Feljton Josip Broz Tito i kult ličnosti: Mi smo Titovi, Tito je naš – 7

Tito se ne boji amerikanaca. Jugoslavija i Tito. Jedinstvena ličnost epohe.

Priredio: Velibor Mihić

Mi smo Titovi – Tito je naš!

☼ TITO – SUNCE NAD PLANETOM!  Ili: Kako smo VOLELI Tita i stvarali Titov kult ličnosti

LIDER SA SVOJOM BOJOM!…

Ričard Nikson:

Ne boji se Amerikanaca!

“Tito je lider koji ima svoju boju, smisao za humor i sjajno pamćenje; on je izvrstan sudija ljudskih karaktera i on se nas, Amerikanaca, ne boji!”…

“Pod njegovim rukovodstvom, Jugoslavija je postala jedna od najcjenjenijih i najuglednijih zemalja u svetu. Ona je veličine naše Luizijane – a ko u svetu zna za Luizijanu, a za Jugoslaviju znaju, svi! Ona je iskren prijatelj Sjedinjenih Američkih Država”.

TITO JE POLUSTIH OD ČETIRI SLOVA!…

Marko Ristić:

(Formula Specijalne teorije relativiteta koja kazuje identitet mase i energije)

„Hiljadama i hiljadama puta skandiran iz hiljada i hiljada grla, kao iz jednog jedinog, taj usklik, deo jedne parole koja je čitav jedan politički program, to je ponosno, samosvesno osvedočenje nacionalne i revolucionarne savesti jedne milionske narodne zajednice, to je, sigurno u sebe, potvrda jednog tvrđenja, odgovor na jedan odgovor iza kog ne stoji, više, nikakvo pitanje. To je jedan zahtev i jedan zavet u isti mah, obećanje koje se daje i koje se prima, sva pouzdanost, sva radost jedne činjenice jedne pobede, jednog odgovora na najteža pitanja u istoriji naših naroda, na čitav niz, jedan završen i preteći splet nemilosrdnih pitanja koja tim narodima istorija nije prestala da postavlja, da je izgledalo da im je, odgovora, nemogućno naći, ni u misli ni u krvi. To je taj odgovor, taj polustih od četiri sloga, samo, i on sadrži, kao ona sasvim mala i sasvim jednostavna formula Specijalne teorije relativiteta koja kazuje identitet mase i energije, on uključuje i sintetiše tolike odgovore na tolika pitanja da nam je dovoljno jemstvo da se ta pitanja neće više moći javiti, nikad, više, da ta pitanja neće, više, moći, kao do sad, da nas načine plenom iznutra i spolja na nas, ustremljene grdobe i nasilja. U maloj Ajnštajnovoj formuli, ležala je sakrivena četrdeset godina razrešena tajna eksplozije u Hirošimi, ali u njoj, samim tim što nam otkriva da su masa i energija, u suštini, jedno isto, leži, rešena, isto tako, i tajna izgradnje bezbrojnih, svetlih i monumentalnih Hirošima budućnosti, tajna gospodarenja čoveka nad prirodom preko upoznavanja njenih zakona, tajna materijalnih uslova jedne buduće sreće koju nisu umeli i nisu smeli ni najsmeliji sanjari ni da zamisle. Četiri slova, jedan kratak, odsečen, skoro prkosan, svetu na znanje i sebi na radovanje, uvek, iznova, hiljadama i hiljadama puta kao prvi put bačen uzvik, uvek isti i uvek nov, to je formula kojom možemo, kojom hoćemo svaki dan, i svaki dan iznova, kao da se tek tog dana rodila, da potvrdimo, da obelodanimo i svoje rešenje krvave zagonetke naše istorije, i svoju rešenost, i svoju radost da smo to rešenje našli.

Mi tim potvrđujemo, tim odgovorom na jednu dobrovoljnu obavezu vernosti da su iza nas u jednom sasvim drugom smislu, u našem smislu, jugoslovenskom, i u našem proleterskom smislu, internacionalističkom, socijalističkom, besklasnom, mi tim svaki put iznova kličemo da su, zaista, iza nas, i kroz nas, masa i energija pokazale da su samo različiti izrazi za istu stvar, da je to naša istina, da smo to mi.

Na pitanje šta, i ko smo, i kako ćemo opstati, tu (tu gde je ova plodna i kršna, ova šumovita i valovita, i ravna i čudna, ova surova i mila zemlja, jedina koju možemo i hoćemo, na čitavoj ovoj zakovitlanoj planeti SVOJOM zvati), i kako ćemo se odupreti, da ostanemo svoji na svojoj zemlji, uprkos svim olujama koje su kroz vekove brisale ovaj naš prostor, koji je ogromna raskrsnica doba i snaga, stecište navala i prodora, na pitanje kako ćemo se održati i kako napredovati, da nas, više, ne steže beda, da nas, više, ne izažima razdor, da nas, više, ne ispija nepravda, da nas, više, ne troši nesvest, na pitanje šta smo i čiji smo, i čiji možemo i hoćemo da budemo da bismo i u potpunosti postali SVOJI, odgovorili smo, spontanim krikom radosne obaveze, da smo – Titovi!“

„…ONDA JA NISAM KRALJICA!“

Elizabeta II:

– Metalostrugar?!?!… Ako je ovaj čovek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije!

ISTORIJA I CEDULJICE!…

Vladislav Ribnikar:

Na Titovima ceduljicama, pripremana je naša istorija.

„I tad, u maju 1941, na toj terasi u Beogradu, ispred koje su u zagušivoj buci prolazile nemačke kolone, promatrao sam ga kako mirno, bez žurbe i bez nervoze – kao da radi sasvim nevažan posao, kao da se zabavlja – prelistava kurirska pisma i sistematski pali jedno za drugim ona koja su postala nepotrebna i kako na tankim listićima papira širokim potezima pera ispisuje svoje savete i poruke koje će drugi kuriri nositi širom okupirane i raskomadane zemlje. Tim ceduljicama koje sam tad, ne sluteći im, sam, značaj, gledao kako se bele na suncu, pripremana je savremena naša istorija.“

KUMROVEC, LEP I ZNAMENIT!…

Ćamil Sijarić:

Od Kumrovca… do plemena u pustinji

„I ovdje su lijepi ne samo bregovi, brda i polja, nego i mala rasturena zagorska sela – među kojima je Kumrovec i lijep i znamenit – jer se u njemu rodio čovjek za kojega danas zna cio svijet: Azija, Afrika, Amerika; gradovi i sela; rudari i mornari cijelog svijeta – jer je, gotovo, nemoguće, da, čak i plemena u pustinjama, nisu čula za Tita!“

I NOBELOVAC JE HVALIO TITA!…

Ivo Andrić:

Zatočnik mira

„Kao većina mojih sunarodnika i ja u Predsedniku naše Republike vidim izrazitog zatočnika mira i borca protiv rata i nasilja. On je to bio u legendarnoj borbi kad je, sjedinivši narode Jugoslavije, digao i vodio oružan ustanak protiv fašističkih zavojevača i okupatora i tako oslobodio svoju zemlju; to je bio i onda kad je svoju oslobođenu i ponovo ujedinjenu zemlju poveo putem međunarodne miroljubive saradnje a protiv svih vrsta nasilja, mržnje i diskriminacije.

Borba za mir, bila je i ostala u osnovi svih njegovih nastojanja. Oslobođenoj Jugoslaviji, pošlo je, za rukom, da za kratko vreme uspostavi dobre ili normalne odnose na svim svojim granicama pa i sa onima od kojih su je dotle delile razne opreke; ona je našla mogućnosti da postane aktivan član i iskren branilac Ujedinjenih nacija, kao i da odigra važnu ulogu u organizovanju nesvrstanih zemalja. U isto vreme, ona je, opet, pod rukovodstvom predsednika Tita, rešavala jedno za drugim pitanja svoga unutrašnjeg uređenja, nalazeći pravednija i savremenija rešenja za sve svoje narode i narodnosti, a na svima područjima zajedničkog života.

Ukratko, i oružana borba protiv nadmoćnog zavojevača, i stvaralački rad na unutrašnjem uređenju zemlje, i ostvarenje miroljubive saradnje sa svima državama sveta, bez obzira na njihovo unutrašnje uređenje – sve su te aktivnosti nove Jugoslavije imale za cilj mir i slobodu čoveka, a njihov inicijator i rukovodilac, bio je predsednik Josip Broz Tito. Opštepoznata je neumorna aktivnost koju je predsednik Tito razvio u međunarodnom životu posleratnog sveta. Ona je obuhvatila sve kontinente i predsedniku Titu i njegovoj zemlji pribavila znatan ugled jer je, po opštem mišljenju, vođena u duhu mira i čovečnijih odnosa među ljudima i narodima.“

SPOJ REČI I DELA!…

Znam za činjenicu da je Velibor (moj imenjak!… i moj profesor!) Gligorić „sasekao“ prvu objavljenu pripovetku Ive Andrića „Put Alije Đerzeleza“ (nenadmašnu, među najboljim!, prim. aut.) ali da je, kasnije, iz osnova promenio stav i uzdigao je – tu pripovetku – do zvezda!…

U tekstu koji sledi, Velibor Gligorić piše o Titu:

Velibor Gligorić:

Nešto vrlo stameno!…

„Ono što mene najviše impresionira je što Tito već u svojoj pojavi nosi inkarnaciju Revolucije, Partije, njenih ideja, njene istorije i njene etike. Taj utisak izaziva nešto vrlo stameno, vrlo temeljito u njegovoj pojavi – monumentalna ozbiljnost i osećanje sklada unutrašnjih snaga u njemu, iz njega, prosto, zrači velika moć ubeđenja, jasnost pogleda, čvrstina odluke, jedinstven spoj reči i dela.“

HRASTOV IZDANAK!…

Veljko Petrović:

Za Veljka Petrovića, Tito je bio HRASTOV IZDANAK. Te neopreznosti! – umesto: HRAST!!! Umesto HRASTOVA ŠUMA!!! Ovako, nagrađen je, samo, tako što je postavljen za direktora Narodnog muzeja, u Beogradu…

Bio sam, jednom – moja malenkost, studentska brucoška… kao što sam bio dva puta kod Ive Andrića (čitaj moju priču „Priča o gospodinu Ivi“)… i kod Veljka Petrovića, baš u Narodnom muzeju, ulaz s Trga Republike… da ga molim za pomoć, bilo kakvu, bilo u čem, nemam ništa, go kao.. kao… Beše neka gadna zima, ja u kaputiću, uđem u njegovu kancelariju, odmah, desno… I izrecitujem mu svoju muku… svoju nadu… svoju molbu… a on, Veljko Petrović, SVAKA TI ČAST NA ISKRENOSTI, VELJKO, ni-pet-ni-šest:

– Ne mogu ti pomoći, ne znam ni šta će sa mnom sutra biti!

Veljko Petrović:

Legendaran hrastov izdanak

„Ko zna, u istoriji, još jednog revolucionara čija bi ličnost tako skladno rasla? Podseća na onaj legendaran hrastov izdanak koji je, već u vitkoj, svojoj mladosti, izdržao olujine i gromove, u njima ojačao, uprkos gubarima i parazitima, te sve čvršće i dublje zahvatao žilama u svoje masno i stenovito tle. Taj ne stari, nezaustavno, po zakonima majke prirode, mirno i postepeno uzdiže se i prostire. Svoj okolini pruža zaštitu svojim moćnim granama, zamršen, neprohodan čestar svoje dubrave iz godine u godinu oplemenjuje sve obimnijim, sve slađim i hranljivijim plodom. Mrku i ljutu prašinu pretvara u cvetan gaj i raspevan sad. I što više vreme prolazi, s proleća sve jedriji, s jeseni podatniji. Iz velikih daljina, i s mora, i s planinskih visova, i s nepreglednih stepa, razaznaje se njihova zdrava lepota i bodra snaga.

Revolucionari su, odreda, sinovi eksplozivnih trenutaka u životu naroda. Njihovo je, obično, da sagore u ruševinama starog sveta koji su zapalili, da, tek, pripreme zemljište za novu izgradnju.

Naš Maršal je jedinstvena ličnost: savršena, potpuna, revolucionarna, graditelj narodne budućnosti. Njegovo lično delo u našem preporodu vidi svako, ni istorijski materijalizam neće ga hteti svesti na manju količinu. Takvu ulogu može da vrši samo onaj čovek koji, pored studija, raspolaže najtananijim aparatom zapažanja: i za pojedinosti, i, za celinu, najsvežijom kombinatorikom, i sposobnošću da odmeri, u sekundu, kad treba intervenisati u komešanju društvenih sila i, najzad, koji raspolaže i nepopustljivo zapetom voljom da se odmah, u isti mig, i interveniše, da se misao i odluka, u isti čas, obretu u delo. Figura tajanstvenog ilegalca, reorganizatora Partije, organizatora, vođe i stratega NOB-e, trijumfalnog Maršala Jugoslavije, može se reći, više uzbuđuje maštu i našem čoveku i drugim narodima; ali, figura zasnivača i organizatora narodnih vlasti već za vreme ustanka i posle oslobođenja, figura sprovodioca našeg privrednog preobražaja, našeg sigurnog i silnog narodnog krmara kroz opasne vrtloge evroazijske i evroameričke, figura našeg druga Maršala koji ostvaruje socijalistički demokratizam, osvojiće danas svim slobodoljubivim ljudima u svetu i umove, i srca!“

TITO – SUNCE NAD PLANETOM!…

Indexi:

Tito poslije Tita

http://www.youtube.com/watch?v=hywgtoHpVcI