Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Gojaznost i glad. Problematična zemljoradnja i hrana. Milijarda gojaznih i gladnih u svetu!

 

Kako su gojaznost i hrana povezani. Problematična zemljoradnja

Postoji milijardu gojaznih i gladnih u svetu! Problem je hrana koju jedemo i zemljoradnja kako je obavljamo

 

Ko – kreator filantropske Feed torbe – Torba ishrane, Elen Gustafson kaže da su glad i gojaznost dve strane istog novčića. U svom govoru na TED konferenciji, ona pokreće 30 Project – način da se promeni kako da uzgajamo hranu i jedemo u narednih 30 godina, i da se tako reše globalne nejednakosti gojaznih i gladnih

 

Gojaznost i glad. Problematična zemljoradnja i hrana. Milijarda gojaznih i gladnih u svetu!Ja sam Elen i potpuno sam opsednuta hranom. Ali, u početku nisam bila opsednuta hranom. U početku sam bila opsednuta politikom globalne bezbednosti zato što sam živela u Njujorku 11.septembra, a to je očigledno bila veoma važna stvar. I prešla sam iz politike globalne bezbednosti na hranu zato što sam shvatila da, kada sam gladna, onda sam stvarno besna. I pretpostavljam da je i ostatak sveta. Naročito ako ste gladni i ako su vam deca gladna i komšijina deca su gladna i ceo komšiluk je gladan, prilično ste ljuti. Kad gle, izgleda kao da su delovi sveta u kojima se gladuje istovremeno i prilično nebezbedni.

Tako sam prihvatila posao u Svetskom Programu Hrane Ujedinjenih nacija da bih se suočila sa tim pitanjima bezbednosti kroz pitanja o hrani. I dok sam bila tamo, naišla sam na nešto što je, po mom mišljenju, njihov najbolji program. Zove se ”Ishrana u školi”, i veoma je jednostavna ideja o tome kako da stignemo u centar kruga siromaštva i gladi koji još uvek postoji za mnogo ljudi širom sveta i zaustavimo ga. Davanje besplatnog obroka će decu privući u školu, dakle pružiti im obrazovanje, što je prvi korak za izlazak iz siromaštva. Ali im isto tako daje sve neophodne hranljive materije koje su im potrebne za mentalni i fizički razvoj.

Dok sam radila u Ujedinjenim nacijama (UN) upoznala sam devojku po imenu Loren Buš. Ona je imala fenomenalnu ideju da prodajemo torbu pod nazivom ”Torba za hranu” – što je na naki lep način ironično jer tu torbu možete da vežete. Ali svaka prodata torba će obezbediti godišnju vrednost obroka za jedno dete. Toliko je jednostavno da smo smislili, u redu, da bi se obezbedila godišnja hrana za školu, potrebno je između 20 i 50 dolara. Mogli bismo da prodajemo ove torbe i da zaradimo gomilu novca i podignemo svest o Svetskom Programu Hrane. Ali, naravno, ponekad se stvari u UN odvijaju veoma sporo, i u principu su nas odbili. I mislili smo, ”Bože, ovo je tako dobra ideja i zaradiće toliko novca”. Tako da smo rekli, ”Šta nas briga, otvorićemo našu kompaniju”, što smo i uradile pre tri godine. To je bio moj prvi san, da otvorim firmu pod nazivom ”HRANA”. A evo kako izgleda naša internet stranica. Napravili smo ovu torbu za Haiti i plasirali je samo mesec dana nakon zemljotresa, da bimo obezbedili školske obroke za decu Haitija. ”HRANA” napreduje sjajno. Do sada smo obezbedili 55 miliona obroka deci širom sveta tako što smo prodali 550,000 torbi, tonu torbi, jako puno torbi.

Sve ovo vreme kada razmislite o gladi, o njoj je teško razmišljati, jer mi u stvari razmišljamo o jelu. Ja mnogo razmišljam o hrani i stvarno je volim. A ono što je pomalo čudno o međunarodnoj gladi i međunarodnim pitanjima je da većina ljudi na neki način želi da zna šta radimo u Americi. Šta se radi za američku decu? Glad je svakako prisutna u Americi, 49 miliona ljudi i skoro 16,7 miliona dece gladuje. To je prilično mnogo za našu zemlju. Glad svakako ima drugačije značenje u Americi nego u ostatku sveta, ali jako je važno suočiti se sa pitanjem gladi u sopstvenoj zemlji. Ali očigledno, veći i prilično zastupljen problem koji je svima poznat je gojaznost. Druga strašna stvar je da su i glad i gojaznost u porastu u poslednjih 30 godina. Nažalost, gojaznost nije samo problem u Americi. Ona se zapravo širi celim svetom uglavnom putem prehrambenog sistema koji mi izvozimo. Brojke su prilično strašne. Ima milijardu gojaznih ili ugojenih ljudi i milijardu gladnih ljudi.

Ove dve stvari izgledaju kao dva razdvojena problema, ali počela sam da razmišljam o tome šta su gojaznost i glad. O čemu se u njima radi? Oba su u vezi sa hranom. A kada razmišljate o hrani, shvatite da je u osnovi oba pojma u stvari, problematična zemljoradnja. A hrana dolazi iz zemljoradnje. Zemljoradnja je u Americi veoma zanimljiva. Veoma je konsolidovana. A zemljoradnjom proizvedena hrana vodi ka hrani koju jedemo. Ta hrana je manje više kukuruz, soja i pšenica. I kao što možete da vidite, to je ¾ hrane koju uglavnom jedemo, a to su prerađena i brza hrana. Nažalost, u poslednje tri decenije se nismo pokazali uspešnim sa našim zemljoradničkim sistemom i prenošenjem naših tehnologija na ostatak sveta. Afrička zemljoradnja je, a u Africi se gladuje najviše na svetu, u stvari naglo opala, dok je gladovanje poraslo. Nekako nismo napravili vezu sa izvozom dobrog zemljoradničkog sistema koji će pomoći da se nahrane ljudi širom sveta.

Ko se bavi zemljoradnjom? To je ono što je mene zanimalo. Zato sam otišla i stala na veliko bure žitarica u centralnom delu SAD-a. To mi realno nije pomoglo da razumem poljoprivredu, ali mislim da sam napravila dobar snimak. Znate, realno razlika između zemljoradnika u Americi, koji su zapravo, to sam shvatila kada sam bila u centralnom delu SAD-a, prilično ogromni. Njihove farme su isto ogromne. Ali zemljoradnici širom sveta su veoma mršavi, jer gladuju. Najgladniji ljudi na svetu su mali, porodični zemljoradnici. Većina su žene – što je potpuno druga tema u koju sada neću ulaziti, ali bih jednom volela da pričam i o feminizmu. Mislim da je veoma interesantno sagledati zemljoradnju sa ove dve strane. Ovde je ova velika, konsolidovana zemljoradnja koja je dovela do onoga što jedemo u Americi. A pojavila se otrpilike 1980., posle naftne krize, kada se dogodila masovna konsolidacija, masovni egzodus malih zemljoradnika u ovoj državi. A onda tokom istog perioda, pustili smo afričke farmere da rade ono što žele. Nažalost, ono što je uzgojeno završava na našim tanjirima. A u Americi, mnogo onoga što jedemo je dovelo do gojaznosti i do prave promene sastava naše ishrane u poslednjih 30 godina.

Potpuna ludost. Petina dece ispod 2 godine uzrasta pije gazirana pića. Juhu! Ne bi trebalo da stavljate gazirana pića u flašice. Ali ljudi to rade jer su gazirana pića jeftina. Tako da se naš ceo prehrambeni sistem u poslednjih 30 godina stvarno promenio. A to nije samo u našoj zemlji, mi taj sistem zapravo izvozimo širom sveta. A kad pogledate podatke iz najnerazvijenijih zemalja – posebno iz gradova, koji rastu veoma brzo – ljudi jedu američku prerađenu hranu. I tokom jedne generacije, pređu sa gladovanja i svih štetnih zdrastvenih posledica gladovanja, na gojaznost i stvari kao što su dijabetes i srčana oboljenja, sve tokom jedne generacije. Tako da taj problematični prehrambeni sistem utiče i na gladovanje i na gojaznost. Da ne davim, ali radi se o globalnom prehrambenom sistemu gde ima milijardu gladnih ljudi i milijardu gojaznih ljudi. Samo se na taj način ta situacija može posmatrati. I umesto da te dve stvari shvatamo kao dva odvojena problema, zaista je važno da na njih gledamo kao na jedan sistem. Dobijamo dosta hrane sa svih strana sveta. I ljudi širom sveta uvoze naš prehrambeni sistem. Veoma je važno da počnemo na to da gledamo na novi način.

Naučila sam nešto – vi tehnolozi koji ste pristuni, ja stvarno ne pripadam vašoj grupi – ali izgleda da je potrebno 30 godina da bi većina tehnologija srasla sa nama, kao što su miš i internet i ”windows“ sistem. Postoje tridesetogodišnji ciklusi. Mislim da 2010. može biti veoma zanimljiva godina jer se tada završava tridesetogodišnji ciklus. Isto tako je i rođendan globalnog prehrambenog sistema. To je prvi rođendan o kome želim da govorim. Znate, ako stvarno mislimo da se ovo desilo u poslednjih 30 godina, onda ima nade. Navršava se 30 godina genetički modifikovanih useva i ”Big gupl” soka, ”Big Mek-a” i koncentrisanog kukuruznog sirupa, i poljoprivredne krize u Americi i promene u našem odnosu prema internacionalnoj poljoprivredi. Dakle, ima mnogo razloga zbog kojih bi ovaj tridesetogodišnji period trebalo smatrati kreacijom novog prehrambenog sistema. Nisam samo ja opsednuta ovim tridesetogodišnjim periodom. Poznatiji ljudi kao što su Majkl Polan i Džejmi Oliver, dok je govorio povodom dobijanja TED nagrade, su pomenuli da su ove poslednje tri decenije veoma važne za promenu u našem prehrambenom sistemu. Meni je 1980. godina veoma važna jer je ove godine i moja tridesetogodišnjica. Tokom mog života, dosta onoga što se u svetu dogodilo – a pošto sam ja opsednuta hranom – dosta se stvari i promenilo.

Moj drugi san je da smatram da možemo da gledamo na sledećih 30 godina kao na vreme za promenu prehrambenog sistema. A dobro znamo šta se desilo u prošlosti, tako da ako sada počnemo i pogledamo tehnologije i poboljšanja prehrambenog sistema na duge staze, možda ćemo moći da promenimo prehrambeni sistem. Tako da kada budem davala svoj sledeći TED govor sa 60 godina starosti, moći ću da kažem da smo bili uspešni. Zato danas proglašavam početak nove organizacije, novog fonda u okviru fondacije ”HRANA”, pod nazivom ”Projekat 30”. Taj projekat je fokusiran na ideje o promeni prehrambenog sistema na duge staze. Ako sakupimo internacionalne pobornike koji se bore sa svetskom glađu i one koji se bore sa gojaznošću kod nas (SAD), možemo da tražimo rešenja na duge staze koja će prehrambeni sistem poboljšati za sve nas.

Svi mi obično mislimo da su ovi sistemi drugačiji. A ljudi polemišu o tome da li organska hrana može nahraniti svet. Ali ako uzmemo tridesetogodišnji pogled, postoji nada za saradnju. Nadam se da spajajući veoma različite organizacije kao što su kampanja ”Jedan” ili ” Spora Hrana”, koje u ovom trenutku nemaju mnogo toga zajedničkog, možemo da razmatramo dugotrajna, holistička i sistemska rešenja koja će poboljšati hranu za sve. Jedna od ideja koje sam imala je o tome da deci iz Južnog Bronksa trebaju jabuke i šargarepe, a isto to treba deci iz Bocvane. Kako ćemo toj deci dopremiti tu hranu?

Druga, od skoro globalna stvar, je proizvodnja mesa i ribe. Moramo razumeti kako da proizvedemo protein na način koje će biti zdrav za prirodnu sredinu i za ljude da bismo se suočili sa stvarima kao što su promena klime, i način na koji koristimo petrohemijska veštačka đubriva. Znate, ove važne teme su dugotrajne i važne i za ljude u Africi koji su mali, porodični zemljoradnici i za ljude u Americi koji su zemljoradnici i jedu.

Takođe podržavam drugačije razmišljanje o prerađenoj hrani u kome zagađenja kao što su petrohemijska sredstva i spiranje veštačkih đubriva u reke, zapravo imaju cenu koja je uračunata u cenu proizvoda, na primer čipsa. Ako ta kesa čipsa postane skuplja od jabuke, onda je možda vreme za drugačiji stav lične odgovornosti o izboru hrane jer izbor onda postaje raznovrstan, nasuprot situaciji u kojoj je ¾ proizvoda napravljeno od kukuruza, soje i pšenice.

Lansirali smo vebsajt ”30Project.org” a za početak sam sakupila koaliciju nekoliko organizacija koja će u narednih nekoliko meseci porasti. Ali stvarno se nadam da ćete svi vi razmišljati o načinima koji će vam omogućiti da gledate na ove stvari na duge staze i da napravite promenu.

 

Izvor: Ted konferencija

 

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar