Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Gluvo doba – pravoslavna duhovna elita i vitezovi duhovnosti

 

 

Pravoslavna duhovna elita – vitezovi duhovnosti

Ko su ti vitezovi duhovnosti koji čine uski krug posvećenika u pravoslavne misterije. Pravoslavna duhovna elita nije gore nego dole

 

„Blaženi su krotki duhom, njihovo je Carstvo Nebesko“

Gluvo doba - pravoslavna duhovna elita i vitezovi duhovnostiZnate li da postoji pravoslavna duhovna elita? Da li ste upoznali posvećenike hrišćanskih misterija koji sebe nazivaju vitezovi duhovnosti?

Poznajem ih. Postoje decenijama unazad. Prepoznatljivi su po svojim metafizičkim projektima i tajnama koje obazrivo saopštavaju javnosti. Oni poseduju skrivenu i tajnu duhovnost, oni su pravoslavna duhovna elita i to skromno ističu. To su vitezovi duhovnosti, majstori hrišćanskih misterija, uzrasli u duhu kroz učenja raznih tajnih društava koja su iskru svetlosti i tajna znanja, koje je Hrist podelio samo izabranima, sačuvali do dana današnjeg. Oni su oni ratnici svetlosti koji poznaju tajnu, duhovnu tajnu koju je Crkva sakrila od vernika. Oni su posednici misterija u kojima duh uzrasta, oni imaju Znanje i Istinu.

Oni su pravoslavna duhovna elita koja je umom i duhom iznad ostalih zabludelih neznalica. Oni su onaj duhovni spas koji zemlji treba. Povezani su sa raznim duhovnim krugovima i viteškim redovima Istoka i Zapada, krstašima i zmajevima. Oni su udarna sila napretka i odbrane Svetog Duha. Dok svi žive u zabludi političkih i crkvenih obmana oni jedini znaju tajnu i šta je prava Istina. I samo čekaju trenutak kada će svoju Istinu objaviti.

Njihova misija je da spasu svet svojim vodjstvom i vizijom društvenog, duhovnog i svakog drugog napretka, jer oni imaju znanja za novo društvo i novu civilizaciju koja mora nastati kada oni, Božiji izaslanici na zemlji, zauzmu tron i vlast.

Verujete li u to? Duhovna elita? Vitezovi duhovnosti? Uzvišeno i skriveno znanje? Posedovanje duboke Istine?

Glupost. Budalaština. Gordost. Oholost. Obmana. To je naziv za sve one koji misle da su pravoslavna duhovna elita.

Ne postoji duhovna elita u pravoslavlju. Ne postoje vitezovi duhovnosti u pravoslavlju. Postoje samo sveti i nesveti. Vernici i nevernici. Grešni i manje grešni.

Oni blaženi i istinski sveti ljudi u pravoslavlju, za sebe će misliti da su najgrešniji, iako su najsvetiji. Jer, u svetosti se vidi samo grešnost i ništost palog čoveka a ne neka veličina. I zato ti stvarno sveti ljudi nikada neće za sebe pomisliti da su elita, da su nešto iznad, nego će misliti da su ispod svih, nišči duhom, ništavni i bezvredni u očima Božijim. Oni to stvarno misle, oni to osećaju, jer poznaju svoj greh, i zato su najbliži Bogu. Zato ih Gospod Bog obasjava blagodaću Svetog Duha i uzdiže iznad svih. I čuva ih od pogleda i dodira radoznalih znatiželjnika. O njima nećete nikada ništa ni znati ni saznati, osim ako sam Gospod nekoga od njih ne obznani za života kao svetog, da bi pomagao ljudima. A i tada, ti živi sveci će odbijati svaku hvalu i svako veličanje i uzdizanje.

Znam takve svete ljude, upoznao sam ih. Ne liče spolja na svete ljude, ne pokazuju svoju svetost, ne pokušavaju ništa da ti saopšte. Ćute. Ne nameću svoju istinu i ne tvrde da imaju bilo kakvu tajnu koju je Crkva sakrila. Ne, ništa od toga, oni se drže Svetog Jevandjelja. Drže se samo toga što je u Bibliji i drugim svetim knjigama napisano, tamo je sva tajna obznanjena jasno i čitko. I to što je napisano u Svetom pismu oni žive bez licemerja i lažne pobožnosti. I zbog tog jevandjelskog života ogromnu silu su dobili od Gospoda Boga. Ali i to skrivaju, jer nije volja Božija da Njegovu milost i silu demonstriraju kao čarobnjaci i da čudima zabavljaju narod. Jer, vera nije u čudima nego u posedovanju i življenju vere po Pismu. Ko je ima, i po njoj živi, ima i snagu da čini čuda.

Znam i one koji misle da su pravoslavna duhovna elita, da su vitezovi duhovnosti i heroji budućeg veka, jer su načitani i puni teoloških pojmova, spiritualnih iskustava. Puni su znanja skrivenih tajni i misterija, posednici su demonskih veština i sila. Oni su duboko obmanuti od djavola, oni su gordi i oholi zbog svoje neke umišljene posebnosti. Oni su slavoljubivi. Gordi. Oni ne znaju dubinu pravoslavlja i Božjih zahteva. Oni sami tumače po svome volju Božiju. Nesvesni da je Gospodova volje da uzdiže one nišće duhom a obara one visokih misli o sopstvenoj duhovnosti. Oni ne shvataju ono što je u Bibliji napisano da je bogatašu teže ući u Carstvo Nebesko nego kamili proći kroz iglene uši. To je stoga što bogati novcem i znanjem umišljaju i vezuju se za svoje bogatstvo a ne za suštinu. A u pravoslavlju je suština u jednostavnosti vere, u posvećenosti a ne u znanju, u iskrenom srce a ne u lažnoj pobožnosti. Svrha je u tihom milosrdnom delanju a ne u finim viteškim manirima i bombastičnim rečima. Suština je u sadržaju a ne u formi. Forma je za fariseje.

Zato na Svetu liturgiju dolazi samo prost svet, siromašan, bolestan, zarozan, neuk. Onaj narod koji radi na pijaci, koji se vidja po ulicama i autobusima. Na Svetu liturgiju u Crkvu ne dolaze akademici nauka, ministri, visoki umetnici i zaslužni gradjani, generali, naučnici, književnici. Ne, za njih je sve to profano, suviše jednostavno, neinventivno, banalno. U tome nema posebnosti koje njihov um voli i ego veliča. Dok naprotiv, za uboge i profane ljude pune vere Sveta liturgija je nešto uzvišeno, susret dna sa visinama, ali istinskim visinama duha.

I tako dok jedni umišljaju da su duhovni vitezovi i pravoslavna duhovna elita, heroji novog doba, raspravljajući o tajnim znanjima, obavljajući bizarne rituale inicijacija i ovladavanja demonskim znanjima i veštinama, sve to prekrivajući nazovi pravoslavnim misterijama, verujući da je to skrivena moć, dotle oni jednostavni, prosti i neobrazovani ljudi pevaju Gospodu himne ljubavi i dižu visoko svoje molitve do samog neba na liturgijama. Tako prvi gube um i razum u djavolskim obmanama a drugi spasavaju svoje duše.

Vitezovi duhovnosti i pravoslavna duhovna elita odlazi iz ovoga života razočarana i rezignirana. Pogledajte samo zadnje intervjue i razmišljanja naših vrlih akademika i umetnika, generala i zaslužnih gradjana. Pročitaćete u njihovim rečima rezignaciju sa društvom i životom, kao i nadolazeći očaj suočavanja sa smrću. Naravno i zbunjenost, jer se demonska poluistina u koju su verovali nije ostvarila, nije oživela. Sa druge strane, oni blaženi mali ljudi smireno i dostojanstveno prelaze prag smrti sa osmehom poznanja vere, dok ih andjeo čuvar vodi do rajskih vrtova.

Kako kaže stara poslovica „onaj ko želi da vodi mora naučiti da služi“. To su mali ljudi shvatili i služivši Bogu kao rabi Božiji postali su blaženi i sveti. Oni koji su verovali da su sveti i vitezovi duhovnosti još za života, otišli su svi do jednog u nesvete predele duha. Malima život, velikima smrt.

 

Š. V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar