Srpski muzičar Nenad Vasilić i etno džez koncerti u Srbiji
Neobična i zanimljiva etno džez muzika Srbije koju predstavlja Nenad Vasilić kroz svoj muzički rad
BALKANSKA MUZIKA I NENAD VASILIĆ
Nenad Vasilić – photo: © Svetlana Nenadovic
Niški jazz kontrabasista, kompozitor i aranžer, Nenad Vasilić je studirao na Jazz akademiji u Gracu, nastavljajući karijeru u Austriji. Sopstveni sastav vodi od 1998. godine, a prepoznatljiv je po njegovom jedinstvenom stilu spajanja jazza i muzičke tradicije Balkana.
Pod svojim imenom snimio je sedam albuma, a tokom karijere sarađivao je sa brojnim svetskim jazzerima, među kojima su: Mark Murphy, Sheila Jordan, Stjepko Gut, Nataša Mirković De Ro, Laurie Antonioli i Bojan Zulfi karpaši ć. Sa projektom “Reka”, u saradnji sa pevačicom Amirom Medunjanin i desetak muzičara iz jugoistočne Evrope, nastupio je na muzičkom programu Olimpijskih igara u Londonu.
Jedan je od naših najuspešnijih džezera u inostranstvu.
Odlično vladajući Jazz stilistikom, obzirnim pristupom muzičkoj tradiciji, improvizatorskom znatiželjom i sigurnim intenzivnim muzičkim izrazom Nenad Vasilić fascinira slušaoca I kao po principu gravitacije, osećate zemlju pod nogama, jaku dubinu, visinu i unutrašnju smirenosti. Nezaboravno putovanje muzikom kroz život i vreme, lepota iste i dah duboke čeznje i radosti u svakom tonu.
O muzici koju stvara kaže: “Balkanski motivi, kao i svi ostali ne samo muzički činioci prisutni u mojoj muzici, moj su lični izraz. Individualizam je jedna od najbitnijih stvari u stvaralaštvu i taj izraz se traži i gradi vrlo dugo. Klasifikacija muzike je nepotrebna i ničemu ne služi. Svoje kompozicije, i generalno svoju muziku, nazvao bih jednostavno – svojom muzikom”
.
Nenad Vasilic Live in Porgy – Balkan Blues 3/7
httpv://www.youtube.com/watch?v=–mgzBgm6cI
.
Koncerti u Srbiji i Austriji
Njegov jedinstveni spoj Dzez muzike, sa melodijama i ritmovima balkana, strasven i emotivan, prepoznatljiv je kako u Austriji tako i u celoj Evropi. Nenad Vasilic bend održaće tri koncerta u Srbiji i predstaviti Vasilićev novi album SEVEN, pa Vas srdačno pozivamo na koncerte!
Termini i mesta za koncerte:
ponedeljak, 25.novembar / 20.30h / BEČ (A) / @ Martinschlössl
utorak, 26. novembar / 20.30h / NOVI SAD / @ Studio B
sreda, 27. novembar / 20.30h / NIŠ / @ Sala Niškog simfonijskog orkestra
četvrtak, 28. novembar / 20.30h / BEOGRAD / @ Dom omladine
petak, 29. novembar / 20.30h / GRAC (A) / @ Stockwerk Jazz
.
Rekli su o Nenadu Vasiliću
„This music is quite an education. There’s power in music of one’s homeland. Somehow, it transcends all opinions, criticisms, language and cultural limitations.” – Denai Burbank (Jazz Review)
„There‘s a palpable sense of joy in the face of great sorrow, optimism despite a series of crushing defeats, and a real beauty that can be terrible and magnifi cent simultaneously.“ – Bill Barton (All about Jazz)
.
httpv://www.youtube.com/watch?v=t5DEQ4U9d90
.
NENAD VASILIĆ BIOGRAFIJA
Rođen 1975 u Nišu bogatom gnezdu narodne muzičke tradicije Balkana, između Rumunije, Bugarske, Makedonije, Kosova i Srbije Nenad Vasilić, je vizionar, kompozitor, basista i kompletna ritam sekcija u jednom telu sa dve ruke i četiri žice.
U gradu u kojem romska muzika poput vode ulicama teče, sticao je svoja prva muzička iskustva već od pete godine svirajući klavir i upijajući muzičko iskustvo ovog podneblja. Sa 12 godina pocinje da svira elektricni bass a odmah potom i kontrabas sa kojim se od svoje 16-te godine uputio u „istrazivanje“ po muzickoj sceni Srbije. U potrazi za daljom slobodom muzičkog izraza, improvizacije i odlaskom u Graz, 1995 pohadja studij Jazza a potom se nastanjuje u Beču.
Ljubav prema tradicionalnoj muzici, veština improvizacije i dubina muzičkog stvaralaštva odvela je sa 7 svojih albuma i preko 50 vlastitih kompozicija ovog, danas već dobro poznatog kompozitora, basistu odavno već preko evropskih granica popularnosti. Inspirativnim vizionerskim duhom i neprikosnovenim poznavanjem svog instrumenta postao je jedno od najcenjenijih i najtraženijih imena na evropskoj Jazz i Worldmusic sceni. Odlično vladajući Jazz stilistikom, obzirnim pristupom muzičkoj tradiciji, improvizatorskom znatiželjom i sigurnim intenzivnim muzičkim izrazom Nenad Vasilić fascinira slušaoca I kao po principu gravitacije, osećate zemlju pod nogama, jaku dubinu, visinu i unutrašnju smirenosti.
Nezaboravno putovanje muzikom kroz život i vreme, lepota iste i dah duboke čeznje i radosti u svakom tonu.
Iz biografije:
-2002 nagradjen kao najbolji internacionalni muzičar Worldmusic scene- Concerto Magazin-
-2004 sa Nenad Vasilić Balkan Band Live in ORF nominiran za jednu od najvećih evropskih Jazz nagrada – Hans Koller Preis- CD godine
Saradnja sa evropskim i svetski priznatim muzicarima kao sto su:
Richie Beirach, Petar Ralchev, Bojan Z, Martin Lubenov, Nedelko Nedelkov, Vladimir Karparov, Vlatko Stefanovski, Amira Medunjanin, Mark Murphy , Sheila Jordan, John Hollenbeck, Johannes Enders , Wolfgang Puschnig, Armend Xhaferi, Laurie Anonioli, Nataša Mirković, Stjepko Gut, Nicolas Simion, etc ….
.
Recenzija albuma: Seven (Galileo Music) – Nenad Vasilić
Džez inspiracija Nenada Vasilića je njegova percepcija južne srpske pruge
Sladjana Mitić
Nenad Vasilić se novim albumu najvećim delom oslanja na osobenosti etno-miljea karakterističnog za Južnu Srbiju. Iz današnje perspektive gledajući (a govorimo o muzikom podneblju koje uporno istrajava u svojim osnovnim naznakama) tradicionalni sublimat ovog kraja nastao je iz mnoštva različitih uticaja. U tom delu stvaralaštva niškog ili vranjskog kraja koji se formirao u XIX i sredinom XX veka, nailazimo na ono što se često naziva srpskom izvornom muzikom: vokalno-instrumentalne pesme ili narodna kola u koje su se vremenom ugradili i orijentalni elementi.
Instrumentarijum su najčešće činili karakteristični sastavi limenih duvača, “bleh” orkestri, čočeski sastavi, što ovoj muzici daje posebnu boju, pa i implementirane primese vojne muzike. Uz to, često se mogu pronaći primeri upotrebe neparnih ritmova (7/8), i ne tako retko i 9/8 (poput onih u pesmi “Niška banja”) i to metrički složenih tako (2+2+2+3) da naprosto nagone na igru. Zanimljivo, Vasilić je delom iskoristio upravo ovaj moment – u nekolicini numera on želi da nas “natera” na igru ili, da, pak, uz merak, odslušamo jednu od dimenzija tzv. Južne pruge.
Da stvari ne budu jednostavne, ovu etno-muziku su vremenom kroz izvodjenja bogatili i ciganski pevači i orkestri, davali su joj svoj pčeat, tako da je postajala kao sinteza višestrukih uticaja raznolikih kultura i vrlo prepoznatljiva zbog ovih svojih osobenosti i mešavina. Otud je drugi deo albuma, slobodno se može reći, već permamentna Vasillićeva inspiracija ciganskom muzikom i Šabanom Bajramovićem, pevačem čije stvaralaštvo tek čeka potvrdu javnosti i muzikologa. Čini se da će ozbiljne stručne analize zaključiti da je upravo Bajramović jedan od naših najvećih etno-džez pevača svih vremena. I taj “Šabanov prizvuk“ je itekako bitan za džez koji nam je predstavljen na albumu “Seven”.
Južnu prugu kao da je, osim upečatljivih niških slika pisca Stevana Sremca, anticipirao i osmislio Markes u nekoj od svojoj fantazmagorinih knjiga; ona ima i svoju treću šinu po kojoj se kreću muzički vozovi. Kada je Vranjanka Stana Avramović Karaminga sredinom dvadesetih godina prošlog veka stvarala muziku kojom je iskazivana tuga, i koja je najbliža po formi i interpretaciji bluzu amerikih crnaca, ne verujemo da je išta znala o Americi ili o savremenim muzičkim tokovima. I taj južnjački srpski bluz je treća dimenzija po kojoj su karakteristični Niš ili Vranje. Vasilić nije ni ovaj uticaj (nišlijski blu-ton) zanemario. Upravo, on je u svoje stvaralaštvo utkao ovu južnjačku specifičnost, koja najviše dolazi do izražaja u numeri “Janina” ili u onim gde u igru ulazi gost-muzičar i virtuoz Bojan Z, postajući itekako dominantantan, preuzimajui štafetu i noseći je malo dalje improvizovanim vodama. Svakako, ovaj pijanista očigledno uvek teži da bude slobodan poput ptice.