Sukob civilizacija – Budućnost sveta i posledice za Zapad
Porast civilizacijske svesti i snage velikih država. Koje su moguće posledice za Zapad u svetu koji se menja
Posledice za Zapad
Ova studija zagovara hipotezu da su razlike između civilizacija stvarne i važne; civilizacijska svest je u porastu; sukobi između civilizacija zameniće ideološke i druge oblike sukoba kao dominantni oblik; međunarodni odnosi, istorijska predstava rezervisana za Zapadnu civilizaciju bivaće sve više odzapađivani te će postati igra u kojoj su nezapadne civilizacije sudionici, a ne samo objekti; uspešne političke i ekonomske međunarodne institucije verovatnije će se razviti unutar civilizacija nego između civilizacija; sukobi između grupa unutar različitih civilizacija će biti učestaliji, duži i nasilniji od sukoba između grupa unutar istih civilizacija; nasilni sukobi između grupa iz različitih civilizacija su najverovatniji i najopasniji izvor eskalacije, koja bi mogla voditi globalnim ratovima; glavna osa svetske politike biće odnos između “Zapada i Ostalih”; elite u nekim rastrganim nezapadnim zemljama će pokušati svoje zemlje učiniti delom Zapada, ali će u većini slučajeva putem naići na velike prepreke; središnje žarište sukoba u neposrednoj budućnosti biće između Zapada i nekoliko islamsko-konfučijanskih zemalja.
Ovo nije zagovaranje poželjnosti sukoba između civilizacija. Ovo je, jednostavno, postavljanje opisnih hipoteza o mogućem izgledu budućnosti. Ako su ove hipoteze verodostojne, potrebno je razmotriti njihovo značenje za politiku Zapada. Ove implikacije bi trebalo podeliti u kratkoročne prednosti i dugoročna prilagođavanja. Očito je da je u kratkoročnom interesu Zapada promovisanje veće saradnje i jedinstva u svojoj vlastitoj civilizaciji, posebno između njenih evropskih i severnoameričkih komponenti; priključivanje Zapadu društava istočne Evrope i Latinske Amerike čije su kulture bliske Zapadnoj; promovisanje i održavanje saradničkih odnosa sa Rusijom i Japanom; sprečavanje eskalacija lokalnih unutarcivilizacijskih sukoba u velike unutarcivilizacijske ratove; ograničavanje povećanja vojnih moći konfučijanskih i islamskih država; ublažavanje smanjivanja vojnih sposobnosti Zapada i održanje vojne prevlasti u istočnoj i jugozapadnoj Aziji; iskorišćavanje razlika i sukoba između konfučijanskih i islamskih država; podržavanje grupa u drugim civilizacijama koje simpatiziraju zapadne vrednosti i interese; ojačavanje međunarodnih institucija koje odražavaju i legitimišu interese i vrednosti Zapada i unapređivanje uključivanja nezapadnih država u te institucije.
U dužem razdoblju bile bi primenjene i druge mere. Zapadna civilizacija je i zapadna i moderna. Nezapadne civilizacije su pokušale da postanu moderne, a bez da postanu zapadne. Do danas, to je uspelo samo Japanu. Nezapadne civilizacije će nastaviti da pokušavaju da dosegnu bogatstva, tehnologije, veštine, strojeve i oružja, sve što je deo bivanja modernim. Takođe će pokušati da pomire ovu modernost sa svojim tradicionalnim kulturama i vrednostima. Njihova relativna ekonomska i vojna snaga prema Zapadu će se povećati. Stoga će Zapad sve više morati da se prilagođava ovim modernim nezapadnim civilizacijama, čija se moć približava moći Zapada, ali čije se vrednosti i interesi značajno razlikuju od onih Zapada. Ovo će od Zapada zahtevati da održi svoju ekonomsku i vojnu moć, potrebnu za zaštitu svojih interesa naspram interesa tih civilizacija. To će, međutim, od Zapada zahtevati i razvijanje dubljeg razumevanja temeljnih religijskih i filozofskih pretpostavki drugih civilizacija te načina na koje ljudi u tim civilizacijama vide njihove interese. To će zahtevati ulaganje napora u prepoznavanje elementata istovetnosti između Zapada i drugih civilizacija. U doglednoj budućnosti neće biti univerzalne civilizacije, već će postojati svet različitih civilizacija, od kojih će se svaka morati naučiti suživotu sa drugima.
Izvor: Semjuel Hantigton – Sukob Civilizacija