek, razvijajući višu svest, umne potencijale, telepatiju, vidovitost, sposobnost samoisceljenja.

Bogobojažljivi starac mi odgovori: „Mi dete, ovde u selu ne znamo za to, a opet lepo živimo. Mož’ biti da je tako k’o što govoriš… Ali, mi znamo za Boga istinitoga, Hrista Spasitelja i veru pravoslavnu… Nego, valjda su tebe ovi nekrsti na vakultetu tome naučili?“

Aa, ne znaju ni oni za to! I oni pripadaju Starom dobu, Eri Riba koja prolazi. To je mudrost još veća od njihove… I tako, sve vere, sva znanja dostupna ljudima, sva božanstva, treba da služe čoveku na korist. Ako nije prevara, zloupotreba, i na silu, već od njihove dobre volje – sve je u redu.

Blaga upozorenja dobrog starca potkrepljena primerima onih koji su teško stradali ako su se bavili bilo čime što je van učenja Crkve, nisam uzela ozbiljno. Kad je rekao da će se moliti za mene, odmahnula sam rukom govoreći mu da se mane tih praznoverica jer to ne pomaže…

Kanal demonske sile

Radila sam preterano, ponekad i po 16 sati dnevno da bih ispunila sve obaveze. Radila sam sa mnogo entuzijazma i odricanja odrađujući svoj „karmički dug“ i služeći „bogu“i ljudima. Pisala mnogobrojne članke po novinama, učestvovala u radio i TV – emisijama, vodila Školu astrologije, sa ciljem da što više ljudi uz moju pomoć sebi pomogne, stekavši da što više ljudi uz moju pomoć sebi pomogne, stekavši pravo znanje i obrazovanje.

Veliki napor je pratio i veliki zamor. Više nisam imala mira spoljašnjeg ni unutrašnjeg. Oko mene je suviše ljudi koji su, izgledalo je, nemilosrdni u svojim zahtevima. Rasipaju mi vreme i energiju. Trudim se da savesno odgovorim na sve pozive, ali ne mogu. Pretrpana sam i umorna od svega.

Na početku, godinu-dve, osećala sam veliki polet i energiju. I sama sam se čudila odakle mi toliko snage. Pripisivala sam je posledicama svog duhovnog rada… Ljudi oko mene su to uviđali, divili se, želeli da i oni nauče kako da postanu bolji nego što im, sada znam, ne treba i što im škodi: „To je moj posao, oni imaju svoj, ali, baš ako hoće…“ Opet se branim velikom cenom. „Neka plate, naučiće…“

Mesecima, godinama kasnije slede povratni odgovori da su, mojom pomoći, uspeli u onim oblastima koje su ranije predstavljale problem. Žene su naučile kako da postanu „veštice“, a muškarci „demoni“. Sad vidim kako je to lako: zaboraviš na Boga i ljudskost, pustiš se i začas se nađeš u carstvu tame…

Osetila sam u sebi neku čudnu moć! Silu koja ima vlast nad ljudima i oni joj se rado potčinjavaju. Postaju zavisni od moje priče, razgovora, prisustva, traže usmerenje, pomoć pri donošenju odluka, spremni su na sve samo da ih ne odbacim. Žele da im budem „učiteljica“, duhovni vođa, što ja odbijam, jer me to, ipak, plaši. Često su me sanjali i po uputstvu iz sna dolazili meni.

Osećala sam veliku odgovornost za sve te ljude koje mi Bog šalje i zato nisam nikad ni u čemu prešla granice dozvoljenog, ili što bi bilo na štetu bilo kome. Jer, znala sam, ta “ moć“ nije moja, već “ božija“, znala sam da ne smem da je zloupotrebim.
Vremenom sam počela da primećujem da nisam „sama“. To prisustvo „sile“ registrovala sam kroz nekakav „trubni“ glas u tumačenju horoskopa. Iskusniji od mene su mi objasnili da sam kanal „više sile“ koja mi pomaže i to smatrali velikim postignućem. Gledanje u prošlost išlo je lako, budućnost takođe. Uglavnom sam davala iznenađujuće tačne podatke u osobama koje ne znam, od opisa karaktera ličnosti do događaja iz života. Kad nisam sigurna koncentrišem se, i sa levog ramena kao da čujem glas, unutrašnjim sluhom, koji i kaže šta treba.

I sama sam u snovima dobijala uputstva šta da radim. Ili, šta će se desiti. Predskazanja su se uglavnom ispunjavala. Bivala sam zaprepašćena osobama, mestima ili situacijama koje sam viđala mesecima ranije u snu, a kasnije na javi. Ponekad dobijala znanje „iz viših sfera“, i kad bih kasnije došla do knjiga i pročitala već naučeno, bio je to vrhunac iznenađenja. Rado sam pričala ljudima šta mi se dešavalo, jer me je zabavljalo da je nešto tako moguće.

I fizički sam se promenila. Uvek sam volela diskretan izgled bez ukrasa i šminke, a sada je bilo suprotno. Ofarbala sam kosu u crvenu boju, oblačila se upadljivije, ponašala se dosta agresivno. Nekim čudnim putevima su mi stizali na poklon prstenje, plaštevi, magijski simboli; dolazili neobični ljudi, kao da nisu sa ovog sveta, čuli su za mene, da me upoznaju, da se udružimo i sarađujemo, i slično.

Jedna drugarica mi reče: „Ličiš na modernu vešticu!“ Ova rečenica me je uplašila jer nisam primećivala da se menjam. Uvek sam morala biti blistava, dominantna, interesantna, pobednička, zavodljiva. Od toga je donekle zavisio i moj status, ugled u poslu. To što sam govorila ljudima kakvi treba da postanu morala sam i sama biti. Veštice sam zamišljala ružnim i starim.

Uostalom, nisam verovala da postoje veštice i đavoli, mislila sam da je to samo metafora. A u „boga“ sam verovala, mada sasvim nejasno. Nisam poznavala Boga Istinitoga i Jedinoga i nisam ispunjavala Njegove zapovesti. Tek kasnije sam otkrila da je najveći uspeh satane da nas ubedi da on ne postoji. Tad smo u njegovoj vlasti bez otpora.

Promenio mi se i karakter. Sve se usklađivalo sa mojom novom ulogom. Prava moja suština stidljivo se povukla pred lažnim sjajem koji je blistao upadljivo. Izgledalo je da rastem, da napredujem u svakom pogledu. Astrološki rad je pratila joga, meditacija, vegetarijanski način ishrane, vredno proučavanje mnogobrojnih okultističkih disciplina i vedantičke filozofije. To je bila moja duhovna praksa i ja sam je ozbiljno primenjivala.

Demonske sluge

Otkriće da većina astrologa ne veruje u Boga za mene je bilo pravo iznenađenje! Bila sam uverena da smo svi mi „božije“ sluge na istom zadatku. Zatim otkrivam, da se služe lažima, da su pohlepni na novac, plaćaju visoke sume da se domognu medija, da se reklamiraju; smatrala sam da kvalitet rada sam sebe reklamira i nikad nisam ni dinara uložila u tu svrhu. Prevarom ljudima otimaju pare, žive nemoralno odajući se kocki, drogi, alkoholu, dok su preljube i blud prirodan način života. Sujetni, zli, duhovno poremećeni ljudi! Koga će oni da izleče kad su sami bolesni? Bože dragi, jesam li i ja kao oni?!

Ljudi kojima sam donekle verovala ovakvu pojavu su objašnjavali niskom evolucijom svesti, te da se služenjem u sferi duhovnog rada najbrže čiste i da je prirodno što je mnogo takvih. Samo retki, izuzetno napredni, u koje spadam i ja, nalaze se u višim sferama, jer su uveliko sebe pročistili od strasti. Sada, dok ovo pišem, stidim se pred sobom, kakva sam bila i kakvim sam besmislicama verovala kao da su nekakve uzvišene istine. I još tome proučavala druge ljude!

Kakva demonska gordost! Smrtonosna hrana sujetnom egu koji se nasitio i presitio laži, pa je kao mehur od sapunice pukao kad više nije imao kud.
Posle jedne TV-emisije u kojoj sam bila gost sa još nekoliko đavolovih sledbenika, zgrozila sam se nad lažima i prevarama koje se, uz saradnju urednika i televizijskih trikova, serviraju jadnom narodu kao poslednje istine samo da bi se zaradilo što više novca. Nas predstavljaju kao nekakve svece, iako se na licu svakog čita ko je i šta je. Postajalo mi je jasno: „Ovo što radimo je veliko zlo! I ja dobrovoljno učestvujem u svemu, prednjačim u tom veštičijem skupu„.

Tada sam odlučila da se više ne pojavljujem u javnosti. Da ne učestvujem u toj masovnoj prevari i pljački, masovnoj hipnozi duhovno ojađenih i slepih i gluvih, koji plaćaju po sto maraka za tri minuta straha, jer ih najčešće tobožnji vidovnjaci šokiraju strahovitom budućnošću ili nekom užasnom crnom magijom da bi opravdali svoju cenu i rad. Povučena, u samoći, mogu ispravno da radim sa ljudima i da im istinski pomognem, mislila sam.

Na svim skupovima i seminarima počela sam da uočavam da sam upala u društvo prljavih, pokvarenih nečasnih neznalica i varalica, veštica i demona. Često sam primećivala da fizički liče na svoje uzore. I bukvalno ih videla u tom strašnom obličju kakvim nam se na slikama prikazuju adski svetovi.

Sve religije, sve hramove, gurue i učitelje priznaju, samo ne Isusa Hrista, Crkvu Božiju, Presvetu Bogorodicu i sveštenike Hristove! Sva literatura sveta je poželjna za čitanje osim sveštenih knjiga Svete Pravoslavne Crkve Hristove! Ja sam poštovala svoju duhovnu tradiciju u istoj meri koliko i druga učenja, jer mi se činilo da je tako ispravno. U srcu sam osećala veliku razliku kad se molim Gospodu Isusu Hristu ili ponavljam mantru Krišni i Šivi. Od prvog mi je dolazila radost i mir, od drugog hladnoća i ravnodušnost.

Gospode,spasi me

Gospode, gde sam to i šta radim?! Otkud ja u ovom vilenjačkom kolu?! Kao da se nalazim u strašnom košmarnom snu.

Kako da probudim? I gde je izlaz iz ovog lavirinta? Sveznajući Bože, samo ti znaš i samo mi ti možeš pomoći!

Od tad sam radila povučeno, prestala da naplaćujem, i gledala kako da prekinem sa svim tim. Lečila sam se nevešto od slavoljubivosti, uviđajući da mi je slava mnogo zla donela. Žuđena popularnost postala je pretežak teret za moja pleća… Počela sam da ubiram gorke plodove koje sam zasejala… Dotadašnji rad me je obavezivao i nisam mogla tako lako da se povučem, iako sam to želela najviše na svetu.

Više nigde nisam mogla da se pojavim kao običan čovek već uvek samo kao opšte poznati i priznati astrolog koga saleću mnogobrojnim pitanjima i traženjem saveta: „Ide mi Mars 8. kućom? Šta da radim? Da li će doneti bolest porodici? Saturn mi je u 7. kući. Da se odmah razvedem ili da sačekam da on povuče prvi potez? Pomagaj, skratila mi se linija života! Umreću!“

Odjednom sam uvidela sav besmisao njihove i moje priče. Od mene traže nemoguće, gotova rešenja, skidaju odgovornost sa sebe prebacivši je na slepi fatum, ili drugog, a planetama i zvezdama pripisuju ono što su sami dužni da urade…

Kažem, molite se Bogu, On će vam pomoći, idite u crkvu, razgovarajte sa sveštenicima… Sada sam imala jasnu svest da je ovo njihov posao a ne moj. Vidim, više veruju meni, ili svakom priučenom gataru i vračaru nego Bogu Svemogućem… Užas! Šta napravih! Bože, oprosti mi! Spasi me i pomiluj, grešnu… Osetila sam da sam zaista grešna, da sam kriva, osetila sam istinski strah pred Božijom kaznom.

Moj duševni nemir postajao je sve neizdrživiji. Teret odgovornosti je postao nepodnošljiv jer sam shvatila da sam grešila. Oni netačni odgovori koji su se smatrali normalnim u svakom poslu počeli su da mi opterećuju savest. Ja lažem! I za laž uzimam novac. Nije me utešio veliki procenat tačnih odgovora, ili pohvale ljudi da sam im pomogla, da im se posle susreta sa mnom život preokrenuo. Kakva je to istina ako nije stopostotna istina? Ako je pola laž, onda je laž! Onda nije od Boga!

Svog „duhovnog vodiča“ koji mi je bio pomagač, koga sam smatrala anđelom, dobrim duhom, više nisam mogla da “ otpustim“. Jasno sam osećala njegovo prisustvo kako me goni da činim i govorim suprotno od onog što želim. Ponekad sam čula „unutrašnje glasove“. Um mi je bio strašno rastrzan. Imala sam jaku potrebu za samoćom. Da pobegnem, da se odmorim, da zaboravim na planete i zvezde i sve te neverovatne ljudske sudbine. Da prestanem da se izražavam tim hibridnim okultističkim jezikom neistine.

Videla sam da moć koju ti satana daje ne može da se koristi bez manipulacije ljudima, i samo u egoistične svrhe. I kad pokušam da činim suprotno to nekako ne ide jedno sa drugim. Ljudi traže da njima manipulišeš, nude se jer su izgubljeni, duhovno dezorijentisani, a ta praznina se mora nekim sadržajem popuniti.

Moj telefon je bio javan. Zvonio je danonoćno. Sačekivali su me ispred zgrade, molili preko prijatelja da ih primim, nudili dvostruke i trostruke cene samo da dođu kod mene. Nigde se nisam mogla skloniti. Osećala sam se kao u klopci. Sebe sam doživljavala kao roba astrologije. Iako sam htela da je zaboravim i odbacim, uvidela sam da to neće ići lako, jer mi ljudi i porodica to ne daju. Smatraju me ludom što u vreme najžešće krize odbacujem siguran izvor prihoda.

Lažni prorok

Primetila sam jednu neverovatnu stvar. Novac, kojeg je bilo mnogo, kao da je proklet. Ništa dobro s njim nije moglo da se uradi. Gubio se, topio, ulagao u promašene poslove, jednom rečju – donosio zlo. A danas, kad ga nemam, sa malo postignem mnogo više. Počeo mi se gaditi. Zarađujem ga gatanjem! Veštica! Neka što pre ode od mene. Bolje mi je da gladujem, ili da prosim, nego da ga na ovakav način zarađujem! Ovo je nepošten način, svejedno što ljudi to opravdavaju „prodavanjem znanja i veštine“.

Lažna nauka! Lažni učitelji! Lažni proroci! Satanine sluge! I ja jedan od njih! Ova spoznaja me je porazila. U to vreme sam se osećala ništavno i bedno, bez samopoštovanja ili bilo kakvog samoopravdanja. Nije bilo potrebno da me iko osudi jer sam samu sebe najviše osuđivala.

Okultno znanje astrološke nauke pokaza se plitkim, praznim, dosadnim. Šablon koji se večno ponavlja, bez dubine, bez rasta u saznavanju, bez mogućnosti da čovek dobije stvarne odgovore na svoja pitanja. Za kreativno biće nekreativna astrologija se pokazala zaglupljujuća, a jezik kojim se služi – ograničavajući. Otvori ti oči za jedan ugao razumevanja čoveka, ali zato zatvori drugih deset.

Svaki iskren astrolog posle nekog vremena mora priznati da vara: sebe i druge! Samo je pitanje koliko će dugo istrajavati na obmani i samoobmani. Koliko dugo će dobrovoljno ostati u satanskoj vlasti. Kad kaže ne satani, istinski se sve oko njega počne menjati. Ljudi, život, pa i sama „sudbina“ koja ga dotad prati kao neka zla kob.

Ja sam sve to sebi priznala i bila spremna i drugima da priznam. Ali – to nije išlo nimalo lako. Niko nije hteo da čuje, a kamoli da prihvati moje objašnjenje svega što se dešavalo sa mnom i što se i sa njima dešava. Iz porodice su čak stizale pretnje isterivanjem iz kuće ako prestanem da radim.

U to vreme je, milošću Božijom, Sveto Pismo ponovo došlo u moje ruke. Ranije sam ga čitala, u kući imala tri Biblije, ali u vreme bavljenja astrologijom kao da sam zaboravila da uopšte postoji. Na Crkvu isto tako. Sad se pitam – kako je to uopšte bilo moguće? To se u hrišćanstvu zove prelest. Zar je moć prelesti tako velika? Zar je tako velika moć iluzija ovoga sveta i opčinjenosti njegovim prolaznim lepotama i vrednostima da sam zaboravila na Boga, Božiji zakon, Božiju ljubav?!

Kao da me je Sunce obasjalo! Kao da sam srela najprisnijeg, najboljeg Prijatelja! Kao da sam doplovila u luku sa olujne pučine!

Shvatih da sam učinila veliki greh i da moram platiti cenu koja se traži. Bila sam spremna na svaku žrtvu, odricanje, pokajanje, čak i na smrt – samo da ponovo zaslužim oproštaj od Boga. Niko, i ništa više na svetu mi nije bilo važno, do toga. Do Boga.

Otvorim Sveto Pismo i pročitam: „Ne obraćajte se gatarama i vračarama, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš. A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu sa njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegova“ (Levit. 19, 31., 20, 6).

Vidim da je „gatanje po zvezdama“ zabranjeno i da se ono ostvaruje silom demonskom i po našaptavanju demona. Jedan svetitelj reče da je bolje i umreti nego se obraćati za pomoć demonskim slugama, te da oni koji traže pomoć od gatara i vračara sebe lišavaju pomoći Božijeg Promisla. Sve što se u mom životu do tada dešavalo, i način na koji se dešavalo, postalo mi je jasno. U svetlosti Reči Božije bio je osvetljen ceo moj život sa svim njegovim zabludama i mrakovima. Razumela sam izvor zla kome sam robovala, i razloge za činjenje zla, ali i načine prevazilaženja.

Dakle, i ja sam „lažni prorok“ koga će Bog isterati izvan zidova Jerusalima! Služim satani! Đavolove sluge su mi prijatelji! Ubijam svoju dušu i duše onih koji mi dolaze po horoskop… Ubijam svoje dete, jer će i ono plaćati moj greh…

Spasenje kroz Crkvu

Crkva! Evo mog Spasenja! Miris tamjana, ikone svetitelja, mir, tišina… Osećala sam prisustvo Božije u Njegovom svetom hramu i osećala istinski život. Povratio mi se mir. Tada ništa na svetu nisam želela do crkvu i službu Božiju. Glas sveštenika na liturgiji i molitve koje je izgovarao i kojima je obujmljivao svet bile su istinski melem za moju napaćenu dušu. Bila sam gladna hrane koju sam tamo dobijala. I želela je što više… Zagledana u blagi Lik Spasitelja roda ljudskog molila sam Ga danonoćno sa suzama i pokajanjem da me oslobodi sveza ćavolskih.

Lukavi đavo, sad, kad sam pripremila odstupnicu, izlazi preda me sa izuzetno primamljivim ponudama za nove poslove koji se samo poželeti mogu. Bez dvoumljenja sve odbijam, jer vidim klopku koja mi se sprema i iz koje se možda nikad neću spasiti.

Konačno sam naučila opreznosti. Povlačim se taktički korak po korak, i ne uzbuđuje me što me svet ne razume. Osuđuje me i kritikuje što činim dobro, hoće da me vrati na put zla.

Koliko je bilo lako ući u društvo demoniziranih, toliko je bilo teško povući se. Ne puštaju te, ulaguju ti se, ili ti prete. Ne mogu preko noći izbrisati iz svesti ljudi naviku koju su stekli prema meni znajući me u određenoj ulozi, pa ni iz sopstvene svesti naviku da razmišljam, reagujem na određeni način. Moja prošlost me drži zarobljenom. Što sam sejala sad žanjem: ko seje laž, žanje muku. Tako je bilo i sa mnom.

Molila sam se Bogu i po ceo dan da razveže okove greha, da bude milostiv meni grešnoj, i pošto je On Svemogući naći će načina da me izbavi, a ja prihvatam svaki način, pa makar to bila i bolest, nesreća, gubitak svega što imam. I upravo to mi se i desilo. Gubitak svega, što sam gradila posredstvom astrologije, bio je Božiji odgovor na moje molitve.

Gordoj osobi, kakva sam bila, nije bilo jednostavno da prizna krah, promašaj, prevaru, neznanje naročito, jer sam u prelest upala i zbog neznanja. Morala sam da se ponizim, da se pokajem, da iz srca iščupam sve što sam do tada ulagala u sebe, jednom rečju – da umrem, da bih se ponovo rodila.

Kao davljenik sa slamku držala sam se Svetog Pisma. To je bila jedina knjiga koju sam čitala, i prvi put mi ni jedna druga nije bila potrebna. Svaka reč me je okrepljivala i jačala u veri da ću pobediti zlo. Oživela sam iznutra, osetila radost, tihu i smirenu i konačno pronašla ono za čim sam oduvek tragala, cilj i smisao života. Pronašla Boga. Više nisam htela, ni smela da grešim.

Usledili su razgovori sa sveštenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska škola, što mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovešću i pokajanjem da promenim dotadašnji način života. Crkva je za mene zaista postala Nojeva barka spasenja i bez nje više nisam mogla. U srcu sam osećala neizmernu zahvalnost njenim slugama uz čiju pomoć sam se otrgla od pakla. Žarko sam želela da se nekako odužim, pa se trudim da svojim primerom, (pričom) mnogim prijateljima dam podstreka da se vrate svojim korenima, pravoslavlju, Crkvi i bogougodnom načinu života.

Čovek je viši od zvezda

Davno pročitana rečenica vladike Nikolaja Velimirovića: „Po hrišćanskom učenju čovek je viši od zvezda„, tek tada mi je postala jasna jer sam svojim životom istinski spoznala šta to zapravo znači.

O, voljeni Hriste Bože kako Te ranije nisam znala?! Koliko bih patnje i muka, poniženja i lutanja izbegla! Ali, opet sam Ti neizmerno zahvalna kad pomislim da je mogao proći ceo život a da Te ne upoznam, živeći nedostojno u grehu i zlu.

Ko nije sa Mnom, protiv Mene je…

Ko sa Mnom ne sabira, rasipa…

Ja sam Put, Istina i Život…

Ja sam blag i čovekoljubiv…

Bože dragi! Kako su ove reči istinite! Kakvi smo mi to hrišćani kad ne poznajemo svoga Učitelja? Niko mi nije pričao o Njemu jer Ga niko ne zna. Plamena ljubav prema Bogu, istini, dobru, zahvatila je celo moje biće. Opijena tom ljubavlju, nisam mogla po svu noć da spavam… pisala sam Mu pesme…
Počela sam svima da pričam o Spasitelju, o spasenju, o Božijoj ljubavi i milosrđu, o cilju života, o sebi kakva sam bila…

Sve sam izgubila! Ime, ugled, materijalna dobra… Nisam žalila nimalo jer sam znala da gubim lažno da bih zadobila ono pravo. I tada, a naročito sada, čini mi se da sam premalo žrtvovala u odnosu na ono šta sam dobila. U mom pokajanju

Bog mi se smilovao, te sam lako podnosila teškoće i samoću. Videvši moje pokajanje potkrepljeno delom, većina iskrenijih prijatelja se okrenula Bogu, što mi je bilo posebno milo jer sam osećala krivicu, zato što sam ih dotad navodila na zlo.

Iz istog razloga pišem ovu ispovest ne bih li pokazala istinu iskrenim dušama koje su zavedene na put laži da bi im se otvorile duhovne oči i uši, da vide i čuju gde je pravi put spasenja, gde je svetlost, i gde je istina, ne bi li se priklonili voljenom Isusu Hristu i sebe spasili večnih muka.

Janja Todorović

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter