Vavedenje Presvete Bogorodice

PRAZNIK VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE U HRAM

4 decembra (21 novembra) se slavi veliki crkveni praznik Vavedenje Presvete Bogorodice – uvodjenje Bogomajke u Jerusalimski hram

Tropar (glas 4):

Dnes blagovolenija Božija predobraženije i čelovjekov spasenija propovjedanije v hramje Božiji jasno Djeva javljajetsja, i Hrista vsjem predvozvješčajet: toj i mi veleglasno vozopijim: radujsja, smotrenija zižditeljeva ispolnjenije. Amin.

VAVEDENjE PRESVETE BOGORODICE

KADA se Presvetoj Djevi Mariji navršiše tri godine od rođenja, sveti pravedni roditelji njeni Joakim i Ana odlučiše da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svome. Stoga oni sazvaše u Nazaret, gde življahu, sve svoje srodnike iz carskog i arhijerejskog roda, – jer sam pravedni Joakim bejaše iz carskoga roda, a supruga njegova sveta Ana bejaše iz arhijerejskoga roda, a isto tako i hor besprekornih devica. Pritom oni spremiše mnogo sveća i ukrasiše Prečistu Djevu Mariju carskim blagoljepijem, kao što o tome svedoče sveti Oci.

Vavedenje Presvete Bogorodice – freska manastir Studenica

Sveti Jakov, arhiepiskop Jerusalimski, od lica svetog Joakima govori ovako: Pozovite besprekorne kćeri Jevrejske, da one uzmu sveće upaljene.

Od lica pak pravedne Ane sveti German, patrijarh Carigradski govori: Ispunjavam pred Gospodom zavet koji izrekoše usta moja u tuzi mojoj, i radi toga sabrah hor devica sa svećama, sazvah sveštenike, sakupih srodnike, svima govoreći: Radujte se sa mnom svi, jer se danas pokazah i kao majka i kao roditeljka, privodeći svoju kćer ne caru zemaljskome nego Bogu, Caru Nebeskome.

O carskoj pak ukrašenosti Bogodevice sveti Teofilakt, arhiepiskop Bugarski, govori: Trebalo je da vavedenje Svebožanstvene Device bude dostojno Nje, da se tako presjajnog i skupocenog Bisera ne bi dotakla uboga odeća: bilo je potrebno dakle obući Nju u carsku odeću na slavu i krasotu najveću.

Uredivši na taj način sve što beše potrebno za svečano i slavno vavedenje, oni krenuše na trodnevno putovanje od Nazareta do Jerusalima. A kad stigoše u grad Jerusalim, oni svečano uđoše u hram i uvedoše u njega oduhovljeni hram Božji, trogodišnju devojčicu, Prečistu Djevu Mariju. Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u rukama, kao što svedoči sveti Tarasije, patrijarh Carigradski, koji stavlja u usta svete Ane ovakve reči: Krenite device noseći sveće, i idite ispred mene i ispred Bogorodice.

Sveti pak roditelji, otac s jedne a majka s druge strane, vođahu nežno i bogobojažljivo svoju Bogom im darovanu Kćer. Za njima radosno posledovaše mnoštvo srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama, okružujući Presvetu Djevu, kao zvezde svetlu lunu, na udivljenje svemu Jerusalimu. To sveti Teofilakt opisuje ovako: Kći zaboravlja dom oca i privodi se k Caru, željnom krasote njene; privodi se ne bez počasti i ne bez slave, već sa svečanom svitom. Izvodi se dakle Ona iz roditeljskog doma pri sveopštem rukopljeskanju; za roditeljima njenim iđahu srodnici, susedi i svi koji ih ljubljahu: očevi se saradovahu sa ocem, majke s majkom; a device sa svećama u rukama iđahu ispred Bogodevice, kao neki venac od sjajnih zvezda. I sleže se sav Jerusalim da posmatra ovaj nebivali ispraćaj i vidi trogodišnju Devicu, okruženu tolikom slavom i počastvovanu takvom svitom. I ne samo građani zemaljskog Jerusalima nego i nebeskog Jerusalima, sveti anđeli, stekoše se da vide preslavno vavedenje Prečiste Djeve Marije. I videvši divljahu se. O tome Crkva govori: „Anđeli, gledajući ulaženje Prečiste, udiviše se kako Djeva uđe u Svetinju nad Svetinjama„.[1]

Spojivši se s vidljivim horom čednih djeva, nevidljivi hor Bestelesnih Umova nevidljivo iđaše sauvodeći Prečistu Djevu Mariju u Svetinju nad Svetinjama i, po naređenju Gospodnjem, okružujući je kao izabrani sasud Božji. O tome sveti Grigorije, arhiepiskop Nikomidijski, govori ovako: Roditelji već vođahu k dverima hrama Djevu, okruženu Anđelima, uz zajedničko radovanje svih Nebeskih Sila. Jer Anđeli, iako ne znađahu silu tajne, ipak kao sluge po naređenju Gospodnjem služahu pri njenom ulaženju u hram. Oni se dakle, prvo, divljahu videći da je Ona skupoceni sasud vrlina, i da Ona nosi znake večne čistote i ima takvo telo, kome se nikada neće približiti nikakva grehovna nečistota; a drugo, ispunjujući volju Gospodnju, oni obavljahu naloženu im službu.

Tako, sa čašću i slavom Svebesprekorna Devica bi uvedena u hram Gospodnji ne samo od ljudi nego i od Anđela. I to s punim pravom: jer kada starozavetni Kovčeg koji je u sebi nosio manu, i bio samo praobraz Presvete Djeve, bi sa velikom čašću unesen u hram Gospodnji u prisustvu svega Izrailja, utoliko pre sa najvećom čašću, uz učešće Anđela i ljudi, trebalo je obaviti uvođenje u hram onog istinskog oduhovljenog kovčega[2] koji je imao nositi u sebi manu – Hrista, Preblagoslovenu Djevu, unapred izabranu za Mater Bogu.

Pri unošenju starozavetnog Kovčega u hram Gospodnji ispred njega iđaše zemaljski car koji tada carovaše nad Izrailjem, Bogootac David; a pri uvođenju u hram Božji ovog oduhovljenog kovčega, Prečiste Djeve, ispred njega iđaše ne zemaljski već Nebeski Car, kome se mi svaki dan molimo: „Care Nebesni, Utešitelju, Duše istine„… Da je upravo taj Car predvodio ovu Carsku kćer, o tome svedoči sveta Crkva u današnjim pesmama govoreći: U Svetinju nad Svetinjama uvodi se Svetim Duhom Sveta i Besprekorna.[3]

Pri unošenju Kovčega behu muzika i pevanje, jer David naredi starešinama levitskim da odrede pevače da sviraju u organe,[4] psaltire,[5] kimvale[6] i gusle,[7] i pevaju radosne pesme. Pri uvođenju pak Presvete Djeve veselje stvarahu ne zemaljska muzika i pevanje već pevanje Anđela koji nevidljivo prisustvovahu ovome. Jer oni, pri ulasku njenom u Svetinju nad svetinjama na služenje Gospodu, pevahu nebeskim glasovima, našta Crkva danas i podseća pevajući u kondaku:[8] „Blagodat Duha Božanstvenog je sauvodi; Nju pevaju Anđeli Božji; Ona je obitalište nebesno„.

Uostalom, uvođenje Prečiste u hram biva ne bez ljudskih pesama. Jer pravedna Ana (u Reči svetoga Tarasija) govori devama koje idu napred: „Opevajte Nju pohvalnom pesmom; pevajte joj uz zvuke gusala; uskliknite Joj pesmu duhovnu; proslavite je na desetostrunom Psaltiru“. To isto spominje Crkva govoreći: Joakim i Ana raduju se duhom, i horovi devojački pevaju Gospodu, psalamski pripevajući i počitujući Mater Njegovu.[9] To pokazuje da je hor devica koje su išle tada ispred Prečiste Djeve pevao neke pesme iz psalama Davidovih. U tom duhu i sastavitelj sadašnjeg kanona govori tim devicama: Počinjite, devojke, i pevajte pesme držeći u rukama sveće.[10] Sami pak sveti pravedni roditelji Joakim i Ana, po svedočanstvu svetog Tarasija, imađahu u ustima svojim ovu pesmu praoca Davida: Čuj, kćeri, i pogledaj, i obrati k meni uho svoje, i zaboravi narod svoj i dom oca svoga, i caru će omileti lepota tvoja (Psal. 44, 11-12).

U susret ovom slavnom vavedenju Bogodevice, po kazivanju svetog Teofilakta izađoše sveštenici koji služahu u hramu, i sa pesmama sretoše Presvetu Djevu, koja je imala postati Mati Velikoga Arhijereja koji je prošao nebesa.[11] Privodeći je k crkvenim vratima sveta Ana, kao što piše sveti Tarasije, govoraše ovako: Hajde, kćeri moja, k Onome koji je tebe darovao meni! Hajde, Kivote osvećenja, k milostivome Vladici! Hajde, Vrata Života, k milosrdnome Darovaocu! Hajde, Kovčeže Logosa, k hramu Gospodnjem! Uđi u crkvu Gospodnju, Radosti i Veselje sveta!

A Zahariji, kao proroku, arhijereju i srodniku svome, ona sa Joakimom reče: Primi, Zaharija, čistu senicu; primi, svešteniče, besprekorni Kovčeg; primi. proroče, Kadionicu neveštastvenog žara; primi, pravedniče, Duhovni tamjan! I još pravedna Ana, kako kazuje sveti German, reče arhijereju: Primi, proroče, moju Bogom mi darovanu kćer; primi, i uvevši je posadi na gori svetinje, u pripremljenom obitalištu Božjem, ništa ne ispitujući dok Bog koji Ju je pozvao ovamo ne otkrije Svoju konačnu nameru o Njoj.

Pred hramom beše, piše blaženi Jeronim, stepenište sa petnaest stepenica prema broju petnaest stepenika psalmova, jer se na svakoj od tih stepenica pevao od strane sveštenika i levita po jedan poseban psalam.[12] Pravedni roditelji digoše Djevu na prvu stepenicu, a ona onda sama ubrzo uzađe do vrha, okrepljena nevidljivom silom Božijom. I svi se udiviše ugledavši trogodišnju devojčicu kako po stepeništu tako brzo uziđe sama. Naročito se udivi tome veliki prvosveštenik Zaharija, i kao prorok, po otkrivenju Božjem, unapred proviđaše budućnost ove Djeve, jer on, kao što kaže Teofilakt, bi obuzet Duhom. Isto tako i sveti Tarasije govori o tome da Zaharija, ispunivši se Svetoga Duha, uskliknu: O, Device čista! O, Djevo nesablažljiva! O, Device prekrasna! O, ženama ukrase! O, kćerima krasoto! Ti si blagoslovena među ženama! Ti si sveiroslavljena čistotom! Ti si zapečaćena devstvenošću! Ti si razrešenje Adamova prokletstva!

Zaharija, uzevši Devicu za ruku, veli sveti German, radostan dušom uvede je u Svetinju nad Svetinjama,[13] govoreći joj ovako: Hodi, moga proroštva ispunjenje! Hodi, obećanja Gospodnjih izvršenje! Hodi, zaveta Gospodnjeg pečate! Hodi, saveta Gospodnjeg obelodanjenje! Hodi, tajni Gospodnjih punoćo! Hodi, svih proroka ogledalo! Hodi, oveštalih gresima obnovljenje! Hodi, onih što u tami sede svetlosti! Hodi, najbožanstveniji i najnoviji dare! Uđi u radost, u hram Gospoda tvoga: u donji deo hrama, dostupan ljudima, a kroz kratko vreme i u nedostupan za njih!

I Devica, veseleći se i veoma radujući se, uđe u dom Gospodnji kao u dvor: jer iako beše mala po uzrastu, imađaše samo tri godine, ipak Ona beše savršena blagodaću Božjom, kao unapred poznata i unapred izabrana Bogom pre stvaranja sveta.

Tako Prečista i Preblagoslovena Djeva Marija bi uvedena u hram Gospodnji. Pri tome prvosveštenik Zaharija učini neobičnu i za sve čudnovatu stvar: on uvede Devicu u samu skiniju, zvanu „Svetinja nad Svetinjama„, koja se nalazila iza druge zavese i u kojoj beše Kovčeg zaveta, okovan odasvud zlatom, i heruvimi slave koji osenjavahu oltar,[14] kuda nije bilo dopušteno ulaziti ne samo ženama nego čak i sveštenicima, a kuda je mogao ulaziti jedino prvosveštenik, i to jednom u godini. Tamo prvosveštenik Zaharija dodeli Prečistoj Djevi mesto za molitvu. Svima pak ostalim devicama, koje življahu u hramu do određenog doba, dodeljivao je, po svedočanstvu svetog Kirila Aleksandrijskog i svetog Grigorija Niskog, mesto za molitvu između crkve i oltara,[15] gde kasnije i bi Zaharija ubijen. Nijedna od tih devica nije nipošto mogla pristupiti k oltaru, jer im je to bilo najstrožije zabranjeno od strane prvosveštenika. Prečistoj pak Djevi, od vremena njenog vavedenja, nijednog trenutka Joj ne beše zabranjeno ulaziti u unutarnji oltar iza druge zavese i moliti se tamo. To učini prvosveštenik po tajanstvenom naučenju od Boga, o čemu sveti Teofilakt govori ovako: Prvosveštenik, postavši tada van sebe, obuzet Duhom Božjim, shvati da je ova Devica obitalište Božanske blagodati i da je ona dostojnija od njega da svagda stoji pred licem Božjim. Opomenuvši se onoga što je rečeno u zakonu odmah bi jasno da se taj propis odnosi na ovu Devicu: stoga bez ikakvog dvoumljenja i odlaganja on se usudi, nasuprot zakonu, da je uvede u Svetinju nad Svetinjama.

Kako kazuje blaženi Jeronim, pravedni roditelji Joakim i Ana prinesoše Bogu sa preblagoslovenom ćerkom svojom i darove, žrtve i paljenice, i dobivši blagoslov od prvosveštenika i svetoga sabora svešteničkog, vratiše se sa svojim srodnicima doma i prirediše veliko ugošćenje, veseleći se i blagodareći Boga.

Preblagoslovena pak Djeva u početku svoga življenja u domu Gospodnjem bi smeštena u dom za device: jer hram Jerusalimski, podignut Solomonom, a po razrušenju obnovljen Zorovaveljem,[16] imađaše mnoge domove za stanovanje, kao što piše Josif, drevni istoričar jevrejski.[17] Izvan, prema zidovima hrama behu unaokolo sazidane trideset kamenih građevina, odvojene jedna od druge, prostrane i veoma lepe; na njima behu druge građevine, i na drugima treće, tako da ih beše devedeset na broju, snabdevene svim udobnostima za življenje u njima. Visina njihova beše ravna visini hrama; i behu one kao kule koje spolja podupiru zidove hrama. U tim dakle zdanjima behu stanovi za razna lica: odvojeno stanovahu udovice koje su dale zavet Bogu da do smrti svoje čuvaju čistotu svoju, kao proročica

Ana, kći Fanuilova; odvojeno stanovahu ljudi, zvani nazoreji,[18] koji slično monasima življahu bezbračno. Sva ta lica služahu Gospodu pri hramu i dobijahu izdržavanje iz prihoda hrama. A ostala zdanja behu određena za boravak putnicima i gostima koji su dolazili izdaleka u Jerusalim na poklonjenje.

Trogodišnja devojčica, Prečista Djeva Marija, kao što je rečeno, bi smeštena u dom za devojčice pri čemu Njoj behu dodeljene devojčice, starije po godinama od Nje i iskusne u pisanju i ručnom radu, da bi se Bogorodica odmalena naučila i pisanju i ručnom radu zajedno. A sveti roditelji njeni Joakim i Ana posećivahu je često. Naročito Ana, kao majka, dolažaše vrlo često da vidi svoju kćer i da je pouči. Po svedočanstvu svetog Amvrosija i istoričara Georgija, Djeva brzo izuči odlično Jevrejsko starozavetno Pismo. I ne samo Pismo nego odlično izuči i ručni rad, kao što o tome govori sveti Epifanije: „Beše Djeva oštroumna i puna ljubavi prema učenju; ona se ne samo poučavaše u Svetome Pismu, nego se vežbaše i u predenju vune i lana i u šivenju svilom. Blagorazumnošću svojom Ona zadivljavaše sve; ona se bavljaše prvenstveno takvim poslovima, koji su bili potrebni sveštenicima za njihovo služenje u hramu; a spomenute ručne radove Ona izučavaše, da bi docnije, pri Sinu svom, mogla izdržavati sebe: Ona svojim rukama načini Gospodu Isusu hiton, ne šiven nego izatkan sav s vrha do dna“.

Prečistoj Djevi, kaže sveti Epifanije, kao i drugim devicama, davana je od hrama obična hrana, ali nju su jeli prosjaci i putnici, jer Ona, kao što peva Crkva, beše hranjena nebeskim hlebom. Sveti German govori o Njoj, da Ona obično boravljaše u Svetinji nad Svetinjama, primajući slatku hranu od anđela. A sveti Andrej Kritski kaže: „U Svetinji nad Svetinjama, kao u palati, Ona primaše neobičnu i besmrtnu hranu„.

Predanje kazuje još i ovo: Prečista Djeva najviše boravljaše u unutrašnjoj skiniji, koja se nalazila iza druge zavese i nazivala se „Svetinja nad Svetinjama“, a ne u običnom domu za device pri hramu, jer, mada joj mesto za stanovanje beše određeno u tom zdanju, njoj ne beše zabranjeno da na molitvu odlazi u Svetinju nad Svetinjama. A pošto Ona poraste i izuči Sveto Pismo i ručni rad, Ona se još više bavljaše molitvom, i obično po čitave noći i najveći deo dana provođaše u molitvi. Na molitvu Ona odlažaše u Svetinju nad Svetinjama, a za ručni rad vraćaše se u svoj stan, jer, po zakonu, ne beše dopušteno ma šta raditi u Svetinji nad Svetinjama ili ma šta uneti tamo. I Ona vreme života svoga najviše provođaše u hramu iza druge zavese u unutrašnjoj skiniji na molitvi, a ne u dodeljenom joj stanu za ručnim radom. Zbog toga svi učitelji Crkve složno govore da Prečista Djeva do dvanaeste godine svoje sav život svoj provede u Svetinji nad Svetinjama, pošto otuda retko izlažaše u svoj stan.

Kakvo beše življenje Prečiste Djeve u detinjstvu njenom, to blaženi Jeronim opisuje ovako: „Blažena Djeva još u detinjstvu svom, kada beše pri hramu sa ostalim devicama, vršnjakinjama svojim, život svoj provođaše po strogom poretku: od ranog jutra pa sve do devet sati Ona stajaše na molitvi; od devet pa do tri sata posle podne Ona se bavljaše ručnim radom ili čitanjem knjiga; a od tri sata posle podne Ona opet otpočinjaše svoju molitvu, i ne prestajaše moliti se dok Joj se ne javi anđeo, iz čijih ruku Ona naviknu primati hranu. I tako Ona sve više i više neprestano rastijaše u ljubavi k Bogu“. Takav beše način života Prečiste Djeve u detinjstvu njenom, kada Ona još življaše sa devicama, vršnjakinjama svojim. U to vreme kada Ona iz dana u dan rastijaše i jačaše duhom, Ona se i u podvizima usavršavaše, a kroz trudoljublje njeno uvećavaše se i molitva njena, jer uzlažaše iz sile u silu, dok je ne oseni sila Svevišnjega. A da Joj se javljao anđeo i donosio Joj hranu, to je svojim očima video prvosveštenik Zaharija, o čemu saopštava sveti Grigorije Nikomidijski govoreći: „U to vreme kada Ona iz dana u dan rastijaše, rastijahu u Njoj i darovi Svetoga Duha, i Ona boravljaše s anđelima.

To i Zaharija doznade: jer kada on, po običaju svešteničkom, beše u oltaru, on vide da neko neobičnog izgleda razgovara sa Djevom i daje Joj hranu. To beše javivši se anđeo. I udivi se Zaharija, i razmišljaše u sebi: Kakva je ovo nova i neobična pojava? Naizgled anđeo, i govori sa svetom Devicom; Bestelesan po obličju donosi hranu koja hrani telo; neveštastven po prirodi daje Djevi veštastvenu kotaricu. Javljanje anđela ovde biva samo sveštenicima, i to ne često; a ženskome polu, pa još tako mladoj Devici, dolazak anđela, očigledan sada, predstavlja nešto sasvim neobično. Da je Ona udata, pa pritom nerotkinja, i molila se Bogu da joj da poroda, kao što se nekad molila Ana, ja se ne bih čudio ovom prizoru koji vidim. Ali Devica se ne moli za takvo nešto; međutim anđeo se svagda, kao što i sada vidim, javlja Njoj. Zbog toga mene obuzima još veće čuđenje, i užas i nedoumica: šta će biti iz ovoga? Kakvu će blagovest objaviti anđeo? I kakva je hrana koju on donosi? Iz kakvog se hranilišta ona uzima? I ko je ugotovi? Kakva ruka umesi ovaj hleb? Jer anđelima nije svojstveno brinuti se o telesnim potrebama; i mada su mnogi hranjeni od njih, ipak tu je hranu spremala ljudska ruka. Anđeo koji je služio proroku Danilu, mada je i mogao silom Svevišnjega da sam a ne preko drugoga izvrši ono što mu je bilo naređeno, ipak posla za ovo Avakuma sa zdelama, da neobična pojava anđela i neobična hrana ne bi uplašili hranjenog Danila. Ovde pak Devici dolazi sam anđeo: stvar puna tajanstvenosti i izaziva u meni nedoumicu: Ona se u detinjstvu udostoji takvih darova, da Joj služe Bestelesni. Šta je to? Da se neće na Njoj zbiti predskazivanja proroka? Da nije Ona cilj našeg očekivanja? Da neće od Nje primiti prirodu Onaj što će dobrovoljno doći da spase rod naš? Jer je tajna ova predskazana još ranije, i Logos ište Onu koja bi mogla poslužiti tajni. I zar nije druga predizabrana da posluži ovoj tajni, nego upravo ova Devica koju gledam? Kako si blažen dome Izrailjev, iz koga je izniklo takvo seme! Kako si blažen, korenu Jesejev, iz koga je izrasla ova šibljika koja će proizvesti svetu cvet spasenja! Kako je slavan spomen onih koji su ovu rodili! Kako sam blažen i ja koji se naslađujem ovakvim viđenjem i takvu Devicu pripremam za nevestu Logosu!“

To je reč Grigorija Nikomidijskog. No i blaženi Jeronim govori slično: Svaki dan Nju posećivahu anđeli. I ako bi me ko upitao, kako je Prečista Djeva provodila tamo vreme mladosti svoje, ja bih odgovorio: To je poznato jedino Bogu, i nedostupnom čuvaru njenom, svetom Arhangelu Gavrilu, koji je sa drugim anđelima često dolazio k Njoj i s ljubavlju razgovarao s njom.

Boraveći tako sa anđelima u Svetinji nad Svetinjama, Prečista Djeva zažele da večito živi u angelskoj čistoti i čednoj devstvenosti. Po svedočanstvu svetih učitelja: Grigorija Niskog, Jeronima i drugih, ova Djeva zavetova svoju devstvenost Bogu, jer u Starom Zavetu beše neobično da devojke ne stupaju u brak, pošto brak beše u većem poštovanju nego devstvenost.[19] Međutim Prečista Djeva prva u svetu pretpostavi devstvenost braku, i zaručivši sebe Bogu služaše Mu dan i noć u čistoj Svojoj devstvenosti; a Presveti Duh, po blagovoljenju Boga Oca, pripremaše u Njoj obitalište Bogu Logosu. Stoga neka je Presvetoj, Jednosušnoj i Nerazdeljivoj Trojici slava i blagodarnost, a Prečistoj Vladičici našoj Bogorodici, Prisnodjevi Mariji čast i hvala od svih naraštaja vavek. Amin.

NAPOMENE:

Stihira praznika na velikom Večernju.
Kovčeg, kivot – drveni sanduk, spolja okovan zlatom. U njemu se nalažahu: tablice zaveta, mana i žezal Aronov. On bio praobraz Božje Matere, zbog čega se Sveta Djeva i naziva Kivotom ili Kovčegom.
Stihira praznika na velikom Večernju.
Organ – svešteni instrument, verovatno nalik na sviralu.
Psaltir – gudački instrument, poput harfe. Prvenstveno, sviranjem na njemu praćeno je pevanje sveštenih pesama.
Kimval – muzički instrument; sastoji se iz dva široka metalna kruta, koji kada se udaraju jedan o drugi proizvode gromki zvuk.
Gusle – instrument sa žicama, imao oblik trougaonika.
Kondak – sveštena pesma koja ukratko izražava suštinu praznika.
Stihira na velikom Večernju.
Kanon, pesma 4.
Pod Velikim Arhijerejem koji je prošao nebesa podrazumeva se Gospod Isus Hristos (Jevr. 4, 14).
Tih petnaest stepenica nalazilo se pri ulazu u svetilište, kuda niko nije mogao ulaziti osim sveštenika i prvosveštenika. Pri uzlaženju, sveštenici su na svakoj stepenici pevali po psalam; i to petnaest psalmova: od 119 do 133 psalma. Zato se ovi psalmovi nazivaju „stepenišni psalmovi“.
Svetinja nad Svetinjama – najvažniji i najsvetiji deo hrama. U njega mogao ulaziti jedino prvosveštenik, i to samo jedanput u godini.
Jevr. 9, 3-5.
Tojest između pritvora, gde su sveštenici prinosili žrtve i unaokolo koga su bile odaje za stanovanje sveštenika, i svetilišta.
Hram Solomonov je razrušio Navuhodonosor, car Vavilonski; novi hram podigao je Zorovavelj, 52 godine posle razrušenja.
Živeo u prvom veku posle Hrista.
Nazoreji: davali zavet Bogu ne stupati u brak, uzdržavati se od upotrebe vina i svih ostalih alkoholnih napitaka, i ne šišati kosu. Obično je nazorejski zavet davan na izvesno vreme, i to dobrovoljno, sa raznih razloga: ponekad su roditelji davali zavet nazorejski za svoju decu: i upravo u takvim slučajevima kada oni nisu imali dece a želeli su da ih dobiju od Boga.
U to vreme svaki je želeo da ima potomstvo, da bi se spomen o njemu što duže očuvao na zemlji, i da bi, ako ne on sam, onda njegovi potomci mogli postati učesnici u carstvu očekivanog Mesije – Izbavitelja.