Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Neznanje je najveća bolest, znanje je lek za sve bolesti

Neznanje ubija i to je najveća bolest savremenog čoveka. Znanje je lek za sve bolesti ali ga malo ko koristi

 

Gluvo doba - Neznanje je najveća bolest, znanje je lek za sve bolestiNeznanje vas ubija ljudi. Posebno one nju ejdžovce koji veruju u teorije zavera i da farmaceutska mafija skriva čudesne lekove za rak i teške bolesti  od vas. A takvih zaludjenika u teorije zavera ima neobjašnjivo mnogo. Malo ko od njih, vernika zdravog života, ima znanje da se izleči od gluposti, jer ono što oni tvrde je čista glupost.

A šta tvrde njuejdžovci i evendjelisti zdravog života i večite mladosti u zdravlju i sreći, navešćemo ovde – samo tri ključne teze:

1. Farmaceutska industrija je napravila zaveru i ne želi da leči ljude, želi da ih drži bolesnima

2. Savremeni lekovi ne leče, oni samo produžavaju agoniju i stvaraju hronične bolesnike

3. Lekovi za teške bolesti su odavno otkriveni, oni su jeftini i svima dostupni, ali farmaceutska mafija ne želi da vi znate za to

 

Hajde sada da objasnimo neznanje, odnosno totalnu glupost koja stoji iza ovih tvrdnji fanatika i ludaka koji promovišu zdrav život a da su nesvesni da su nelogični i duhom bolesni. Sve njihove tvrdnje su nelogične, pune neznanja i predrasuda, i zato ubijaju ljude. Idemo tačku po tačku.

 

1. Farmaceutska industrija ne stvara nikakvu zaveru na koju nju ejdžovci misle, jer im nije ni potrebna. Ljudi toliko žive loše duhom i telom, hrane se smećem, žive neuredno i aljkavo, puni su besa, gorčine i neznanja, da farmakološka industrija samo odgovara na bolesti kojih je svet pun. Posebno se industrija lekova brine da istražuje bolesti bogatih, jer su tu najveći prihodi, a bogati boluju od srca, arterioskleroze, kancera, visokog holesterola, autoimunih bolesti, depresije.

Malo se do nikako farmaceuti bave bolestima siromašnih, jer tu nema para. A pošto je bogati svet bolestan od bolesti izobilja, industrija lekova se time bavi. Ko hoće da bude zdrav, neka izabere život siromaštva: hranom, ugadjanjima telu, duhom.

Zavera farmaceutske industrije je na drugom planu, koji nije tako vidljiv, a to je plan ostvarivanja monopola na prodaju lekova i na zdravlje. Industrija lekova zna da će ljudi biti sve bolesniji jer sve nezdravije žive i misle, i njima je samo cilj da obezbede što bolje snabdevanje lekovima i što skuplje lekove i terapije. Znaju oni da se pacijenti neće dozvati sebi i prestati sa prejedanjem, lošom hranom, sedenjem pored TV-a, lažima i prevarama. Znaju oni da ljudima vlada neznanje i nesvesnost kako treba da se živi zdravo.

 

2. Budale koje nisu nikada bile ozbiljnije bolesne i nisu bile izlečene savremenim lekovima od bolesti od kojih bi još pre 50 do 100 godina bili pokojni, mogu da pričaju lakomislene priče da moderni lekovi ne leče, nego naprotiv, stvaraju bolesti ovisnosti i hroničnu bolesnost.To je fatalno neznanje koje ljude može da ubije.

Nju ejdž predrasude inače nastaju na samo nekoliko neizlečivih bolesti za koje nema leka, pa se na njima onda gradi mit da nas industrija lekova truje i samo održava u životu. To je mišljenje razmaženih glupaka koji nisu pretrpeli nikakvu ozbiljniju bolest, pa prosipaju svoja suluda uverenja. Na žalost, takva nju ejdž trabunjanja dovode do toga da ljudi zaludjeni takvim pričama stradaju jer odbijaju terapije i lekove, pa posle trpe posledice bolesti ili čak i umiru. Neznanje ubija. 

Do juče, svako ko bi dobio šarlah, dizenteriju, tifus, kugu, koleru, meningitis, otvoren prelom, upalu bubrega, trovanje krvi, upalu pluća, tbc, bilo koji kancer, vezana creva, zatrovanu ranu, grip, unutrašnje krvarenje, hepatitis, tromb, infarkt, žutu groznicu, sifilis, malariju, itd, bio bi mahom mrtav pre ili kasnije.

Danas su to bolesti koje medicina lekovima rutinski leči. A pre još koliko vremena su to bile smrtne bolesti.

 

3. Znate, postoje jeftini, svima dostupni lekovi za teške bolesti, koje farmaceutska industrija ne želi da vi znate – vrište glupaci nju ejdža.

Pa, dobro, ako postoje, ako su jeftini, ako su dostupni, ako vi za njih znate, ako se mogu kupiti jer ih ima na svakom koraku, problem je rešen. Kupi soda bikarbonu i izleči se od raka. Kljukaj se košticama badema i izleči se od raka. Duvaj marihuanu i izleči se od raka, nje makar ima na svakom koraku i još je i jeftina. Idi u hiperbaričnu komoru i udiši kiseonik, puni se vitaminima, klistiraj se pelinom i cimetom, ubijaj parazite u sebi, eliminiši geopatogene zračenja ispod i oko sebe, liži petrolej, pasi pšenične klice, žvaći sirovo voće i povrće kao magarac i izleči se već jednom. Sve ti je na dohvat ruke, samo uzmi čudesni lek.

Niko danas nikome ne brani da se alternativno hrani i brani od svih bolesti ovoga sveta. U tome je najveća glupost nju ejdž misionara zdravog života. Sve je dostupno, sve je na dohvat ruke, sve je moguće, ali bolest ne nestaje. Ti metodi ne leče pouzdano bolest. A oni i dalje vrište i lupetaju: „Zavera, zavera!“

Glupost je zaista neuništiva. I glupost povezana sa neznanjem i nerazmišljanjem je gluva. Potpuno gluva. Ništa ne može ni da čuje, ni da vidi, osim opsesije da je sve zavera. Zato je neznanje opasno. A ljudi malo znaju a puno se povode. Samo im treba reći „zavera“, „tajna“, „čudesno“, „lek za sve bolesti“, „sve je izlečivo“, i oni će se aktivirati u akcijašku akciju spasavanja sveta. Svet samo čeka da bude spasen, ali ne od bolesti i lekova, nego od vas.

Ta opsesija nju ejdža je duhovna bolest. Ona je i najteža od svih, jer je takav pacijent u vlasti zlog duha koji vodi njegova razmišljanja. Ali tu zaveru nju ejdžovac ne vidi, jer je to smisao bolesti u koju je upao, da živi u neznanju.

Okrenite se razumu, logici i znanju nju ejdžovci. Prvo poverujte u Jednog i Istinitog Boga, da vam Višnji udeli razum, da shvatite život u dubini a ne da ga živite na površini, nošeni zlim silama. 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: