Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО: Да нас држава чује – не треба нам ГМО!

Декларација о проглашавању територије Крагујевца за територију без производње, гајења и промета генетички модификованих организама и производа од ГМО, једногласно је усвојена на 17. редовној седници Скупштине Града одржаној 27. децембра 2013. године.


Предлог Декларације утврдило је и Скупштини на усвајање упутило Градско веће. Разматрали су га надлежни одбори, а како су одборници обавештени, на седницама тих тела није било издвојених мишљења. Пре усвајања овог документа, представник предлагача није користио уводну реч, а у дискусију се укључило неколико одборника. Након тога, Декларацију су изгласали сви присутни одборници, кворум је чинио 71 одборник, њих 16 није било присутно, те је њихов став о ГМО остао непознаница. Сада преостаје још објава у Службеном листу  Града Крагујевца.

Градови и општине Србије узимају судбину у своје руке, када их већ Закон, иако постоји, не штити довољно или нимало. У Устава Србије(Члан 68, став први) утврђено је да свако има право на заштиту свог физичког здравља. Поред тога, предвиђено је право сваког грађанина Србије на здраву животну средину, благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању, али и обавеза и одговорност Републике Србије и сваког њеног грађанина да обезбеде и чувају здраву животну средину (Члан 74).

Наш Устав не садржи ГМО као ставку, чега има у Мађарској, на пример. У Члану 20. Устава Мађарске стоји да ће та држава промовисати остваривање права свакога на физичко и ментално здравље „обезбеђујући да њена пољопривреда остане без иједног гентички модификованог организма, омогућавајући приступ здравој храни и води за пиће, управљајући индустријском безбедношћу…“.

Поводом сврставања Крагујевца међу више од стотину градова и општина Србије који су се током 2013. године изјаснили против ГМО на својој територији, саговорник сајта Крагујевац без ГМО био је Раде Ђорђевић, представник предлагача, члан Градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима. Као дипломирани инжењер агрономије, и струком је директно везан за ову проблематику. Према његовим речима, проглашењем територије града Крагујевца за територију без ГМО, сви органи Града и релевантни субјекти, обавезују се на доследну примену Закона о ГМО и пратећих подзаконских аката у циљу онемогућавања гајења и промета ГМО.

Раде Ђорђевић КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО Да нас држава чује – не треба нам ГМО!

ГМО – КАКО И ЗАШТО?

Пре него што се посветимо документу, из стручног угла представите Шумадинцима који се тек упознају с ГМО: како настају генетички модификовани организми и из којих разлога?

Ђорђевић: Генетички модификовани организми (ГМО) су организми који немају наследне особине. Они настају новом, биотехнологијом, радом са генима који се формирају у лабораторијама. Генетика је наука о наследности, а ово су ненаследни гени. Уз то, спајају се гени биљака и животиња, чега нема у природи. Сва испитивања ГМО која су рађена показују изузетну штетност, од негативног утицаја на лимфне жлезде, мозак, тестисе, јетре тестираних животиња. Оне већ у трећој генерацији више немају способност полне репродукције. Наш Закон из 2009. дозвољава само присуство сојине сачме. То је допуштено јер је одрађен процес есктрудирања сачме, обрада се врши на 135 степени, чиме се уништавају неке штетне материје. Закон забрањује гајење семеске робе. Земљиште се врло тешко регенерише, нужно је коришћење огромних количина хербицида и пестицида, што штети и земљу и животну околину. Примена ГМО у медицини је нешто сасвим друго.

Ако га већ није природа створила, зашто се ГМО натура и поднебљима какво је наше, навикнуто на конвенционалну, а све више и органску пољопривредну производњу?

Ђорђевић: Овај посао су покренули Американци ’70-их година прошлог века. Прву производњу започели су 20-ак година касније, а кренули су са гајењем соје. Они су ГМО бранили повећаним приносима и јачом отпорношћу биљака. Наводили су да милијарда људи у свет гладује, те да је ГМО решење тог проблема. За ширење својих интереса развили су неколико компанија, а потом су извршили притисак преко Светске трговинске организације (СТО) да уђу на сва тржишта јер је то напросто – бизнис, као и у области фармацеутске индустрије. Њихове „добре пословне намере“ нису нам потребне овде у Европи и нашој Србији. Са таквом понудом изазивају велики отпор у свету, а нарочито је јак управо на нашем континенту. Најсвежији пример показује да је Европски суд поништио одлуку о гајењу ГМ кромпира. Имамо и случај Кине која је одбила 550 тона ГМ семена кукуруза. Ако су и били добронамерни, нисам уверен да то спроводе у дело. Код нас су први дивљи засади били у Војводини. Избила је страшна афера, након чега је уследила забрана производње и гајења. Била је дозвољена само прерада сојине сачме.

КРАГУЈЕВАЦ И ФОРМАЛНО ПРОТИВ ГМО

Да утврдимо почетно стање на територији Крагујевца. У Образложењу Градског већа наведено је да је разлог за доношење ове Декларације садржан у потреби Града који се стара о интересима грађана на својој територији.

О којим интересима грађана је овде реч?

Ђорђевић: Првенствени интерес је да имамо здраву популацију. Ако су сва истраживања показала негативне последице коришћења ГМО, поготово у животињском свету где нема третмана и прераде, онда је наш интерес да таквим производима не угрожавамо наше становништво. После свих зала кроз која смо прошли и пролазимо, укључујући бомбардовање из ’99, ми имамо све старију и све болеснију популацију. Довољно смо већ угрожени и зато треба да штитимо нашу популацију, дугорочно. Овакве декларације су вид превентиве.

Доношењем ове декларације против ГМО, Град подржава традиционалну и органску производњу у пољопривреди и производњи хране.

Какви су капацитети у тим двема областима на територији Крагујевца, од издвајања из буџета Града до стања на терену?

Ђорђевић: Град има свој аграрни буџет којим покушава да стимулише традиционални начин производње. За овај регион гајење ГМО је непознаница. На основу искуства и испитивања из окружења, ми немамо један једини разлог да се упуштамо у нешто ново и ризично, та нам „утакмица“ не треба. Имамо ми „терен“ на којем се добро сналазимо и ту нам је циљ да средствима којима располажемо јачамо наше тржишне „играче“ – пољопривреднике.

Декларација је и подршка традиционалном поступку оплемењивања и селекције биљака и животиња.

У чему је суштинска разлика између онога на шта се навикло на нашем поднебљу и онога што ГМ компаније, па и неке државе, желе да наметну – бесемених биљака које не рађају?

Ђорђевић: То што се намеће, колико год било сладуњаво представљено, треба одбити. За наше домаћине је довољно што је реч о незаконитој работи, па зашто би у томе учествовали. Уз то, ми смо навикли на традиционалну производњу, уводимо и органску. На тим пољима настојимо да имамо све мање хербицида и пестицида, сами производи имају другачији хемијски састав минерала, витамина. То што се нама нуди је само – маса. Да зло буде веће, састав те масе се негативно одражава на здравље наше популације, конкретно – на здравље нашег потомства. Зашто бисмо то себи чинили? Довољно је тако рашчланити и одбити ту неизвесну понуду која може да буде и болна. Утврђено је да је већ за 110 дана долазило до оштећења јетре огледних животиња, јављања карцинома лимфних жлезда, смањења имунитета, слабљења функције мозга. Тај период може да се упореди са третманом око десет година код људи. А истовремено не постоји ниједна студија таквих компанија, која је трајала две године, да нас увери да ГМО није штетан. Према томе, хвала – не треба нам ГМО. Наши пољопривредници морају увек имати на памети већ речено – ГМ семе не преноси наследна својства. Дакле, сваке године је нужна куповина семена, уз њега иде пратећа хемија истог произвођача. А семе је још и патентирано, ауторски заштићено од компанија које симулирају природу. У њиховом походу могу да страдају и они који нису сејали овакво семе, али се оно нашло на њиховим парцелама – кршиће ауторска права таквих компанија, а да су за то „криве“ пчеле или ветар.

Декларација је знатно ширих оквира од локалних, Крагујевац се овако сврстава у ред европских градова, региона и покрајина који су донели сличне документе, а има их преко пет хиљада.

Какви су трендови у Европи и региону?

Ђорђевић: Компаније које нуде ГМО су изразито јаке, лобирају за отварање тржишта свуда где има отпора, као што је у Европи. САД су преко СТО полако улазиле са по 10-20 одсто обавезујуће употребе. Али, одбијање нису смањили, чак га увећавају, што показују сви извештаји, анализе, новости. Осам земаља неупоредиво јаче екомоније од наше забрањује ГМО, па зашто би Србија била пионир у том послу, иначе препуном ризика.

Декларација обавезује на доследну примену Закона о ГМО и пратећих подзаконских аката Знамо, међутим, да су у Србији спорне територије Мачве, Срема и Баната, општине Шабац (Грушићи) и Крупањ (Мојковић).

Каквим подацима располажете о присуству ГМО у Шумадији? Зна ли се за присуство ГМ соје или кукуруза, па и концентрисане сточне хране која садржи сојину сачму од ГМ соје присутне у већој мери од прописаних 0,9 одсто?

Ђорђевић: Не располажемо подацима да у Шумадији постоје спорне парцеле. Таква производња није заснована на нашој територији. Сојина сачма се увози као готов производ, она је термички обрађена, као таква је много мање штетна него да се производи јер би угрожавала и земљиште, и окружење, и животне околину.

Пошто сте и од искуства на тржишту, да ли још уочи доношења Декларације запажате интересне кругове по нашој територији који заговарају ГМО, представнике тог капитала који се шири глобално? 

Ђорђевић: Колико је мени познато, такав уговор за промет ове врсте семена и робе има само МК Комерц из Новог Сада. Друге информације немам. То је једини легални партнер са којим наши домаћини могу да имају контакт. Они су у партнерству са Монсантом, највећим произвођачем ГМ семена из Америке.

Таквих фирми има у Србији. Самим регистровањем, држава им је дозволила да послују, без обзира што то може да значи да Србија буде полигон за експерименте. Ради опреза наших домаћина ваља поменути Казнене мере Закона о ГМО. Могуће санкције за оне који чине незаконите радње су до три милиона динара и три године затвора.

Ђорђевић: ГМО за сада нема на територији нашег града. Међутим, извесно је да ћемо уласком у Европску Унију имати притисак од СТО да прихватимо ГМО, вероватно у неким пропорцијама, али – на нама је да се бранимо. Све декларације које су усвојене у Србији и које ће, надам се, даље да се усвајају, имају то као заједнички циљ – одбрану Србије од ГМО.

За активно учешће грађана, на које институције можемо да их упутимо за допринос борби против ГМО – од пријава до евентуалних тестирања?

Ђорђевић: Од тренутка усвајања Декларација заправо тек почиње један процес, неизвесно је како ће се развијати, посматрано са позиције државе, не нашег града. Познато је да ГМО постоји у многим производима којих има у роби широке потрошње, да поменем само „кока-колу“ или „сникерс“. То је фактичко стање које било који град или општина не може много да промени, нема утицаја јер је надлежна власт вишег нивоа. Свака законска регулатива је у оквирима државних органа, локална самоуправа нема ингеренције да директно утиче на тржиште, па тако ни моћ заштите. Уздамо се да ће по овом питању држава вући одговорне потезе. Декларација коју је градски парламент усвојио управо је апел држави у име свих грађана Крагујевца да се бранимо свим средствима од ГМО. Немам никакву дилему, наши суграђани се све више информишу, и мимо републике и града, многе поуздане информација су доступне најширој јавности, нема овде простора да становништво буде изманипулисано. Остаје да држава то препозна, а ми исказујемо добру вољу да бранимо становништво – и више од декларативног, зависно од околности које нас чекају у 2014. години.

Да ли из Крагујевца може да се очекује подстицај и за околне општине, још увек неопредељене? 

Ђорђевић: Управо је сврха усвојене Декларације да се покрене Шумадија. Одавде, из њене престонице, желимо да извршимо утицај и на наше комшије да што пре учине исто. Позивамо грађане и наше колеге из локалних самоуправа у Тополи, Рачи, Баточини и Лапову да приступе предлогу и потом усвајању декларације против ГМО на њиховим територијама. Већ сада је реч о преко пет милиона становника Србије који живе у више од тих сто општина и градова у којима је донета декларација против ГМО. То је број који апсолутно не сме да се занемарује, како од стране посланика у републичком парламенту, тако и од свих који притискају наше државу, поука им је да се окану насилног мењања Закона о ГМО и либерализације узгоја и промета ГМО у нашој земљи. Доминантна већина популације у Србији не жели ГМО.

Напослетку питамо: верујете ли у спроводљивост Декларације? У чему се огледа снага овог документа, како не би остао пуко слово на „папиру“?

Ђорђевић: Лично очекујем да нас држава чује. Држава припада нама становницима и ми припадамо њој. Без обзира на притиске, постојеће и оне који ће се тек десити, држава мора да ослушне глас грађана.

МИМИКРИЈА У СКУПШТИНИ

У јавно доступној документацији за седницу скупштине Града наведено је да иза предлога Декларације стоји Градско веће, као извршни орган локалне самоуправе. Међутим, одборник са листе ДСС у Крагујевцу је саопштио најпре колегама у градском парламенту, а потом и медијима, да је иницијативу заправо покренула његова партија. Додао је и да су подршку пружиле три организације на нивоу града: Покрет Зелених „Бреза“, Удружење Еко плус и Удружење пчелара(!). Прочитао је притом писмо од 16. децембра 2013. године у којем тај Покрет наводи да је упознат са „иницијативом ДСС“.

Поменути покрет очито није упознат и са предлогом Декларације достављеним Граду 13. новембра 2013. године, чији је аутор-предлагач проф. Др Миладин М. Шеварлић, са копредлагачима за Крагујевац, што је детаљно представљено на сајту КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО. Тај предлог је достављен свим одборницима и лично, али упркос томе несхватљиво је дошло до необавештености Покрета, бар је тако представљено јавности. Наступ одборника ДСС утолико је конфузнији када се има у виду чињеница да је поменуо подршку неког „удружења пчелара“ (какво не постоји у Крагујевцу), а заправо Друштва пчелара – предлагача Декларације за Крагујевац месец дана раније! Узгред, пчелари су заслужни за прво усвајање Декларације у Србији на националном нивоу 2. фебруара 2013. године, па им за ову идеју свакако није потребно „скривање“ иза било које партије.

Тим чином је исказано непоштовање према суграђанима-копредлагачима, али пре свега према аутору чији је предлог Декларације већ усвојен у неколико десетина градова и општина Србије. Уз друге прихваћене предлоге разних организација, па и странака, ова Декларација је учинила да већ преко 100 територија у Србији буде и формално против ГМО. Након доставе предлога Граду тог 13. новембра, у Крагујевцу је у међувремену организована трибинаприкупљање потписа грађана против ГМО (за свега недељу дана одазвало се око 1.500 људи), гостовање на Радио Крагујевцу… а све у циљу обавештавања јавности и анимирања одборника да се одреде по питању ГМО на територији Крагујевца. Ако је већ истицан ангажман око Декларације против ГМО у Крагујевцу, зачуђујућ је тај селективан приступ.

Као што су били вешти у прикривању чињеница о већ постојећем предлогу Декларације, одборници и наведена странка сада имају обавезу више да конкретним делом на територији града Крагујевца покажу доследност у практичној борби против ГМО, акционом програму неупоредиво значајнијем од приграбљене „иницијативе“.

У сваком рату, а ова борба против ГМО је ГЛОБАЛНИ РАТ, борци су УВЕК ПОРАЖЕНА СТРАНА – јер заслуге увек присвајају ПОЛИТИЧАРИ и ДРЖАВНА БИРОКРАТИЈА! – проф. др Миладин М. Шеварлић

Хронологија усвајања Декларације у Крагујевцу

13. 11. 2013.

28. 11. 2013.

2. 12. 2013.

9. 12. 2013.

10. 12. 2013.

11. 12. 2013.

12. 12. 2013.

  • Одговор ДССДемократска странка Србије (…) апсолутно подржава вашу иницијативу

20. 12. 2013.

27. 12. 2013.

Напомена:

21. 3. 2013.

Дејан Милошевић
30. 12. 2013.

Корисни садржаји:


Документи:

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: