Društvo

Gluvo doba – Grinpis aktivista terorista i ekološko licemerje zelenih

 

Grinpis aktivista terorista i ekološko licemerje zelenih

Zašto mislim da je Grinpis aktivista u stvari zeleni terorista i da postoji veliko ekološko licemerje zelenih partiija i nvo

 

Gluvo doba - Grinpis aktivista terorista i ekološko licemerje zelenih brod Arctic SunriseKada mi neko od zelenih terorista i ekologa – poznanika, pošalje Grinpis peticiju za zaštitu delfina, kitova, morževa, pingvina, tigrova, gušetara, kišnih šuma ili čega god već, negde u belom svetu, tog poznanika odmah oplačem kao nerazumnog i bezumnog. Jer, ne treba ti mnogo uma da shvatiš licemerje zapada oko ekologije i šta je zapravo Grinpis organizacija. To je organizovani i institucionalizovani zeleni terorizam i državno reketiranje.

Želite objašnjenje zašto su Grinpis i zelene partije ekološko licemerje i kako su zeleni aktivisti zapravo ekološki teroristi?

U redu, daću vam kratko objašnjenje, ne zahteva mnogo mentalnog napora od vas, iako vi volite šume, prirodu i životinje, i vaše emotivno biće je zgroženo mojim stavovima. Ali, ovo je gluvo doba u kojoj laž i licemerje caruju, pa nikada ne treba da se iznenadite koliko ste puta prevareni. A Grinpis organizacija i ekološke NVO su velika prevara i licemerje zapadnog sveta. To je u stvari Zeleni terorizam prema nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Objasnićemo to u tri koraka.

 

1. Ko su najveći zagadjivači planete i koliko

Amerika, Nemačka, Japan, Kina, Francuska, Velika Britanija, zemlje Beneluksa, itd su najveći zagadjivači životne sredine. Ubedljivo najveći, i onoliko koliko tih par zemalja zagadi planetu u jednoj godini, sve ostale zemlje sveta, njih 120, ne mogu da zagade planetu u sledećih 10 godina.

Jedna srednje razvijena industrijska regija u Nemačkoj od milon dva stanovnika, u jednom mesecu zagadi više planetu zemlju nego cela Srbija sa 8 miliona stanovnika za godinu dana života. A Nemačka ima takvih regiona nekoliko desetina.

Tako, da ako vas plastične kese po rekama Srbije brinu, bolje se zapitajte kakva nam voda Dunavom stiže ili vazduh vetrom, koliko je voda obogaćena teškim hemikalijama i radijacijom a vazduh hemijskim isparenjima iz Zapadne Evrope.

 

2. Ko eksploatiše kišne šume i izaziva nestanak tigrova, ko masovno tamani delfine

Pohlepna industrija zapada, Kine i Japana pojede sve živo. Kišne šume se uništavaju zbog industrije nameštaja i zbog velikih farmi i poseda koje zapadne zemlje kupuju u nerazvijenim zemljama da bi proizvodili jeftinu gmo hranu. Zbog zapadnog i ostalog neokolonijalizma i krupnog kapitalizma svi stradaju, cela planeta.

Nazovi savesna, društveno odgovorna i ekološki svesna švedska kompanija za nameštaj Ikea, poseče i potroši više drveta za nedelju dana nego cela Srbija za godinu dana. Zbog svog nameštaja Ikea negde u divljem svetu dnevno poseče do pola hektara šuma koje kiseonik daju, što mi ne zasadimo kao gorani ni za dva meseca pošumljavanja u Srbiji. Da li vam ove proporcije nešto govore?

Japanski ribarski brodovi su istrebili sve što su mogli da ulove pored svojih voda, pa sada haraju po svetu gde stignu. Skandinavski narodi i mudri Danci, Norvežani i Švedi su izvršili genocid nad kitovima i pojeli sve veliko što u moru pliva. Nisu to uradili balkanci. Nisu to uradili ni Afrikanci kod sebe, ni Azijati, izuzev Kineza, koji sve obrste pred sobom i kod kuće i na strani.

A Grinpis organizacija zelenih terorista koja je nastala spontano da rešava stvari kod kuće oko nuklearnih centrala i zagadjenja koje izazivaju velike farme i hemijski kompleksi, auto industrija i industrija lekova, vrlo brzo je postala politički instrument Zapada. Sada se Grinpis šeta svuda po svetu, Arktiku, Amazonu i Kini, i reketira lokalne vlade, dok kod kuće u zapadnoj Evropi i Americi i dalje cveta posao sa zagadjenjem. Grinpis u Evropi više ne vodi kampanje protiv zagadjenja podzemnih voda od izmeta sa farmi stoke, niti o zagadjenju zemljišta i tla zbog primene pesticida, već su krenuli da spasu nedirnut Arktik od Rusa i kišne šume od Brazilaca. Svoje ne diramo tudje otimamo.

Stoga, ne bude li neka zemlja u razvoju dobra, šalju im Grinpis kao ekološke specijalce da ih medijski i svakako drugo ocrne. A zaludnim Grinpis ekolozima i volonterima samo treba zastavica i plen na koji će da se bace. Zapadne vlade im namignu da su gušteri ugroženi u nekoj južnoameričkoj zemlji, preko nekih fondova bogatih ljudi im udele sredstva i donaciju i pošalju u tu zemlju da vrište kako su gušteri ugroženi i kako ih gladni ljudi jedu, jer se u medjuvremenu zapadne vlade spremaju da tu zemlju ucene drugim stvarima.

Tako to funkcioniše, zelene partije, Grinpis i ekološke NVO su postale instrument zapadne politike pritiska i krupnog kapitala. Zelena mafija u koju se uplete zaludan mlad svet hipija i ekoloških zanesenjaka koji ima romantičan pogled na svet i mnogo gleda kablovske kanale kao NG, Nature, Explorer i zamišlja da je život spasavanje velikih mačaka.

 

3. Kome zapravo služi uništavanje planete i životne sredine

Uništavanje planete zemlje je posao koji donosi dobar profit, jer isti koji je uništavaju oni je i popravljaju. Duplo zaradjuju.

Ko zemljama u razvoju nameće ekološke standarde koji koštaju?

Ko industrijski nerazvijenim zemljama nameće ekološku tehnologiju koja ih košta više?

Ko potrošačima u nerazvijenim zemljama nameće ekološke standarde koji ih koštaju i za koje dodatno plaćaju?

A ko im prodaje proizvode koji ispunjavaju te visoke ekološke kriterijume?

Odgovor je jednostavan. Najveći zagadjivači to rade. Najrazvijenije zemlje sveta su zagadile svoju i tudju životnu sredinu, dostigle visok nivo industrijalizacije, a onda postavili pravila igre za sve ostale. Pravila koja njih i njihovu ekonomiju štite, a ceo svet drže u ekološkom kolonijalnom ropstvu.Posebno je licemerje Zapada koji svojim fabrikama izdaje dozvolu za zagadjivanje. Znači, firma zagadjuje, to se zna, pa neka zagadjuje, evo im dozvola za to. Malo će platiti da se negde neki dokoni gorani igraju pošumljavanja, ali neka zagadjuje, jer od tog zagadjenja stiže novac.

Zahvaljujući tome što su razvijali sopstvenu industriju i zagajdivali besomučno životnu sredinu zapadne kompanije su postale velike i moćne. Onda su se setile da bi trebalo da zaštite pre svega sopstvenu životnu sredinu. Ali to košta. Onda im je sinulo. Neka košta nas ali više će koštati druge, našu moguću konkurenciju iz nerazvijenih zemalja. I podigli su standarde ekološke zaštite, kao i sve ostale standarde, standard poslovanja ISO, standard proizvodnje hrane HACP, standard prometa hrane Codex Alimentarius, standarde upravljanja otpadom svih vrsta.

U svim tim standardima, koje su zapadnjaci stvorili, oni i naplaćuju njihovu implementaciju i primenu. Oni zaradjuju na tome i eliminišu konkurenciju.

Pohlepno zar ne?

 

Zato, kada god neki zaludni Grinpis aktivista i zeleni terorista sa ovih prostora pošalje neki mail, apel, peticiju, da se zabrani nešto negde u svetu, nešto do čega prosečan balkanac nikada nije dospeo, ni oteo, uništio ili pojeo, samo ignorišite tu poruku.

Svetsko ekološko licemerje i zelena korupcija nisu moj izbor. Moj zadatak je da počistim ispred svoje kuće i da razumno upravljam djubretom. Bez pohlepe.   

 

3 komentara

  • Upravo o tome je i pisanje, zeleni su se institucionalizovali. Ne mogu da kažem da su iugubili svoju svrhu, jer je imaju i dalje, bore se za neke dobre stvari, ali postali su korporacija koja se dogovara sa vladama i korporacijama šta i koga mogu a šta ne bi trebalo da diraju.

    Ovaj aspekt, trgovina jedne ekološke organizacije volontera na berzi, govori koliko imaju para na raspolaganju i kako funkcionišu kao korporacija.

    Umesto da su tim parama zasadili desetine hektara šumom, oni špekulišu parama. To je ta trgovačka svest koja čuči u njima.

  • Svako ko uđe u politiku,čak i sa početnim dobrim namerama,vrlo brzo biva inficiran ludilom-moć,pohlepa,strah.
    Odavno bi nam trebalo biti jasno da se kroz politiku ništa ne rešava,samo se čuva postojeće stanje stvari.Tako se i na planu Zelene politike nikuda nije odmaklo,osim priče o potrebi da se svest podigne na viši nivo.Čak su i najmoćnije ekonomske institucije poput MMF-a i WB u svoje dugoročne ciljeve utkale ekološku svesnost i odgovornost. Kada decu u školi pitam na šta se to konkretno odnosi,verujte da ne znaju šta da mi kažu.
    Ne trebaju nama Zeleni da rešavaju problem zagađenosti(nesvesnosti),to mora svaki pojedinac da osvesti u sebi.Kada u kantu bacimo plastične kese pomešane sa organskim otpadom,moramo da se zapitamo kuda će to na kraju otići.Da ne govorim o tome da mi u 21.veku još nemamo adekvatne kontejnere za reciklažu. Toliko o ekološkoj angažovanosti svih vlada do sada.

Ostavite komentar