Šta je to Vitamin A ili Retinoid i kako deluje na organizam. Koja hrana sadrži vitamin A

Zašto je bitan vitamin A za naše zdravlje, dve vrste vitamina koje postoje, potrebne i preporučene dnevne doze i koja hrana ima najviše vitamina A

 

Vitamini su opšti naziv za razne materije koje medjusobno nemaju nikakve  sličnosti, a neophodno su potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Neke vitamine unosimo spolja (npr. hranom), dok drugi mogu da se stvore i u organizmu; vitamin A, vidi Axerophtol;

Axerophtholum, akseroftol, vitamin A, antikseroftalmički vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta otporan prema zagrevanju. Njegov najvažniji provitamin je beta-karotin. Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgradjivanje i zaštitu epitela, povećava otpornost prema infekcijama (naročito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i učestvuje u funkcionisanju oka (u vezi sa regeneracijom vidnog purpura).

Vitamina A odnosno karotina ima dosta u maslacu, masnom siru, jajima, jetri, mleku, sardinama, kajsijama, paprici, šargarepi, zelenoj salati, spanaću i paradajzu, a najviše u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih okeanskih riba).

Vitamin A je ključan vitamin za dobar vid, zdrav imuni sistem i rast ćelija. Postoje dve vrste vitamina A. Radi se pre svega o aktivnom obliku koji se naziva vitamin A ili Retinoid, koji dolazi iz životinjskih proizvoda a Beta-karoten je druga vrsta vitamina A koji dolazi iz biljaka. Najpoznatiji Vitamin A tog tipa dolazi iz šargarepe i zaslužan je za narandžastu boje korena šargarepe jer je Beta Karoten narandžasta uljana tečnost koja daje boju šargarepi. Zato se često nevenovoj kremi dodaje beta karoten da dobije narandžastu boju jer originalna nevenova krema nema izraženu narandžastu boju. Beta karoten se kao boja dodaje testeninama i mnogim drugim namirnicama da bi se dobila prijatna boja hrane. Vitamin A nije rastvorljiv u vodi već se rastvara u ulju i to je razlog što svi koji žele da ga dobiju iz povrća moraju u obrok dodati malo masnoća. Zato je preporučljivo da se šargarepa jede sa buterom, uljem, pavlakom.

Američka Asocijacija za Srce preporučuje dobijanje prirodnih antioksidansa iz hrane, uključujući i beta-karoten, tako što se jede dobro izbalansirana hrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama umesto korišćenja vitaminskih suplemenata – tableta, kapsula, procesuirane hrane obogaćene vitaminima.

Visoke doze antioksidanata (uključujući i vitamin A) koncentrisanih u suplementima i dijetetskim proizvodima može zaista učiniti više štete nego koristi za vaše zdravlje. Vitamin A ne treba da se uzima kao dijetetski suplement već u svežem stanju, prema analizi višestrukih studija. Pokazano je naime da je u visokim koncentracijama Vitamin A toksičan i da izaziva trovanje.

 

Zašto ljudi uzimaju vitamin A?

 

Kao sastojci masti i krema i oralnih preparata Vitamin A i Retinoidi su uobičajeni recept kod tretmana za akne i za druga kožna oboljenja, uključujući i zatezanje bora. Oralni vitamin A se takođe koristi kao tretman za boginje i suvoću oka kod ljudi sa niskim nivoima vitamina A. Vitamin A poboljšava vid u mraku – kokošije slepilo. Vitamin A se takođe koristi za određenu vrstu leukemije.

Vitamin A je proučavan kao tretman za mnoge druge bolesti, uključujući kancer, kataraktu i HIV (Sida). Međutim, rezultati ispitivanje i lekovitog dejstva su neubedljivi .

Većina ljudi dobija dovoljno vitamina A iz hrane. Međutim, lekar može predložiti Vitamin A kao vitaminski dodatak za ljude koji imaju nedostatak vitamina – avitaminoza. Ljudi koji imaju nedostatak vitamina A najčešće su oni sa pacijenti koji imaju digestivne poremećaje ili se veoma loše hrane.

 

Koliko vitamina A treba da uzimate – preporučene dnevne doze vitamina A?

 

Preporučene količine dijetetskog dodatka ( RDA ) koji uključuje vitamin A dobijen i iz hrane koju jedete i iz vitaminskih dodataka koje uzimate

 

Kategorija	Vitamin A: Preporučena dnevna doza Vitamin A (RDA) u mikrogramima (mcg) Retinol Activity Equivalents (RAE)
Deca
1-3 godine	300 mcg/dnevno (ili 1,000 International Units/dnevno)
4-8 godina	400 mcg/dnevno (1,320 IU/dnevno)
9-13 godina	600 mcg/dnevno (2,000 IU/dnevno)
Žene
14 godina i više	700 mcg/dnevno (2,310 IU/dnevno)
Trudnice	14-18 godina:750 mcg/dnevno (2,500 IU/dnevno) 19 godina i više: 770 mcg/dnevno (2,565 IU/dnevno)
Dojilje	Ispod 19 godina: 1,200 mcg/dnevno (4,000 IU/dnevno) 19 godina i više: 1,300 mcg/dnevno (4,300 IU/dnevno)
Muškarci
14 godina i više	900 mcg/dnevno (3,000 IU/dnevno)

 

Maksimalne doze za Vitamin A

Podnošljiv maksimalni nivo uzimanja Vitamina A – Retinola iz životinjskih namirnica je najveći iznos koji većina ljudi može bezbedno da uzima. Veće doze Vitamina A mogu da se koriste samo za lečenje nedostataka vitamina – avitaminoze. Ali nikada ne treba uzimati više Vitamina A osim ako lekar ne kaže da treba.

 

Kategorija (Deca i Odrasli)	Maksimalna doza Vitamina A (UL) Retinola u mikrogramima (mcg) –  Retinol Activity Equivalents (RAE)
0-3 godine	600 mcg/dnevno (or 2,000 International Units/dnevno)
4-8 godina	900 mcg/dnevno (3,000 IU/dnevno)
9-13 godina	1,700 mcg/dnevno (5,610 IU/dnevno)
14-18 godina	2,800 mcg/dnevno (9,240 IU/dnevno)
19 godina i više	3,000 mcg/dnevno (10,000 IU/dnevno)

Napomena: Ne postoji maksimalna doza za Vitamin iz beta karotena. Šargarepu i povrće koje sadrži vitamin A možete jesti neograničeno.

 

Namirnice bogate vitaminom A – hrana koja sadrži vitamin A

 

1. Jetra – svih životinja

2. Paprika – sve vrste

3. Šargarepa

4. Brokoli

5. Zeleno lisnato povrće: Zelena salata, zelje, spanać, maslačak

6. Mleko, maslac, jaja 

7. Suvi začini kao Peršun, Bosiljak, Majoran, Origano, Biber

8. Sušena kajsija

9. Dinja

10. Paradajz