Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Preporuka

Naš veliki lingvista Dr Pavle Ivić

 

Sećanje na našeg velikog lingvistu dr Pavla Ivića

 

Naš veliki lingvista Dr Pavle Ivić

Uskoro 90 godinas od rođenja našeg akademika. Uživajte u vrhunskoj lingvistici koju nam je ostavio Dr Pavle Ilić

 

Ivićev tekst toplo preporučujemo i profesionalnim lingvistima, istoričarima srpskog jezika i književnosti, makar bili i najvišeg ranga, književnicima, publicistima, izdavačima, profesorima jezika i književnosti, urednicima, lektorima, novinarima, studentima i svima kojima je srpski jezik „voljena zemlja“ prirasla za srce i dušu.

 

 

Dr Pavle Ivić veliki lingvista i akademikPavle Ivić (Beograd, 1. decembar 1924 — Beograd, 19. septembar 1999) je bio srpski filolog, lingvist, redovan član SANU.

U ovom prilogu BAŠTE BALKANA, dajemo vam priliku da – u obliku e-knjige – čitate – stranu po stranu – njegovo čuveno delo „Srpski narod i njegov jezik“, u izdanju Srpske književne zadruge, iz Novoga Sada.

Pre tog, osnovni podaci s Interneta.

Velik ugled u naučnim krugovima

Pavle Ivić je naučnik međunarodnog ugleda i najbolji srpski lingvist druge polovine dvadesetog veka. Otac mu je bio istoričar Aleksa Ivić, supruga lingvistkinja Milka Ivić, sin matematičar Aleksandar Ivić.

Bio je redovan profesor Univerziteta u Novome Sadu i Univerziteta u Beogradu.

Još 1973, Dr Pavle Ivić postao je počastan inostran član Američke akademije umetnosti i nauka, a iste godine i počastan član Lingvističkog društva Amerike. Nešto kasnije, dodeljen mu je počastan doktorat Državnog univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD).

Držao je predavanja, između ostalog, i u sledećim gradovima: Sietl, Los Anđeles, Santa Barbara, Berkli, Stanford, Urbani, Blumington, Kolumbus, An Arbor (u SAD); Melburn, Moskva, Amsterdam, Lajden, Marburg, Minhen, Cirih, Insbruk, Klagenfurt, Grac, Beč, Budimpešta, Erlangen, Vircburg, Minster. Učestvovao je s referatima na slavističkim kongresima i naučnim skupovima u Kijevu, Sofiji, Talinu, Evanstonu, Čikagu, Sidneju, Golveju (Irska), Londonu, Parizu, Getingenu, kao i na mnogobrojnim naučnim sastancima širom pređašnje Jugoslavije. Cikluse svojih predavanja, držao je u Upsali i Tokiju.

Govorio je oko deset jezika!

Razumljivo, sve to, donelo mu je članstvo u ovdašnjim i inostranim naučnim ustanovama najvišeg ranga tako da je, pored Srpske, bio član Američke, Norveške, Slovenačke, Austrijske, Makedonske i Ruske akademije nauka.

Naslednik Đure Daničića i Aleksandra Belića!

Pavla Ivića su nazvali direktnim naslednikom Aleksandra Belića, ili – kako je rečeno posle njegove smrti – dok je Ðura Daničić u nauci o srpskom jeziku obeležio drugu polovinu devetnaestog veka, Belić prvu polovinu dvadesetog, Pavle Ivić je u tom smislu stajao na čelu naše nauke u drugoj polovini dvadesetog veka.

Epoha u kojoj je radio, već je, uveliko, ispoljavala razuđivanje u domenima svih naučnih delatnosti, vidljive specijalizacije. Po tom se i razlikuju intelektualne epohe, svaka sledeća od prethodne.

Dr Pavle Ivić se vrhunski usredsređeno i pedantno posvetio nekolikim granama srpske filologije: na prvom mestu, istoriji jezika, dijalektologiji, onomastici i akcentologiji uz razumljivo često sintetizovanje dostignutih rezultata, a uz povremeno zauzimanje i za druge tematike. Mnoge od ranije zaoranih brazda, dovodio je do besprekorne obrađenosti i celovitosti, pritom značajno modernizujući metode, mada modernizaciju nikad nije nekritično prihvatao.

Glavni domet svih Ivićevih studija iz srpske jezičke istorije – uključujući, tu, i saznanja o akcenatskoj evoluciji – je prikaz jezika i njegove pismenosti sinhrono povezan s podacima o odgovarajućim istorijskim, kulturološkim, književnim, migracionim i drugim tokovima u životu Srba. Ovim se takav lingvistički poduhvat visoko uzdiže iznad izolovanog prikazivanja same istorije srpskog jezika. Nije ovde prilika da se navode njegovi radovi ni iz oblasti dijalektologije; treba naglasiti da je on bio ne, samo, autor već i koautor i konsultant u velikom broju dijalektoloških projekata, čim je uveo u problematiku mnoge mlađe saradnike.

Dr Pavle Ivić ostaće upamćen kao jedan od najistaknutijih svetskih teoretičara u oblasti lingvističke geografije. O zaslugama u vezi s onomastičkim istraživanjima, takođe bi se moglo vrlo mnogo govoriti. Možda je najznačajnije to što su on i prof. dr Svetozar Stijović najzaslužniji što je u potpunosti popisana onomastika Kosova i Metohije.

Stipendist pre diplomskog!

Velik deo naučnog rada dr Pavla Ivića, bio je, tako reći, uokviren upravo prisustvom u SANU. Još pre diplomiranja, postavljen je za stipendistu Instituta za srpski jezik SANU. Tu je kraće radio kao asistent na obradi velikog Rečnika čiji je stalan recenzent bio i kasnije, do kraja života. Na područjima Akademijinih delatnosti (postavši njen dop. član 1972. i redovan 1978) je bio glavni urednik Srpskog dijalektološkog zbornika, Onomatoloških priloga, zatim predsednik Fonda za naučna istraživanja SANU, Odbora za proučavanje Kosova i Metohije, Odbora za onomastiku, Odbora za etimološki rečnik, član Hilandarskog odbora, Odbora Belićeve zadužbine, Odbora za istoriju Srba u Hrvatskoj, Staroslovenskog odbora, Odbora za leksikologiju, Odbora za proučavanje slovenskih jezika… Srpska Akademija ga je delegirala u veći broj raznih organizacionih odbora, pa tako i u Savet za jezik Radio-televizije Beograd, čiji je bio predsednik.

Bio je član Matice srpske, Vukove zadužbine, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Društva srpsko-­jevrejskog prijateljstva.

Dr Pavle Ilić je bio član redakcija mnogih naučnih časopisa u našoj zemlji i inostranstvu. Bio je predsednik Lingvističkog društva Evrope, potpredsednik Asocijacije dijalektologa Evrope, potpredsednik Društva za Evropski lingvistički atlas. Bio je član Stalnog međunarodnog komiteta lingvista, Pariskog lingvističkog društva, Evropskog udruženja kulture.

U jednom istorijski veoma tegobnom vremenu, osnovao je Srpski sabor.

Akademik Dr Pavle Ivić je bio odmeren, uglađen, gospodstven. Odlikovao se opštom kulturom, razumevanjem za mnogo tog što je bilo i van njegove profesije. Voleo je prirodu, planinarenje. Pavle Ivić, važio je za istaknutog stručnjaka ali, istovremeno, za vrlo skromnog i pristupačnog čoveka.

Njegovo delo „Srpski narod i njegov jezik“ je izvanredno napisano.

Delo „Srpski narod i njegov jezik“ ima odeljke:

Naša etnička istorija i naš jezik,

Naši dijalekti i moderno doba,

Sudbina našeg jezika kao oruđa kulture,

O Vukovom „Srpskom rječniku“ iz 1818,

Zaključci, i

Prilozi.

Ivićeva knjiga Ima 334 stranice! Svaku možete da čitate kao da knjgu držite (u ruci/rukama; nepotrebno „ruci/rukama“ jer, čim držite, jasno je da to činite rukom/rukama, prim. prir.).

Kniga se čita kao najzanimljiviji roman! Svaki Srbin kom je stalo do srpske istorije i jezika, uopšte, do kulture, neizostavno treba da je čita.

Ivićeva knjiga je na ćirilici.

 

Samo dole klinite i uživajte u vrhunskoj lingvistici našeg velikog naučnika:

https://archive.org/stream/SrpskiNarodINjegovJezik/PavleIvic-SrpskiNarodINjegovJezik#page/n1/mode/1up

 

Priredio: V. V. M.

oOo

 

2 komentara

  • Да је било праве бриге србских (нека је и по важећем правопису: српских) лингвиста за србски језик и србско писмо, не би србски језик био данас у територијалном расулу а писмо разапето, па крваре заједно, и писмо и језик, на све стране.

  • Ироничан је и трагичан обрт да се наших познатих језикословаца сећамо у текстовима на писму које је белодан доказ у како лошем стању су нам језик и култура, и следствено томе, како је мали у том погледу био учинак истих тих стручњака.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter