Šta je to Tibetanska medicina i kako leče tibetanski lekari
Tibetanski lekari su napravili spoj narodnog iskustva i vekovnog ispitivanja, nauke i verske prakse što čini da je Tibetanska medicina ostala misterija za svet
Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po naređenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijentalistmongolist, Golstunski počeo je sa tibetanskog da prevodi na ruski četiri (glavna) dela Tibetanske medicine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budžeta, ali prevod ipak nikada nije završen.
Sledeća knjiga o Tibetanskoj medicini izašla je posle pauze od četiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibetanaca u Indiju 1959. godine, među kojima su bili i lekari, povećala je količinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem informisanja, ali je dotok nestalan i nesistematičan.
.
Tibetanska medicina je nauka koja stagnira
Kad govore o sistemu lečenja koji primenjuju, tibetanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini. Tibetanska medicina se teško može svrstati u grupu tradicionalnih medicina.
Znanje ugrađeno u lečenje Tibetanskom medicinom najčešće nije u skladu sa opšteprihvaćenom istorijom mukotrpnog razvoja nama poznate čovekove civilizacije.
Dosad otkriveni koreni medicine čije bi nasleđe mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre naše ere, u vreme kad čovek, prema opšteprihvaćenoj istoriji, nikako nije mogao da ima takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i naučnih činjenica, nikako se, recimo, ne može objasniti kako Tibetanska medicina odavno, već vekovima zna da se posle začeća u materici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savremena medicina spoznala takoreći tek nedavno, uz pomoć mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sačuvano je kroz istoriju, uprkos činjenici da se Tibetanska medicina do VII veka prenosila isključivo usmeno.
Njena tajna učenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima, njen naučni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam, njena podela čovekovih organa na grupe koje se leče istim lekovima i na isti način, čine Tibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom svetu. Dometi Tibetanske medicine u dijagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina, uključivši i savremenu, zapadnu medicinu nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju.
Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramatično stagnira, krajem X veka naše ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska medicina se mora naučiti napamet, što je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak, pridržavaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nađu sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibetanske medicine kaže da lekar mora da zna čime leči obolelog.
Čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi.
Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetanska medicina se ne može vrednovati, a jedva da se može opisati, zato što ne postoje adekvatni termini i pojmovi.
Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i sleganje ramenima osuđen svaki pokušaj da se čitaocu obrazovanom u zapadnim sistemima školstva, Tibetanska medicina objasni na njegov način, da mu se priča ispriča shvatljivim rečima i spoznajama.
Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova još nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni još nisu objašnjeni zapadnom medicinskom terminologijom.
Tibetanski lekari i sami kažu da su pretrpeli neuspeh brojni pokušaji da se Tibetanska medicina približi zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti još nisu jasni, a neki čak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari usmeno prenose učenicima. Jedna teorija posebno zbunjuje, jer kaže da živimo u vreme dekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogućnosti od grešaka u prevodu ili u interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti opasnost da „umre prirodnom smrću“, da jednostavno nestane. S tačke gledišta zapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelektualca čvrste materijalističke orijentacije, teorija Tibetanske medicine je mitološka, religiozna i pseudo-naučna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izlečenjima spada u najkorisnije nauke koje čovečanstvo danas poseduje.
Jedini način da se informacija o Tibetanskoj medicini, iako nepotpuna, što tačnije prenese širokom krugu ljudi jeste kroz priču o sopstvenom iskustvu. Zbog toga, ovde, kao pokušaj da zainteresovanima pružim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim delove razgovora u više navrata vođenih sa najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lobsang Dolmom.
Intervju sa lekarom Tibetanske medicine
Povezanost religije i medicine
– Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoričara, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV milenijuma pre naše ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji su njeni koreni?
+ Taj bi datum mogao da bude tačan, ali potpunija istraživanja tek treba obaviti. Bojim se da će taj posao biti teško obavljen, jer su mnogi izvori izgubljeni.
– Odakle potiče Tibetanska medicina? Koji su njeni koreni?
+ Sudeći prema sačuvanim i retkim pisanim izvorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta kako to pokušavaju da dokažu neki strani istoričari!
– Koji istoričari? Zašto ne pokušate da opovrgnete te njihove tvrdnje?
+ Strani istoričari. Nemam razloga da ih opovrgavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od najefikasinijih, ako ne i najefikasnija medicina na svetu. U to ste se i lično uverili. Ja sam lekar. Moja je misija da pomažem bolesnima a na drugima je da čeprkaju po istoriji. Ono što ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni koreni u Tibetu. Međutim, izvesno je i da su tibetanski lekari u davnoj istoriji išli u druge zemlje da proučavaju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina oni su uključili u Tibetansku medicinu.
– Indijski naučnik i lekar Dr Bagvan Daš (Bagwan Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajurveda, u svojim delima piše da je Tibetanska medicina kopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dolaska Evropljana.
+ U celini, to nije tačno, u detaljima možda. Ako se pojedini načini lečenja podudaraju, to može da znači da su naši lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurvede. Međutim, to isto tako može da znači i da su indijski lekari preuzeli naše metode. Uostalom, uporedite dijagnostiku Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske medicine, pa ćete videti koliko je naša dijagnostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspešna tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepoverljivi kad ste došli prvi put.
– Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fantastičnu dijagnostiku, čitao sam da je vrlo uspešna u lečenju hroničnih bolesti, ali na drugoj strani – vi ne znate da operišete. Vaša medicina je krajem prvog milenijuma naše ere „izgubila“ hirurgiju. Drugim rečima, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zašto?
+ Tačno je da smo izgubili hirurgiju. Teško je danas utvrditi kako se to tačno dogodilo. Tačno je da je pri lečenju traumatskih slučajeva hirurgija neizbežna. Međutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije može da bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske medicine jeste da sačuva sve organe čovekovog tela. Kad jednom nešto odrežete čoveku, onda taj deo njegovog tela više ne možete da lečite, jednostavno zato što ga više nema.
Iz sopstvene prakse mogu da kažem da je čak dobro što smo izgubili hirurgiju. Zato što smo izgubili hirurgiju generacije naših lekara bile su prinuđene da usavršavaju klasični način lečenja, a ne radikalni. Možda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih.
– Ima naučnika, istina vrlo ih je malo, koji kažu da je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije nasleđe u istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina stara medicina na svetu koja se učila u visokoškolskoj instituciji. Kažem, učila, jer sam u mesečniku „Tibetan rivju“ (Tibetan review) pročitao da je fakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvoren. Tek dolaskom vas i još nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaša medicina postaje poznata van okvira vaše nekadašnje domovine. Međutim, činjenica je da ste svi vi ovde u izbeglištvu i da su mogućnosti za širenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. Šta mislite kakva je budućnost Tibetanske medicine?
+ Izgleda da je tužna. Moj prvenstveni zadatak jeste da lečim bolesne i ja to činim. Imam samo nekoliko studenata i učim ih svemu što znam. Oni ne samo da ne plaćaju za predavanja, nego ni za smeštaj. Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino što mogu da učinim i da sprečim da Tibetanska medicina naglo nestane. Nadam se da će je moji studenti dalje širiti.
– Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u nekoliko generacija. Šta će tada biti sa Tibetanskom medicinom?
+ Ne verujem da ćemo biti asimilirani. Osim toga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu naglo raste. Pored indijskih naučnika, proučavaju je i ruski i zapadnoevropski naučnici. Mislim da, ipak, dolazi era Tibetanske medicine …
– Hoćete li da kažete da bi Tibetanska medicina mogla da potisne ili čak da zameni savremenu zapadnu medicinu?
+ Ne. To nikako. Naša i zapadna medicina razvijale su se na različitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo, duboko sam ubeđena da Tibetanska i zapadna medicina mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska medicina je efikasnija… u svakom slučaju nanosi manje bolova pacijentu.
– Kad sam od vaše ćerke, takođe lekara, tražio lek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaša medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da „mora da pogleda u knjige“. Zamolio sam je da mi ih pokaže. Video sam tanke, pravougaone table ispisane znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u svetu. Koje je to pismo?
+ To je vrlo staro tibetansko pismo.
– Postoje li još negde takve ploče?
+ Dok sam bila u Tibetu videla sam neke … Sada više ne znam. Čula sam da su mnoge uništene u vreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani manastiri u kojima su čuvane… Ubijane su lame koje su ih čuvale… Ne znam šta je sa knjigama.
– Kako su zapisivana ta medicinska znanja? Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga naučnim jezikom?
+ Pretežno u vidu poezije i …
– Zašto u vidu poezije?
+ Tako se lakše pamti. Vidite, tibetanski lekar mora da nauči napamet što više načina za lečenje raznih bolesti…
– Zašto napamet? Zar ne može da nauči suštinu?
+ Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da pogleda u knjigu. Većina tibetanskih medicinskih tekstova
napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.
– Postoje li i tajna učenja u Tibetanskoj medicini?
+ Naravno. To su usmene tantre.
– Zašto usmene? Zašto se ne smeju zapisivati?
+ Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U rukama loših ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Usmene tantre učitelj prenosi učeniku tek kad se potpuno uveri da će ih on pravilno upotrebaljvati u svom budućem radu
– Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi tiibetanski lekar bio dobar lekar?
+ Bez njih niko ne može biti lekar Tibetanske medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara.
– Kome ih prenosite?
+ Učenicima.
– Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac?
+ Svakako. Kad se uverim da će ih koristiti kako treba.
– Zapadnjaci su naučeni da uče suštinu. Retko uče napamet. Da li bi i stranac, vaš učenik, morao da uči sve lekcije napamet?
+ Morao bi da nauči napamet svaki red i da shvati značenje svakog reda. Što važi za tibetanske lekare, važi i za strane. Pored toga, strani lekar bi morao da nauči i naš način spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora da zna šta sadrži lek koji on daje pacijentu i odgovoran je za ono što mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglašavam, mora da zna sastav leka.
– Koliko dugo jedan student mora da uči da bi se kvalifikovao da bude tibetanski lekar?
+ Zavisi šta je studnet do tada učio. Učenje traje od pet do sedam godina. Posle toga je neophodna dvogodišnja praksa u određivanju dijagnoze, uz strogu
kontrolu učitelja.
– Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa pacijentima?
+ Pacijentu je potrebno lečenje, a ne da se neko na njemu vežba. U toku učenja postoji praksa u razlikovanju i branju biljaka potrebnih za lekove.
– Molim vas da razjasnite učenje i praksu. Šta obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske medicine?
+ Učenje, odnosno memorisanje medicinskih tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u prirodu, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, učenje kako se spravljaju lekovi.
– Kako je vaša ćerka postala lekar?
+ Ona je prvo učila u tibetanskom medicinskom institutu.
– Koliko dugo?
+ Sedam godina.
– Da li je pre toga završila neku drugu školu?
+ Kakvo pitanje. Pa naravno. Završila je klasično desetogodišnje školovanje…
– Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve godine prakse?
+ Tako je u proseku u tibetanskom sistemu školvanja, ali može da traje i duže i kraće, zavisi od brzine kojom učenik uči.
– Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetanske medicine, uključuju i praktično učenje čitanja pulsa, odnosno dijagnostike čitanjem pulsa, traju devet godina.
+ Devet godina u proseku. Zavisi od umeća učenika.
– Znači potrebno je devet godina da bi neko postao lekar Tibetanske medicine?
+ Ne. Potrebno je deset godidna.
– Maločas ste rekli devet.
+ Jesam. Potrebno je devet godina učenja i prakse, a desetu godinu učenik ostaje sam.
– Šta to znači. Šta tada radi?
+ Ostavljen je da radi sam, ali još nije lekar. Postaće lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da leči ljude.
– Znači da tibetanski lekar od Tibetanske medicine može da živi tek posle sedam godina učenja, dvogodišnje prakse uz nadzor lekara i jednogodišnje, samostalne prakse?
+ Zašto na tome insistirate?
– Želim da uporedim dužinu učenja i zarade tibetanaskih i zapadnih lekara… Student Tibetanske medicine moći će da naplaćuje svoje znanje tek posle devet godina učenja i jednogodišnje prakse?
+ Neće moći!
– Kad će moći?
+ Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dijagnoze.
– Od čega onda živite?
+ Od naknade za lekove i od poklona.
– Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti veoma skupi.
+ Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za druge uvek besplatni.
– Za koga su besplatni?
+ Za one koji nemaju da plate.
– Kako utvrđujete ko može da plati i kako određujete cenu?
+ Kad lekar vidi pacijenta i kad mu pročita puls, on zna kakav mu je život. Zna da li ugodno živi. Na osnovu toga će odrediti cenu ili će lek dati besplatno.
Izvor: Tibetanska medicina – Eho iščezče civilizacije, autor Sreten Petrović
[…] basta balkana […]