Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

ZALEĐENE REČI

Zaledjene reči. Duša Milorada Pavića. Ivo i GojaU noći kada je temperatura bila sasvim niska kupio sam flašu „Jack Danijelsa“. Neki čovek pevao je lepu ljubavnu pesmu na televiziji.

Otvorio sam prozor da reči izlaze napolje i padaju zaleđene u sneg. Pokupio sam led i cele večeri hladio čašu raspevanog viskija.

DUŠA MILORADA PAVIĆA

Pavić ustade jedne noći. Ustade i noć da ga sluša.

Milorad – pročita na nadgrobnoj ploči. Slova su bila sveža.

Čudno – pomisli – pa to je bilo nedavno. Umro sam, a da mi niko nije rekao da li je umrla moja muška ili ženska duša.

IVO I GOJA

Maja gola, opružena na uštirkanom čaršavu, noktom odlepljuje latice belih ruža na kojima je prespavala noć.

Andrić je i dalje u položaju posmatrača. Ne želi da je uznemiri, ali ona je uočila njegovo prisustvo.

Zagledan u priglupog pauka, koga nikada niko nije video u slici, Ivo promrmlja:

– Ne možeš, naslikane su – i stidljivo okrenu stranicu monografije.

Zoran Todor

Izvor: Hilandar Najlepša ostvarenja sa XII konkursa za najkraću kratku priču (priredio Djordje Otašević)

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: