Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Владимир Станковић

НАНИНЕ МОЛИТВЕ  

 

Molitve

Моја се нана

поново родила

кад сам се ја родио.

Тако ми она каже.

 

Да би срећна била,

нани је

ујутру

довољно да ме види.

 

Враћам се кући

где ме на прагу

нана

вечито чека.

 

Моја нана верује

да светлости

из кандила

ништа није слично.

 

Пред улазак у храм Божји,

моја нана

покрива своју

седу косу марамом.

 

Нана ме учи

да се у цркви ћути;

али ћути друкчије

него било где.

 

Нанине

очи

пуне су

вере.

 

Нана ми говори

да живот зато

тече,

што је изнад Бог.

 

Понекад помислим

да моја нана

о цркви зна више

и од учењака.

 

Не обраћај се

Господу само онда

када ти је тешко,

прекорева ме моја нана.

 

Владимир Станковић, Нанине молитве III, КД „Свети Сава“ Београд, 2012.

Избор: Веселинка Стојковић

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: